Sveti blaženi Mihail – Hrista radi jurodivi Rus, od roda kneževskog

0

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG MIHAILA KLOPSKOG

Na petnaestak kilometara od Velikog Novgoroda, na obali reke Verjaže, nalazio se manastir, zvani Klopski, i u njemu hram u ime Životvorne Trojice. Ranijih godina retko je ko znao za ovaj manastir, ali se kasnije on veoma proču blagodareći čudesima svetog Mihaila. U tom manastiru iguman beše Teodosije, muž vrlinast; za vreme njegovo i dođe u Klopski manastir blaženi Mihail. To bi 23. juna 1408. godine.

Do današnjega dana ostalo je nepoznato, otkuda sveti Mihail dođe u manastir, i ko su mu bili roditelji. To ce dogodi leti, u vreme kada sva bratija behu na jutrenju. Na devetoj pesmi kanona jeromonah koji je služio, okadivši hram, pođe da pokadi u svojoj keliji koja se nalazila pored hrama. Našavši keliju otvorenu, iako ju je on zatvorio odlazeći u hram, jeromonah uđe u nju i ugleda čoveka u monaškoj odeći gde sedi; pred njim goraše sveća, i on prepisivaše knjigu Dela svetih Apostola. Povrativši ce y hram, jeromonah kaza igumanu i bratiji šta vide. Oni, po završenom bogosluženju, pođoše u keliju, ali je nađoše zatvorenom iznutra. Iguman satvori molitvu, no odgovora iz kelije ne bi. Stadoše kucati na vrata, ali ona i dalje ostajahu zatvorena. Iguman onda naredi da se otkrije krov nad tremom; ali i ta vrata iz trema u keliju nađoše zatvorena. A kada po naređenju igumana vrata biše razbijena, i oni svi uđoše u keliju, tamo nađoše starca koji je sedeo i pisao. Nastojatelj ga upita: „Kaži mi, jesi li ti čovek ili duh?“ Starac ponovi igumanove reči. Iguman satvori molitvu, a starac izgovori iste molitvene reči što i iguman. Tada nastojatelj stade došljaka osenjivati krsnim znakom i kaditi ga tamjanom; a starac se sklanjaše od kađenja i ponašaše kao jurodiv, sulud.

Zajedno sa bratijom sveti Mihail pođe u hram na liturgiju, za vreme koje on pevaše za pevnicom sa manastirskim pojcima. Iguman mu naloži da pročita Apostol, i svi behu do dna duše potreseni lepotom i nadahnutošću njegovog čitanja. Po izlasku iz trapeze gde svetitelj obavi određeno čitanje, iguman odvede prepodobnog Mihaila u keliju, određenu mu za stanovanje. I od to doba blaženi ostade u manastiru životvorne Trojice, vršeći poslušanje čteca u hramu i u trapezi. I veliko umilenje u srcu doživljavahu svi koji ga slušahu.

Međutim, ni iguman ni bratija ne mogahu da doznadu ime novodošavšeg brata, otkuda je došao i kakvo mu je poreklo. Jednom Klopsku obitelj poseti knez Konstantin Dimitrijevič, mlađi sin velikog kneza Dimitrija Jovanoviča Donskog. Čuvši za vreme trapeze čitanje svetog Mihaila, knez mu priđe blizu, poznade ga i reče: „Ovo je sin Maksimov Mihail“. Prepodobni odgovori na to: „Jedino Tvorac zna ko sam ja“. Tada iguman primeti: „Sine moj, zašto nam ne kažeš svoje ime?“ I svetitelj potvrdi da mu je ime Mihail.

Za vreme svoga življenja u Klopskoj obitelji prepodobni Mihail je jeo samo hleb i vodu, i to jedanput nedeljno i u maloj količini. Kada bi posle velikih molitvenih podviga svetitelj osetio zamor, on se odmarao ležeći na zemlji. U njegovoj keliji ne beše nikakvog imetka, ni odeće, sem one što je nosio na sebi. Nemoguće je pričati o onim velikim trudovima, koje prepodobni uze na sebe Hrista radi. Od podviga i uzdržanja telo njegovo postade kao senka.

U to vreme u Velikom Novgorodu i njegovoj okolini nastade suša, koja se produži tri godine: presahnuše ne samo potoci nego i reke. Tada, na molitve svetog Mihaila, blizu manastira zatrese se zemlja i izbi botag vodom izvor, koji i do danas služi na potrebu i bratiji i dolaznicima. Posle pak suše nastade u tom kraju glad, za vreme koje gomile siromašnih stadoše dolaziti u manastir za parče hleba. Bojeći se oskudice, iguman nije znao šta da radi; no prepodobni Mihail, ukazavši na to da je Gospod sa sedam hlebova nahranio četiri hiljade ljudi, nagovori igumana da hrani sve gladne. A kada bratija uzgunđaše zbog toga, prepodobni ih povede sa igumanom do žitnog ambara, i oni sa zaprepašćenjem ugledaše da se zalihe žita, na molitve svetiteljeve, nisu smanjile.

Proživevši u Klopskom manastiru četrdeset četiri godine, i satvorivši u ime Hrista mnoga čudesa, blaženi Mihail se mirno upokoji u Gospodu 1452 godine. Česno i mnogostradalno telo njegovo iguman sa bratijom sahrani u manastiru Životvorne Trojice, gde se prepodobni Mihail podvizavao, i bi položeno s desne strane glavnoga hrama. Tu ono počiva i do današnjega dana, točeći raznovrsna isceljenja onima koji sa verom pribegavaju, u slavu Hrista Boga našeg.

crkvenikalendar.com

POSTAVI ODGOVOR

*