Све српске сеобе: Догађаји који су мењали Србију

0

Српске сеобе су настављене и током југословенског раздобља, посебно у време комунизма. Ратови али и мирна конфедерализација социјалисти~ке федерације довели су до тога да у Републици Србији после седамдесет година `иве три ~етвртине, а не као раније једна тре}ина балканских Срба

Српски народ историјски је познат као народ путника. Познати српски митрополит и први војвода српске војске носили су чак и то презиме. Ипак, за разлику од поморских народа, колонизатора далеких континената, Срби су путовали највише по православном свету. Пре свега, широм Балкана и Средње Европе, прогоњени и позивани од великих царстава… Велике сеобе из 16. и посебно 17. века расуле су Србе у два царства. У 18. веку хиљаде Срба одселиле су се у Русију, где су у данашњој Украјини основане војне области под именом Славјаносербија и Новаја Сербија, чија је сврха била да умире козачко Запорожје.

Зачудо, Срби су се селили углавном у оквирима својих поробљених средњовековних земаља… Распршени услед османских освајања, они су после умиривања великог сукоба царстава на европском истоку почели да се враћају у области средишта и некадашњег севера српских земаља, у шуме и плодне долине опустошених Поморавља, Посавине и Подунавља. Током 19. века Србија је имала највиши индекс насељавања у Европи, први после Сједињених Држава. Српске сеобе су настављене и током југословенског раздобља, посебно у време комунизма. Ратови али и мирна конфедерализација социјалистичке федерације довели су до тога да у Републици Србији после седамдесет година живе три четвртине, а не као раније једна трећина балканских Срба.

Док су пре краја педесетих година 20. века у иностранству, пре свега у Сједињеним Државама, живели готово искључиво Срби из сиромашних крајева Аустроугарске (Лике, Далмације и Херцеговине) и Црне Горе, од шездесетих су широм Европе и у САД пошле стотине хиљада висококвалификованих радника или у много већем броју неквалификованог вишка радне снаге. Ратови – Други светски, послератна колонизација и посебно грађански ратови покренули су такође стотине хиљада Срба. Српски народ у Хрватској и на Kосову и Метохији је од 35, односно 25 одсто постао незнатна мањина од 5%, односно 3,5% укупног становништва.

 

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*