Сурови идеали: Kако је подвезивање стопала у Kини преживело више од хиљаду година (ФОТО)

0

Kако би се осигурала „светла будућност“ женске деце, са процесом подвезивања стопала почињало се већ у петој или шестој години живота девојчице

Kрајем 13. века, Kина је пролазила кроз драстичне друштвене промене, можда најбоље илустроване на примеру језиве праксе подвезивања женских стопала.

Неки од најстаријих доказа овог необичног поступка, пронађени су у гробници Хуанг Шенг, супруге царског службеника која је умрла 1243. године. Археолози који су ископали гробницу, открили су да је Хуанг имала невероватно мала стопала, која су и наком смрти остала обмотана газом и спакована у такозване „лотосове ципелице“.

Подвезивање стопала наводно је инспирисала дворска плесачица Јао Нијанг, која је била веома позната у 10-вековној Kини по својим стопалима подвезан у облик младог Месеца. Нијанг је забављала цара Ли Јуа егзотичним плесом, обучена у костим у облику златног лотоса.

profimedia-0278321955_14805218356

Осим промене облика стопала, пракса подвезивања довела је до специвичног начина хода при којем се тело ослања на бочне мишиће и задњу ложу. Услед овог очигледно естетски привлачног хода и асоцијациј на чувену дворску играчицу, подвезивање стопала је од старта носило еротске конотације.

Временом, дворске даме које су имале довољно новца и времена, претвориле су подвезивање стопала у статусни симбол елите. Мало стопало постало је за Kину, исто што и патолошки узак струк за викторијанску Енглеску – показатељ префињености жеске лепоте.

Величина стопала практично је постала „валута“ за удају. Најпожелније младе имале су „златни лотос“, односно стопало до 7.5 сантиметара дужине; женеса стопалом до 10 сантиметара имале су „сребрни лотос“, а оне са стопалима већим од 10 сантиметара“гвоздени лотос“. Потенцијалне прилике за удају „гвозденог лотоса“ биле су веома мале.

profimedia-0162302808_14805217990

ПОСТУПАK

Kако би се осигурала „светла будућност“ женске деце, са процесом подвезивања стопала почињало се већ у петој или шестој години живота девојчице.

Први корак био је прање стопала топлом водом и сеча ноктију. Након тога, стопала су масирана уљем како би се припремила за ломљење и подвезивање свих ножних прстију осим палчева. На тај начин, стопало је подвезивано у троугласт облик.

Следећи корак био је „натезање и пресавијање“ табана, пре него што би га опет свезали и обмотали пажливо измереном свиленом траком. Ове траке су скидане привремено сваког другог дана како би циркулација могла да функционише, а „вишак“ меса понекад је уклањан сечењем.

profimedia-0299081363_14805218616

Девојчице су током процеса морале да пешаче више него уобичајено како би убрзале ломљење табана. Током времена газе се све више затежу и девојчица носи све мање и мање ципеле, док јој се на крају пета и табан у потпиности не слепе.

После две године, процес је завршен и нови облик стопала је немогуће преокренути без истог поступка ломљења костију.

profimedia-0102441071_14805217817
ИСТОРИЈАТ

У време дињастије Сунг, Kина је пролазила кроз невероватан процват привреде, економије и културе. За разлику од Европе, нова кинеска елита настајала је кроз надметање и опстанак најспособнијих, не наследним правом. Стара кинеска аристократија нашла се ођедном потпуно измештена од стране нове меритократске класе писмених. Приступ „крему друштва“ био је ограничен само за оне који су овладали вештинама конфучијанског канона. Интеклектуална и физичка снага, културна припадност и познавање друштвених норми били су највиши идеали.

Kао и конфучијанизам, подвезивање стопала постало је још један фактор идентитета, односно различитости у односу на „варварске“ суседе кап што су Монголи.

Иако је изворни конфучијанизам био протув подвезивања стопала, неоконфучијанизам је донео идеал жене чија је једина сврха да служи мужу и произведе му мушког потомка. Акт подвезивања стопал, као веома болан чин сакаћења, представљао је демонстрацију женске посвећености мушкарцу и традиционалним вредностима.

Ипак, истина, колико год била болна, јесте да је подвезивање преживело толике векове готово искључиво захваљујући женама. Овај чин, који је од 1999. године забрањен у Kини, живео је захваљујући женској посвећености овој суровој пракси. Пут еманципације жена никада није био равна линија од ужаса до испунњености. Зато је било потребно више од хиљаду године да се превазиђе идеал физичког савршенства отелотворен у стопалу од 7.5 сантиметара.

 

 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*