Sveštenik Dimitrije Fetisov: NAJBOLJI NAČIN DA SE POSVAĐAŠ SA SVOJOM ŽENOM

«Čovek je stvoren za sreću, kao ptica za let» – napisao je Gorki. Te reči su postale geslo mlade savremene porodice, ali neretko paradoksalno mogu dovesti i do njenog – u današnje vreme već i klasičnog – hitrog i bespoštednog uništenja.

0

Paradoksalno je to, što s jedne strane, ljudi prirodno traže (i hvala Bogu, nalaze) sreću u porodičnom životu. A s druge strane, istinska porodična, kao i svaka druga, sreća predstavlja plod dugog, napornog i teškog rada. Jednom rečju, ako hoćeš porodičnu sreću, spremi se i za poteškoće, a ne samo za «let».

Takve poteškoće su svađe, bez kojih nisu mogli čak ni sveti apostoli (Dap. 15, 2) i koje mi grešni, takođe, nažalost nećemo mimoići.

«Gnevite se i ne grešite»

U savremenom jeziku glagoli «ljutiti se» i «gneviti se» su sinonimi. Isprva nije bilo baš tako. Jer gnev, za razliku od zlobe, može da bude i pravedan. Naročito ako je on usmeren protiv sebe samog: «Gnevite se i ne grešite…» (Ps. 4,5), – kako to stoji u Psaltiru. Ipak, ponekad u nekim retkim slučajevima, neophodno je usmeriti gnev i na bližnjeg. Na primer, kada primetimo da neko od članova naše porodice kategorički greši.

Kako da se u takvoj situaciji razgnevimo, ali i da ne sagrešimo? Vrlo jednostavno. Obliči bližnjeg svog (ženu ili dete, na primer), zamišljajući da si ti na njegovom mestu.

Još jedan predivan način da se izbegne scena, jeste pričekati neko vreme da prvobitni silni gnev utihne. Tada ćemo moći da izrazimo svoju pravednu pretenziju spokojnije i dobrodušno. Za nekoga taj vremenski period može iznositi pet minuta, a za drugog dan ili dva.

262941.p

Još ponešto i o zlobi. Prilično često, naizgled niotkuda, među supružnicima plane neprijateljstvo ili čak mržnja, što u tren oka može srušiti brak. Skriveni razlog za to može biti da je temelj jedinstva porodice izgrađen na plotskoj ili čulnoj osnovi, a ne na duhovnoj.

Kraće, ako se muž i žena čak ni ne trude da se uzdržavaju od bračnih odnosa u vreme posta, a i uopšte uzimaju telesno za najvažniji deo njihovog braka – loše im se piše. Takav brak, poput kuće izgrađene na pesku, srušiće se neizbežno i strmoglavo.

«Sunce da ne zađe u gnevu vašem»

Apostol Pavle nam je dao sledeću zapovest, kada je govorio o konfliktima.: «Sunce da ne zađe u gnevu vašem» (Ef. 4: 26). Uglavnom sveti oci tumače ove reči dvojako. S jedne strane, Sunce Pravde je Hristos Spasitelj. Tojest svaki konflikt ima određenu granicu, koju ne smemo da prekoračimo ni u kom slučaju, inače će naše Sunce – Hristos – zaći iza gora naše gordosti.

Nikako ne treba da ranimo svoju drugu polovinu «crnom» rečju. Ne smemo da proklinjemo i u besu govorimo ono, zbog čega ćemo potom žaliti čitavog života. U nekim slučajevima tako se može «ubiti» brak u potpunosti, ili ostaviti, za ceo život, ružni ožiljak na svom porodičnom životu, jer smo svojom rečju pogodili neku duševnu ranu bližnjeg.

S druge strane, taj savet apostola možemo razumeti i hronološki. Tojest svaka ozbiljna svađa treba biti iscrpljena do dolaska noći, kada svi ukućani idu na spavanje. Neka neprijatno osećanje još nije prošlo, i neka srce nastavlja da kipti od negodovanja. Svejedno, ako se pomirimo, čak i na silu, otkrićemo da u našoj složenoj situaciji možemo delovati uz blagodat Božiju.

Ne iznosite svađe iz kuće

Prelepa ruska poslovica mudro nam savetuje da ostavimo sve konflikte u okvirima svoga doma, jednom rečju, ne iznosimo svađe iz kuće. Sukob, koji izlazi iz okvira jedne porodice, širi se na dom tašte i svekrve kao plamen i preti da se beskonačno umnoži, a potom i da nastavi veoma dugo da tinja. To je močvarni požar, iz koga kulja jedki dim, koji truje sve oko sebe dugi niz godina, a ponekad i ceo život.

Ženama je dosta teško da sačuvaju takvu plemenitost, jer ipak su one sklonije da se bore protiv psiholoških kriza, tako što će sve ispričati prijateljici ili mami. Problem može da se produbi i time, što žene iz starijih generacija (svekrve i tašte), pošto nisu uspele da svojevremeno istroše svoj materinski nagon, jer su rodile mali broj dece, mogu gajiti patološko interesovanje za život mlade porodice. U takvom slučaju, ako one požele da upravljaju mladima i umešaju se u njihov život, to može rezultovati još većom štetom i čak potpunim raspadom porodice.

Žena «voli ušima»

U cilju preventive ozbiljnih sukoba ne treba da prezamo od načina, kojima se služi savremena psihologija, a koji se u stručnim krugovima naziva «elevacija» (od fr. elevation – uzvisiti se, uzvišenost). Prosto govoreći, koristite pohvalu. Pohvalite, makar kroz šalu, prostu večeru koju vam je spremila žena i videćete da će vam koliko sutra, ona zgotoviti jelo kao iz restorana.

Recite joj, kada se ona kasno uveče, iznurena i radzražena, bude žalila na sebe i neposlušnu decu, da je predivna majka, koja je jednostavno izmorena, i sledećeg dana ćete videti kako se ona pretvara u vrsnog pedagoga.

Uzgred, nama muškarcima, ma kako banalno i glupo to zvučalo, takođe treba da izgledamo kao heroji pred svojim ženama, i to je ono što nas u velikoj meri podstiče na velike podvige.

Nekako sam imao priliku da pročitam intervju sa jednim znamenitim naučnikom, rektorom sasvim solidnog moskovskog univerziteta. Kada ga je novinar pitao šta je to što je najviše uticalo na njega da postane izvanredni rukovodilac, naučnik i ugledni čovek, on je kratko odgovorio – moja žena. I dalje je pojasnio: «Kada su na početku 90-ih, moje siromašne kolege, bedne docente, ostavljale žene, moja mi je govorila: “Ti si moj junak, i ja se ponosim tobom.” Posle tih reči osetio sam neviđeni priliv energije, snage i nadahnuća…»

Postani patrijarh

Jednom prilikom, kada se veliki antički filozof Sokrat spremao da ode do svojih učenika, njegova žena Ksantipa je napravila scenu. Okrivila je svog supruga da je besposličar i brbljivac, koji se bavi tricama umesto da zarađuje novac. Ona se nije zaustavila na pustim rečima, već je prosula pomije na glavu rodonačelnika filozofije, dok je izlazio iz kuće…

Kada je Sokrat došao na agoru i uznemireni učenici ga upitali šta se dogodilo, on je kratko odgovorio: «Sve se desilo u saglasnosti sa prirodom stvari – prvo je prasnuo grom, a potom je pala kiša…»

Šalu na stranu, ipak je najbolji način da se preduprede krupne porodične svađe, umeće muža da se postavi kao prava glava porodice. On treba da bude patrijarh, čija se vlast ne svodi samo na to da njegova uvek bude poslednja, već i u sposobnosti da uzme na sebe odgovornost za tuđe greške i padove.

Nažalost, danas su psihološki zreli muškarci, koji mogu da pojme da su ljubav i milost viši od zakona, retkost. Muževi, koji su pravi patrijarsi svojih porodica, ne smeju da se boje da stišaju buru svađe svojom blagorodnom velikodušnošću, ne upadajući u banalno i sitničavo isterivanje pravde.

To se u najmanjoj meri izražava u tome, ako je muškarac sposoban da ne prihvata za ozbiljno žestoke uvrede, koje u naletu strasti može da mu uputi žena. A pak u najvećoj meri – u shvatanju da skrušenost nije sinonim za slabost, već nasuprot, velika vrlina, koja može da isceli i najozbiljniju porodičnu dramu.

Pišite pisma

Ako porodični sukob, usled međusobnih ozbiljnih pretenzija, preraste u dugoročnu borbu, tada je najbolji način da se razjasne odnosi, pisanje jedno drugom pisama, koje su naši stari, ne bez razloga, nazivali opštenjem duša. Pritom govorimo o dubokim, smislenim i podrobnim poslanicama, a ne o kratkim telefonskim porukama ili lakonskim prepirkama na društvenim mrežama.

S jedne strane, duga pisma nam pomažu da nepristrasno i precizno formulišemo, može biti i pravedne, pretenzije našem protivniku. A s druge, mogu nam pomoći da se udaljimo od problema i sagledamo ga iz drugog ugla, kako bismo razumeli da je on u stvari ništavan i da ne zaslužuje ništa drugo osim osmeha ili osećanja strogog stida, jer nismo na vreme ukrotili svoje emocije.

Pored predstavljanja svojih pretenzija, korisno je i nabrojati vrline vašeg supruga ili supruge. Taj prosti dodatak, u kom ćete ukazati da se vaša druga polovina ne sastoji samo iz nedostataka, pomoći će vam da se pomirite.

Nemojte se rastajati

Često se dešava da dugoročna kriza u odnosima dovede do toga, da jedan od supružnika pomisli da se na neko vreme odseli i «odmori». Ako se podamo tom iskušenju, između muža i žene će se pojaviti pukotina, koja u većini slučajeva prerasta u provaliju potpunog otuđenja. Ljudi, koji nisu naučili da strpljivo prevazilaze konflikte, brzo privikavaju na takvu samoću, poput odrezane grane, i već im ne nedostaje njihova druga polovina.

Đavo u takvim slučajevima obično ne drema i može «slučajno» da upozna vašeg muža ili vas s nekom osobom, koja je spremna da vas tako nesrećne «ljubazno» sasluša…

Stoga, ma kako da je teško, treba živeti zajedno i trpeti međusobne uvrede, koje će posle nekog vremene neizbežno splasnuti i postaće prosto prisećanje, poput školskih ispita.

Obratite se duhovniku

Ako je dogorelo do nokata i već ne možete da istrpite da budete u istom stanu sa prezrenim mužem (ženom), koga ne podnosite, onda idite duhovniku. Ili, ako takvog nemate, idite svešteniku, koji dobro poznaje vas i vašu drugu polovinu. Idealno, taj otac treba da ima unuke i sedu, ili makar prosedu, bradu.

Jedan moj poznanik se često svađao sa svojom ženom u prvim godinama braka. On je imao običaj da zalupi vrata za sobom i ode svom duhovnom ocu u manastir. Odlazio je uglavnom zbog toga da, od mudrog i dobrog jeromonaha, čuje niz banalnih fraza, o tome kako treba da trpi i udostoji pažnje svoju ženu. A i kako ne bi zaboravio da se, s vremena na vreme, pogleda u ogledalu – da se ne bi uzvisio i umislio da je anđeo…

Reči monaha su bile najprostije moguće, put do njega ne previše dug, ali je dobijao par sati za razmišljanje. Naravno, pozitivno je na njega delovala i mogućnost da se ispriča, kao i blagodatna i isceliteljska ispovest… Na kraju se on vraćao svojoj ženi druželjubiv, smiren i spreman za kompromis.

Poslednji argument

Dešava se i da su svi načini isprobani, ali da se brak svejedno brzo i nepovratno ruši. Tada može pomoći poslednji argument. Po njemu su za svaku porodičnu svađu krivi oboje, u manjoj ili većoj meri. Uostalom, često još postoji i sasvim nevina strana u svemu tome, a to su deca.

Iskoristite maštu i predstavite sebi kako će se vaša deca osećati, ako ih prinudite da žive kao polu-siročići pored živih roditelja. Kako će im biti ako budu viđali tatu samo za vikend, lišeni takve osnovne radosti, kao što je potpuna porodica. To su porodice u kojima se mama i tata, koji su i sami odrasli u potpunoj porodici, ponekad i svađaju, ali svejedno žive zajedno.

Ako pak još uvek nemate dece, onda imajte na umu da ćete kroz razvod bespovratno izgubiti deo samog sebe, taman kao da su vas prerezali na pola. Pamtite da Gospod, koji nije obećao lagodan život onima koji teže spasenju, govori ustima apostola Pavla o preljubnicima (tojest o onima koji su se razveli bez opravdanog razloga, tipa nisu nam se poklopili karakteri): «Ne varajte se, bludnici neće naslediti Carstvo Božije» (1 Kor. 6:9)…
Sveštenik Dimitrije Fetisov
S ruskog Aleksandar Đokić

PRAVOSLAVIE

POSTAVI ODGOVOR


*