Светозар Цветковић: Данас нам је утеран страх у кости од могућности да нам егзистенција буде угрожена

0

Глумац Светозар Цветковић каже да страх од егзистенцијалне угрожености доводи до тога да окрећемо главу, да нас само по површини занимају ствари и да се не удубљујемо много у њих

Глумац Светозар Цветковић каже да би волео да се публика филма „Изгредници“ замисли о свом животу и будућности, јер то где је наша будућност, за нас је најважније питање.

Цветковић је у интервјуу за „Вечерње новости“ рекао да филм прати троје студената социологије који покушавају кроз дипломски експеримент да докажу да просторна деструкција и прављење нереда прерастају у социјалну деструкцију, у изгред. Временом, и они сами губе контролу и дистанцу према експерименту, али Цветковић каже да филм поставља још многа питања.

Говорећи о лику који игра у филму, професора који гура студенте у аутодеструкцију, али се измиче да би заштитио себе, каже да то показује став старије генерације према младим људима.

„Он је човек који припада некој старијој генерацији, и који се налази на позицији коју себи не жели да угрози. То је начин размишљања људи моји година, који своја места у друштву и у професији штите по сваку цену. И заиста, нема те цене коју нису у стању да плате, макар и нечији живо довели у питање, као што видимо у овом филму.“

Он, међутим, каже да „није цела старија генерација таква“, и да је његов лик „индивидуални случај“ али да баш зато може да „представља неку парадигну зашто смо ми као генерација криви за оно што остављамо млађим генерацијама иза себе.“

„А шта ако ништа ниси направио, шта им онда остављаш, и како онда штитиш своју позицију?“

Цветковић констатује да његова генерација није много оставила млађима.

„Живимо у време у коме је све наизглед доступно, а то што је доступно је на неки начин површно. Наша свакидашњица очитује површност у приступу друштву, систему вредности, догађајима, односима са другим људима…Не улази се дубоко у срж нечега што су ствари које нас занимају и које су важне за наш живот, већ смо задовољни кратким информацијама о томе. Све нам је на врло једноставан начин доступно, више не морамо ни да путујемо да бисмо нешто видели…и та површност је, заправо, нешто што је генерализација ситуације у којој се налазимо“, каже Цветковић и додаје:

„Ми јесмо површно друштво, као што је тачно да смо некада били бољи као друштво и као људи. Чини ми се да нам је данас утеран страх у кости од могућности да нам егзистенција буде угрожена, и то онда доводи до тога да окрећемо главу, да нас само по површини занимају ствари и да се не удубљујемо много у њих, чак и ако се бавимо професијом у којој би оне морале много озбиљније да нас интересују…Из тог страха се рађа и наша површност као рецепт за преживљавање.“

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*