Свака седница Скупштине кошта нас чак 3,2 милиона динара

0
Фото: Новости

Свађе, увреде, па чак и псовке на седницама Народне скупштине Републике Србије, које никако не приличе расправама у националном парламенту, грађане наше земље коштају 3,2 милиона динара, показују подаци до којих је дошао Центар за истраживање корупције (ЦИК). Како смо утврдили, у питању је износ који се потроши на одржавање једне седнице државног парламента, а на основу података за 2015. годину.

Овај новац односи се искључиво на трошкове одржавања седнице и не треба га мешати са парама које се обезбеђују за плате запослених у Служби Народне скупштине и са примањима посланика. У одговору који смо добили од Народне скупштине наводи се да дневни издаци који се односе на одржавање седница нису исти за сваку седницу, те стога Скупштина извлачи просек у односу на укупно потрошен новац током целе године.„Ови трошкови највише зависе од броја народних посланика који присуствују седници Народне скупштине, броју ангажованих запослених лица у зависности од садржаја дневног реда седнице и броју ангажованих дежурних лица за време заседања која су у обавези да дежурају“, наводе у Генералном секретаријату Народне скупштине.

Према подацима ЦИК-а, у 2015. години одржано је 39 седница Народне скупштине, на које је укупно потрошено 124.916.231 динара или 3.202.980 динара по седници. У овај издатак спадају трошкови који су директно везани за одржавање седница, а то су: накнаде трошкова преноћишта народних посланика (46.396 динара), накнаде трошкова превоза народних посланика за превоз сопственим средством (112.279.451 динара), накнаде за превоз у јавном саобраћају (105.627 динара), као и накнаде за дежурства Службе Народне скупштине, лекарске екипе, припадника МУП-а и осталих радно ангажованих особа у време заседања Народне скупштине (12.145.567 динара). У трошкове улази и новац дат за паркирање возила народних посланика у гаражама, на шта је у 2015. години издвојено 339.190 динара.

Дакле, кратком анализом уочљиво је да далеко највећи трошак седница одлази на превоз посланика својим колима, односно ова ставка чини око 90 одсто свих издатака. С друге стране, готово је занемарљиво новца потрошено на преноћишта народних посланика. У Генералном секретаријату истичу да у обрачун не улазе редовни режијски трошкови без којих није могуће обезбедити рад скупштине у време одржавања редовних и ванредних седница.

„Реч је о трошковима струје, телефона, мобилних телефона, папира и нормалног процеса рада на обезбеђењу, штампању и копирању скупштинских аката и других трошкова. У постојећим околностима није могуће објективно сагледавање и израчунавање наведених материјалних, као и низа других материјалних расхода”, наводи у одговору др Драган Луковић, саветник генералног секретара скупштине.

Када је реч о броју запослених у Служби Народне скупштине, у овом тренутку њихов број је 417. Од тога је 372 запослено по уговору на неодређено време, на одређено време 40, док је оних који раде по основу уговора о делу свега пет.

„Од укупно 40 службеника запослених на одређено, два раде на положају, 25 је запослено на радном месту консултанта за посланичке групе за време трајања мандата народних посланика, четворо раде на радном месту саветника потпредседника Народне скупштине, два су распоређена у кабинету председника Народне скупштине, а седам службеника је на другим радним местима. У буџету за 2015. за плате, додатке и накнаде запосленима у Служби националног парламента било је обезбеђено укупно 411.752.000 динара, од чега је утрошено више од 89,99 одсто, или 370.536.554 динара“, објаснили су за ЦИК из канцеларије Генералног секретаријата.

Да је за нашу земљу цифра од око 3,2 милиона динара за одржавање једне седнице парламента велика, наглашава за ЦИК социолог Милан Николић.

„У нашој сиротињи сваки је трошак велики. Не би то био велики издатак ни да је десет пута већи, али да је парламент далеко продуктивнији. Није на крају крајева битно само колико се закона доноси, него какав је и квалитет тих закона. Да наш парламент доноси квалитетне законе брзо и ефикасно, могао би да кошта и 100 пута више. Међутим, јесте проблем ако је то трошење новца на међусобне сукобе, и ако већина посланика долази да би јефтино јела у скупштинском ресторану, као што је то случај са нашим парламентом”, наводи Николић.

Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић каже за ЦИК да сваки трошак који је сувишан треба избећи.

„Генерално постоји проблем са радом Скупштине. Она није квалитетно обављала свој посао, није контролисала адекватно извршну власт и усвајала је понекад законе који имају проблематичне одредбе. То је по мени главни проблем. Поента је у томе да грађане Србије наравно много коштају заседања, али их много више кошта када Скупштина не обавља своју функцију, када усваја законе који су нејасни или неуставни, или када не контролише Владу јер је то њена уставна улога, и нико други то не може да уради. Дакле, то грађане Србије највише кошта“, закључује Ненадић.

Извор: ЦИК

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*