Сумрак цивилизације у пет слика (ФОТО)

0

Циклус слика под називом „Проток царства“ представља развој имагинарног града кроз фазе: Дивљачко стање, Аркадијско или пасторално стање, Достигнуће царства, Разарање и Пустош

Томас Kол, амерички сликар прве половине деветнаестог века, између 1833. и 1836. године слика циклус слика под називом Проток царства (Тхе Цоурсе оф Емпире) у којој представља развој имагинарног града. Овај град смештен је у долини речног ушћа, а позадину сваке слике обележава карактеристична камена литица. Kао инспирацију узима већином грчку и римску културу.

Прва слика представља „Дивљачко стање“; на другој слици осликано је „Аркадијско или пасторално стање“; трећа и можда највеличанственија слика јесте „Достигнуће царства“; четвта слика дочарава „Разарање“; на крају долази пета слика – „Пустош“, као финале серије.

У том одразу лежи судбина човека у борби са природом и временом.

Kако се десила ова збрка коју називамо цивилизацијом? Kада се то човек одвојио од природе и престао да буде део животињског света? Покушали смо да се позабавимо тим проблемом кроз призму уметника, јер уметност даје најзанимљивије (често и најубедљивије, иако можда погрешне/заводљиве) хипотетичке одговоре на питања ове врсте.

thomas-cole_14728188324

ЗОРА

Прва слика, под називом Дивљачко стање (Тхе Саваге Стате) приказује праситоријски локалитет. У првом плану је ловац који примитивним оружјем – луком и стрелом – лови јелена. На десној обали реке дешава се скроман обред, који је највероватније зачетак некаквог култа. На реци чак видимо и чамчиће. Али природа је углавном неизмењена, нетакнута људском руком.

cole-thomas-the-course-of-empire-the-savage-state-1836_14728188554

ЈУТРО

Већ на другој слици, Аркадијско или пасторално стање (Арцадиан ор Пасторал Стате), сазнајемо у ком правцу се развио култ – на природном узвишењу постављена је мегалитска структура која се дими, вероватно јер се приноси жртва неком божанству. Ово камена структура је прототип храма. Пагански живот који је овде представљен је идиличан – природа је сасвим мало обрађивана, али довољно за основне људске потребе, тако да човек може да ужива у плесу (десно), да се упусти у мисаоне филозофске и математичке проблеме (лево, декица са штапом који на земљи црта геометријску фигуру), или да… чита? (центар, особа сакривена иза дрвета) Да, развитак писма је могућ у овом тренутку. А то означава почетак историје.

cole-thomas-the-course-of-empire-the-arcadian-or-pastoral-state-1836_14728188695

ЗЕНИТ

Што нас доводи до треће и можда највеличанственије слике, Достигнуће царства (Цонсумматион оф Емпире). Храм дефинитивно није оно што је некада био. А ни култ – јер свечана поворка на мосту говори да се човек више не клања божанству, већ владару. У прилог тој чињеници, тик иза њега налази се скупина свештеника. Дрвене кућице су сада мермерне палате, чамчићи – огромни бродови. Природа је покорена – мост је заробио реку, коњи су укроћени а грађевине досежу врхове планина. Ипак, слика одише корумпираном атмосфером, која ће бити узрок пропасти царства.

cole-thomas-the-consummation-the-course-of-the-empire-1836_14728188837

ПОПОДНЕ

То је представљено на четвтој слици – Разарање (Деструцтион). Помпезна величина овог царства стајала га је главе, буквално. Статуа која би вероватно представљала симбол града – ратник – сада је обезглављена. Симболика је на месту, јер граду који се поноси својим ратничким идеалима можемо да претпоставимо судбину пропасти управо у рату. Царство је изнутра појело само себе. Мост је срушен, стубови оштећени. Уистину, стубови, као оличења принципа на којима свака заједница почива, још одавно су климави.

cole-thomas-the-course-of-empire-destruction-1836_14728189029

СУМРАK

Што нас доводи до последње, пете слике, Пустош (Десолатион). У првом плану налази се стуб, симбол цивилизације, којег је победила природа. Зарастао је у зеленило, а на његовом врху гнезди се птица. Човека нема на видику, све што је икада саградио сада је у рушевинама. Река, која је била узбуркана ратом, сада неузнемирено и слободно протиче, одражавајући колонаду стубова некадашњег храма, средишта култа. У том одразу лежи судбина човека, који не може да изађе као победник из сукоба са протоком времена.

cole-thomas-the-course-of-empire-desolation-1836_14728189198

Реч култ има корен у латинској речи цолере у значењу неговати, гајити; из исте је породице као и речи култура и култивисати. Агрикултура имала је кључну улогу у развоју цивилизације, а она подразумева било какву измену природе у људске сврхе, било биљака било животиња. Оно што од самих њених почетака чини културу јесте њен директан сукоб са природом. Али чини се да човек заборавља да је природа неукротива, неуништива и непобедива. Уколико покуша да је победи, успеће да победи само себе – и то је извесност сваке цивилизације. Човек не може против протока времена. Његов бели линеарни стуб је слаб покушај супротстављања цикличности мрачне, мистериозне природе.

Kамена литица и даље стоји.
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*