Sveti Luka Krimski: O slugama grehova i o slugama pravednosti

0

Isus Hristos je rekao: Koji čuva život svoj, izgubiće ga, a koji izgubi život svoj Mene radi, naći će ga (Mt. 10, 39). Da bi se shvatilo značenje ove reči treba znati šta je to ljudska duša. Duša nije ništa drugo do zbir misli, pojmova i težnji. Ima dobrih duša, a ima duša sklonih zlu, punih grehovnih želja. Kod većine ljudi duša je potčinjena telu i stremi ka tome da služi njegovim strastima, sklona je sitom životu punom zadovoljstva. Ovu dušu i treba pogubiti, istrebiti sve njene niske telesne zahteve, koji skrnave i telo i samu dušu.

Sveti apostol Pavle se obraća Rimljanima koji su poverovali u Hrista, koji su napustili nekadašnji paganski način života pun greha i razvrata sledećim rečima: Bogu hvala što bijaste sluge grijehu pa poslušaste od srca pravilo nauke kojoj se predadoste; oslobodivši se pak grijeha, postadoste sluge pravednosti (Rim. 6, 17-18).

Pre spoznaje Boga oni su bili ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevjere, neosjetljivi, nepomirljivi, nemilostivi (Rim. 1, 29-31).

Posle ogromnog spasonosnog prevrata u njihovoj svesti odustali su od robovanja grehu i postali su sluge pravednosti. A šta to znači – biti sluga greha ili sluga pravednosti? Zar ne znate da teške pijanice ili okoreli pušači nikako ne mogu da se oslobode rđavih navika i da postaju istinski robovi votke i duvana? A šta uopšte znači biti rob? Znači nalaziti se u nečijoj vlasti, u potčinjenosti tuđoj volji. Rob nema svoju volju, već čini volju svoga gospodara; tako je i s robovima greha. Što više ponavljaju greh, on prelazi u sve jaču i jaču naviku, ukorenjuje se u čoveku, postepeno ovladava njegovom voljom, osećanjima, pomislima, drži ga u svojoj vlasti. Malo po malo, ovakav čovek potpuno pada u vlast greha. A to znači da postaje sluga đavola, jer je đavo otac svakog greha i laži.

Među zločincima se može sresti mnogo ljudi s visokim obrazovanjem koji su nekad imali ugledan društveni položaj, koji su jednom krenuvši krivim putem kasnije sve dalje i dalje išli njime. Dospevali su u zatvor, u logore, na kraju su bili oslobođeni. I šta? Greh koji je jednom učinjen, ako je ostao bez pokajanja, počinje da se ukorenjuje u duši grešnika i neizbežno, poput živog blata, usisava, vuče za sobom u nove i nove grehove. Kao nepobitno pravilo, svi ovakvi nesrećni ljudi su otvoreno priznavali potpunu zavisnost od greha: „Ne mogu da prekinem zločinački život i da počnem da radim.“

Gospod zahteva od nas da izmenimo misli i raspoloženja, da s korenom iščupamo rđave strasti koje ispunjavaju dušu i odvode nas od Hrista. Odstraniti sve nečisto iz duše i znači pogubiti dušu; ko tako pogubi svoju dušu naći će je i sačuvati za večni život, jer će njegova duša postati laka i neometano će se vinuti ka Bogu. Ona će naći najviše blago u opštenju s Njim. Dakle, da bi čovek stekao večni život treba da postane sluga pravednosti. Svako dobro delo i svaka usrdna molitva ostavljaju dubok i blagodatan trag u čovekovoj uši, osvećuju njegovo srce.

Zar nisu istinske sluge pravednosti bili veliki oci-pustinjaci ili svetitelji? Ili sveti otac naš Pitirim, čudotvorac Tambovski? On je potpuno bio u vlasti dobra, isto kao prepodobni Serafim Sarovski, Sergije Radonješki, Antonije i Teodosije Pečerski i ceo bezbrojan zbor svetih otaca. Potreba da se mole, da čiste svoje srce, da umnožavaju u njemu ljubav, postala je nezadrživa potreba njihovih svetih duša. Zaboravivši na sve, oni su stremili samo ka oslobođenju od greha, samo ka ropstvu pravednosti.

O istom tom je govorio Gospod naš Isus Hristos, upućujući Svoje reči Judejcima koji su Mu povjerovali: Ako vi ostanete u nauci Mojoj, zaista ste Moji učenici, i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. Odgovoriše Mu: Mi smo sjeme Avraamovo, i nikad nikome nismo robovali. Kako Ti govoriš: postaćete slobodni? Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da svaki koji čini grijeh rob je grijehu (Jn. 8, 31-34).

Pošto su bili istinske sluge greha, Jevreji nisu shvatali šta je robovanje grehu, već su samo znali da su slobodni po svom poreklu od Avrama. I među nama, hrišćanima, ima mnogo ljudi koji se smatraju slobodnima i ponose se svojom slobodom. Oni ne podozrevaju da su u stvari žalosne sluge greha, kao što to nisu znali drevni Jevreji, koji su bili uvređeni rečima Gospoda Isusa Hrista.

Oslobodivši se pak grijeha, postadoste sluge pravednosti. Kao čovjek govorim zbog nemoći vašega tijela. Jer kao što davaste ude svoje da robuju nečistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da služe pravdi za osvećenje (Rim. 6, 18-19). Zaista, mnogi udovi našeg tela služe kao oruđa greha. Naš carski um, koji nas razlikuje od nerazumne tvari, možemo da učinimo slugom bezakonja ako ga ne uputimo na spoznaju volju Božije i Njegovog zakona, a ne na izmišljanje pokvarenosti i vređanja naših bližnjih. Ako budemo usmeravali svoje poglede na nezasito gledanje sladostrasnih prizora, ako sa zlobom i prezirom budemo gledali ljude, naše oči će, naravno, postati oruđa nečistote. Ako naš sluh budemo zaoštravali za slušanje spletki, ogovaranja i praznoslovlja, za laskanje onih koji nam se ulizuju, učinićemo da i naše uši budu prezrene. Zar naš jezik, koji toči svaku laž, osudu, poruge, klevetu i špijunstvo nije oštro oruđe nečastivosti?

A kako često se naše ruka pružaju prema prevarantstvu, lopovluku i strašno je reći, čak i prema ubistvu; nokte i zube koristimo u tučnjavama. Noge mnogih nesrećnih ljudi često trče na pljačku ili žure na savet nečastivih (v.: Ps. 1, 1) Obnažene noge izazivaju pohot. Čak i svoju kosu umemo da učinimo oruđem greha, jer su ženama potrebne sablažnjive frizure i ukrasi u kosi kako bi sablaznile i privukle muškarce. Tako upropaštavamo svoje duše grehovnom upotrebom naših udova.

Zar nije poznato koliko često ljudi koji predaju svoje telo sladostrašću i padaju u blud i preljubu? Ali apostol govori da je tijelo vaše hram Svetoga Duha Koji je u vama, Kojega imate od Boga (1 Kor. 6, 19). A kako se hram Božji može dati u vlast nečistoti, kako možete da ga oskrnavite?

Jer sve svoje udove možemo da usmerimo na Dobro. Upravimo onda razum potpuno na spoznaju volje Božije i zakona Hristovog, na poučavanje u pobožnosti i pravednosti od čitanja dela velikih prepodobnih otaca i svetitelja Božjih. Oči naše neka uvek misaono gledaju na strašni Krst Hristov, na čistu Božiju lepotu u prirodi.

Zar naše ruke, koje obilno daju milostinju bespomoćnima i ubogima, koje na svaki način olakšavaju njihove potrebe i bolesti, neće biti najprirodnije oruđe pravednosti? A noge naše mogu da postanu čak i predivne, jer kako su krasne noge onih koji blagovijeste mir, koji blagovijeste dobro (Rim. 10, 15).

Predati svoje udove u ropstvo pravednosti znači pobediti niske pohote tela, steći vlast nad svojim udovima, zadržati ih da ne čine greh. To znači sići s puta bezakonja, otići iz kuće veselja i nastaniti se u kući plača (v. Prop. 7, 4), učiniti svoje srce istinskim hramom Božjim. I tada će za vas moći da se kaže rečima apostola: Kada bijaste robovi grijeha, slobodni bijaste od pravednosti. Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga čega se sada stidite? Jer je kraj onoga smrt (Rim. 6, 20-21).

U drugoj Poslanici apostol Pavle direktno govori o takvim delima: Poznata su djela tijela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnjev, prkosi, razodri, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unaprijed kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslijediti Carstva Božijega (Gal. 5, 19-23).

Mogu li sada da kažem za vas, moju tambovsku pastvu da ste oslobodivši se greha postali poslušni učenju Hristovom, kojem se trudim da vas naučim? Znam da niste svi postali sluge pravednosti. Neka i vaša srca zadrhte kao moje, neka se ne liju samo moje suze zbog toga, već i vaše oči neka toče suze pokajanja, skrušenosti zbog svoje nečistote. Ako oslobodite svoje udove od grehovnih okova i obratite se Bogu, plod ove promene će biti svetost, kraj – večni život, kojeg neka udostoji sve one koji se kaju svemilostivi i svepraštajući Hristos Bog naš. Amin.

Pravoslavie.ru

POSTAVI ODGOVOR

*