Светислав Басара: Висока Бјачетина

0

Мени лично је пао камен са срца када сам прочитао да је Николић задужбину предао на управу шумадијској епархији СПЦ јер сам у једном тренутку – и то не сасвим неосновано – посумњао да би црква лако могла добити управника из редова СНС-а

Било је предвидиво да ће током викенда једна од најударнијих вести бити свечано пуштање у рад задужбине још-мало-па-хвала-Богу бившег џумхурбашкана Томе Николића, као што је још предвидивије било да ће се бајчетинска збитија пре, за време и после освештавања Томине цркве претворити у празник узохољене безначајности, панађурског кичераја и помпезног лупетања.

СПЦ, на челу са патријархом Иринејем, поклоњеној цркви – како Бог и заповеда (да ли баш тако заповеда? ) – у зубе није гледала, али јој се зато у зубе загледао истраживачки новиднжилук сербски који је акрибијском калкулацијом дошао до епохалног сазнања да ктитор Томислав, ма колико пословично био нестјажатељан и штедљив, од својих званичних примања ни три током радна века никако није могао уштедети милион евра на колико је процењена задужбинина вредност.

Било је у жутој (и све жућој) штампи и примедби задружно-социјалне природе типа а да зашто ктитор Томислав те паре није уложио у изградњу монтажних кућа за избеглице, а ја – уз неизбежно закерање да сума ни у том случају не би била мање сумњива – све нешто мислим да Николић није тако поступио чисто да учини избеглом српском народу, јер пазите , ако би избегли народ стекао куће, онда више не би био довољно страдалнички и последично патријарх Српске Православне Цркве – која, бар званично, још увек научава да је страдање због Христа, у Христу и са Христом једини пут спасења – не би могао да одржи трогателну говоранцију о страдалничком народу који је, слава Богу, захваљујући Томиној цркви добио „нову звезду на српском духовном небу“.

Николић се пак својом говоранцијом уздигао до трећег српског духовног неба. Давно је он – тако је дословно рекао – „спознао да је лако стећи овоземаљска добра, да их је лакше изгубити, и да је све материјално испразно и бесмислено без духовног уздигнућа.“ Но цоммент!

Мени лично је пао камен са срца када сам прочитао да је Николић задужбину предао на управу шумадијској епархији СПЦ јер сам у једном тренутку – и то не сасвим неосновано – посумњао да би црква лако могла добити управника из редова СНС-а, сличног онима који већ управљају кућним саветима, али ктитор очигледно није хтео да квари симфонију државе и цркве, мада је на бајчетинском хепенингу било упадљиво неприсуство највишег српског државног бића и високих државних дужносника. Имао бих још штошта накитити на тему наше данашње колумне, али ми је – да будем искрен – помало досадило да џаба кречим, па је приводим крају констатацијом да се СПЦ ктитору одужила додељујући му орден Светог Саве, што ме је навело на мрачну помисао да можда није далеко дан када ће Свети Сава бити одликован орденом Томе Николића.

 

 

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*