Све више српских туриста у Далмацији – троше више од Немаца

0

Ровињ је топ дестинација за госте из Србије, без обзира бирају ли хотел, камп или приватни смештај

Уз госте који све ове године бирају дестинације диљем Јадрана, ваља споменути и деио боље платежних, млађих гостију из Србије који аутом обилазе обалу, а неријетко бирају острва попут Брача и Хвара.

Затегнути политички односи између Хрватске и Србије не успијевају утицати на туристичке резултате, па је према показатељима система еВиситор тијеком првих седам месеци забиљежено 97.487 долазака те 599.035 ноћења с тржишта Србије. У успоредби с истим прошлогодишњим раздобљем, ријеч је о порасту од 12 посто у доласцима те готово 20 посто у ноћењима.

Већина српских гостију посјећује Истру, Сплитско-далматинску жупанију и Кварнер, а топ дестинације су им Ровињ, Загреб и Пула. Ако бораве у хотелима, најчешће одлазе у Загреб, Опатију и Ровињ, ако се одлуче за камп бирају Ровињ, Јелсу и Врсар, а у приватном смештају највише одсједају у Ровињу, Макарској и Цриквеници. Занимљиво је да се готово 45 посто ноћења с тржишта Србије остварује у некомерцијалном сегменту, дакле ријеч је о такозваним викендашима који на одмор долазе у Обровац, Бенковац и Ровињ.

Добри гости

Истраживање ТОМАС лето 2017. показало је да с тржишта Србије доминирају туристи који имају месечна примања између 1.500 и 2.000 евра и њих је готово трећина, а слиједе туристи приходовне групе 1.000 до 1.500 евра. Готово 50 посто туриста из Србије Хрватску посјећује само с партнером, а 32,7 посто с члановима породица. Главни мотив доласка у Хрватску је пасивни одмор (69,1 посто), а потом слиједи уживање у гастрономији и пићу (36,2 посто), забава (33,6 посто) те нова искуства (33,2 посто).

Главне активности које конзумирају на дестинацији су купање (69,5 посто), одласци у посластичарнице и кафиће (51 посто), одласци у ресторане (45 посто), разгледавање знаменитости (38,7 посто) те посјети локалним забавама (37,1 посто). Угоститељски радници увијек радо истичу госте из Србије као једне од најбољих који за добру храну и вино не питају колико кошта. То доказују и подаци о потрошњи на одмору, према којима Срби у Хрватској у просјеку троше 95,03 евра дневно, што је више од просјека овим истраживањем обухваћених двадесетак тржишта, а које износи 78,77 евра.

Према прошлогодишњем истраживању Хрватске господарске коморе, примерице, Немци на Јадрану дневно потроше 65 евра. Под претпоставком да су Немци остали на нивоу прошлогодишње потрошње, могло би се закључити: Срби на Јадрану троше више од Немаца.

Највише туриста из Србије посјећује Хрватску већ шест и више пута (35,7 посто), а главни извор информација везаних уз посјет Хрватској су пријашњи посјети (37,1 посто), интернет (30,2 посто) те препоруке родбине и пријатеља (22,9 посто). Најчешће резервишу један до четири недеља прије доласка у Хрватску, а углавном долазе цестовним путем.

Иначе, омиљена одредишта за љлетовање српских туриста и даље су Грчка и Црна Гора. Николина Фрклић, руководитељица Атласовог маркетинга и корпоративних комуникација каже да, што се одмора тиче, уз госте који све ове године бирају дестинације диљем Јадрана, ваља споменути и део више платежних, млађих гостију из Србије који аутом обилазе обалу, а неријетко бирају острва попут Брача и Хвара.

»Врућа« дестинација

Иначе, на туристичким форумима гдје се размењују искуства с путовања већ дуго нема већих расправа о сигурности српских туриста у Хрватској. Ту се углавном говори о цијенама и чињеници да је Хрватска Србима постала прескупа у односу на неке друге земље, но увијек се истиче и већа квалитета услуга као аргумент због којег се враћају у наше дестинације.

Последњих година и све више Хрвата одлази у Београд, па је лани Србију посјетило више од 80 хиљада хрватских грађана. Мотиви су углавном пословни и туристички, стога је и потрошња знатно већа. Србија такође жели узети свој до колача у туристичком свијету, па тамошњи медији истичу како им се догађа прави туристички бум.

Прошле године посјетило их је 1,5 мили0на страних туриста, међу којима и значајан број грађана из Хрватске. Традиционално, страни туристи су најбројнији за дочек Нове године у Београду, но интензивирали су промоцију туристичких потенцијала Србије, а велику корист очекују од недавне репортаже на америчком ЦНН-у чији су новинари направили листу од 11 места које ваља посјетити у Србији, а међу којима су, уз Београд као центар ноћног живота, добрих ресторана и битних културно-историјских споменика, још Земун, Нови Сад, Суботица, Копаоник, Златибор и остали. ЦНН је Србију назвао новом врућом дестинацијом у Европи.

novilist

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*