СУДБИНА НАЈУСПЕШНИЈЕГ ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА

0

Комунистичке власти су одмах по ослобођењу Београда почеле хапшења оних, који су, по њиховом мишљењу, били `народни непријатељи`, па је тако Илић ухапшен на имању у Хајдучици. Крајем 1944. у затвору у Ђушиној улици нашли су се позната глумица Жанка Стокић, књижевник Глигорије Божовић, директор Канцеларије Српске патријаршије Ристо Грђић, Влада Илић и многи други. Влада Илић је осуђен, а још није дошло ни до формалног краја рата. У пресудама главна кривица Илићева је што су његове фабрике радиле у рату и “на тај начин јачале окупаторски ратни потенцијал, а прави разлог за осуду је била конфискација његове целокупне имовине“.

Градоначелник Београда (1935-1939)
Оно по чему ће Влада Илић бити трајно упамћен је период који је провео на челу Београда, од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. На почетку његовог мандата отворен је мост преко Дунава, који је понео име Краљ Петар ИИ, а спајао је Београд и Панчево. На Петровдан 1936. основао је Зоолошки врт, на земљишту које је поклонио граду. За време његовог мандата престоница је још добила: Београдски сајам, темаље Храма Светог Саве, трамвајску везу Земуна са Београдом, Вуков споменик, десетак нових основних и средњих школа, Градску поликлинику, Поликлинику за кожне и венеричне болести, Дом дечје заштите у Звечанској…
По угледу на немачке индустријалце, Илић је у непосредној близини фабрике градио станове за раднике, школе и забавишта за њихову децу, а увођењем лекарске неге, побољшао је здравствено стање својих радника. Од многобројних положаја које је заузимао, треба истаћи да је био дугогодишњи председник Београдске индустријске коморе и Централне коморе Југославије. У Паризу је 11. октобра 1936. Албер Лебрен, председник Француске, доделио Влади Илићу орден Легију части официрског реда, а пола године раније Едуард Бенеш, председник Чехословачке, Орден белог лава  Другог  реда. Исте године добио је два ордена за свој хумани, културни и јавни рад у Југославији: Орден Црвеног крста и Орден Светог Саве И реда. Маја 1940. Илићу је уручано највише мађарско одликовање – Велики крст са лентом за изузетне заслуге у раду на југословенско-мађарском привредном зближењу.
Хитлерова инвазија на Пољску 1. септембра 1939. је почетак Другог светског рата, што је био довољан сигнал Влади Илићу да се повуче са места градоначелника Београда 13. септембра 1939. Био је члан Сената Краљевине Југославије све док је тај државни орган постојао. За време окупације Влада Илић остаје у Београду, иако му је било обезбеђено место у авиону којим су Карађорђевићи и чланови Владе напуштали земљу. Влада Илић и др Александар Белић, председник Српске краљевске академије наука, молили су генерала Милана Недића да прихвати место премијера у поробљеној Србији и да покуша спасити народ колико је то било могуће у годинама страдања.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*