Сви новосадски мостови: Рат рушио, мир градио

Од краја 19. века до данас, уз понтонске прелазе, обале Дунава повезивало осам мостова, подизаних у различитим периодима. Река први пут “прескочена” 1883. гвозденим колосом цара Фрање Јосифа

0

НОВОСАЂАНИ који су ушли у треће животно доба готово да могу да памте све мостове који су премошћавали Дунав у Новом Саду. А њих је, не рачунајући понтонске прелазе, од када је железнички мост на кривини испод Петроварадинске тврђаве, 1883. године “прескочио” Дунав, назван по цару Фрањи Јосифу, било чак осам, не рачунајући – Мост слободе, који је обновљен, и Жежељев, који се још обнавља.

Ниједном се, међутим, од када се Дунав прелази код Новог Сада, није догодило да му обале повезују више од три прелаза. Мостове су, како су записали хроничари, неимари градили у миру, а ратови су их немилице рушили…

Први трајни мост саграђен је по нацртима Карла Баумана, који је пројектовао и тунел прокопан испод Петроварадинске тврђаве, као железнички мост на новоствореној прузи Суботица – Земун, а пругу преко моста поставио је инжењер Никола Станковић из Стапара. Овај мост, који је касније, од 1929. године понео име по краљевићу Андреји Карађорђевићу, премошћавао је Дунав све до 11. априла 1941. године, када је срушен, на самом почетку немачког напада на Краљевину Југославију. О овом мосту, Павле Шосбергер, хроничар Новог Сада, записао је.

– Био је то челични колос у облику издужене греде, дуг 432 метра и постављен узводно од понтонског моста – каже Шосбергер. – Имао је шест бетонских стубова, а најшири је био простор за пловидбу између другог и трећег стуба, чак 96 метара. Поред шина била је и пешачка стаза, а на улазу у 341 метар дуг тунел испод Тврђаве стајала је војна стража.

Следећи новосадски мост подигла је, крајем 1914. године, Аустроугарска војска. Носио је име генерала Оскара Поћорека, главног команданта аустроугарске војске на српском фронту. Ова лака гвоздена конструкција, заједно с приобалним деловима, протезала се на 384 метра, засвођених с пет параболичких лукова. Крајем Првог светског рата поражена аустроугарска војска покушала је да га демонтира, али је спречена. Мост је остао на свом месту све до јануара 1924. године, када су га “дотукле” санте леда, толико дебеле да су разбијане бомбама из авиона.

Отварање Моста слободе

Мост, који је, после оног посвећеног генералу Поћореку, следећи саграђен у Новом Саду, име је добио по тада рођеном принцу Томиславу Карађорђевићу. Саобраћај је преко њега кренуо 20. маја 1928. године. Овај, многи кажу најлепши мост у Новом Саду, подигле су фирме из Дортмунда и Штетина, као имитацију Ланчаног моста у Будимпешти. Пројекат је израдио мађарски инжењер Силард Зјелински. Сам мост, дуг 341 метар, са пешачком стазом, лежао је на два стуба, постављена ближе обали. Елегантни мост, украшен државним грбовима, ноћу је био осветљен. И он је, међутим, срушен по избијању Другог светског рата.

Његови неоштећени делови су уграђени у Мост маршала Тита, који је пуштен у саобраћај 20. јануара 1946. године. Овај мост, дуг 344 метра, саграђен је у облику просте греде и то у рекордном року – за само 160 дана, као први стални челични мост изграђен после Другог светског рата у Европи. Касније је добио име Варадински мост. Преко њега је до градње Жежељевог моста прелазио воз, а по њега су кобне биле бомбе НАТО, 1. априла 1999. године… Требало је да траје пет година, а издржао је 53 године.

Понтонски мост на Дунаву

Низводно од њега, саграђен је и у саобраћај пуштен 23. октобра 1961. друмско-железнички мост, по свом архитекти назван Жежељев мост. И овај лепотан срушен је 26. априла 1999. године. Радови на овом мосту са два лука, од армираног челика и пренапрегнутог бетона, почели су 1957. године. Пројектовао га је Бранко Жежељ, а био је дуг 466 метара. Радове је извела “Мостоградња” из Београда.

После њега, саграђен је 1981. године и Мост слободе – ремек-дело, јер је у својој класи био други по величини у свету. Пројектовао га је Никола Хајдин, а извођач радова је такође била “Мостоградња” из Београда, уз сарадњу мађарских и швајцарских грађевинских предузећа. Укупна дужина моста износила је 1.312 метара са два стуба висока 60 метара и косим затегама, а ширина моста 27,6 метара. Повезивао је Булевар 23. октобра, данас Булевар ослобођења, и Мишелук. Излаз на сремску страну изведен је у виду две тунелске цеви, док се саобраћај преко моста организовао у три траке у оба смера, уз пешачке стазе и сигурносни појас. Мост је изграђен у кривини реке, а конструкција која је била тешка 9.700 тона, спајана је од готових варених делова који су израђени у Мађарској. Срушен је 3. априла 1999, кобне године по све мостове у Новом Саду, а 8. октобра 2005. Мост слободе је отворен по други пут.

Варадински мост

После бомбардовања 1999. године, Нови Сад је добио још два моста. Први је подигнут Монтажно-демонтажни друмско железнички мост, а затим и годину дана после окончања бомбардовања, Варадински мост, који је као складан лук повезао обале Дунава, на месту некадашњег челичног моста, користећи његове стубове…

Нови Сад је, тако, поново у исто време добио три моста. Четврти, који би требало да “наследи” елегантне линије Жежељевог моста, још се гради, а и исто место на ком је саграђен, још га очекује…

Први железнички мост и први стални мост у Новом Саду – Мост Фрање Јосифа

ХАГЕНОВ ПОНТОНАЦ ИЗ 1788.

ПРЕ сталних, обале Дунава у Новом Саду повезивали су понтонски мостови. Тешко је рећи када је први мост тог типа саграђен, али, памти се да је први стални понтонски мост, који је повезивао Петроварадинску тврђаву и тадашњи Петроварадински шанац, односно мостобран, подигнут 1788. године. Био је познат и као Хагенов мост, а састојао се од понтона који су се на средини раздвајали због проласка бродова. Мост се крајем јесени склањао, а с пролећа враћао на Дунав.

Обновљени Мост слободе

ЧУДОТВОРНА “НАВАЛА”

ПОНОВНО постављење Хагеновог моста, који се зими чувао у зимовнику, увек је, како су записали хроничари, била посебна свечаност. Тада су становници Новог Сада и Петроварадина сакупљали тесано иверје, настало приликом постављања – “навалу”, за коју су сматрали да је чудотворна…

ВОЈНА СКЕЛА

У МНОГИМ приликама, посебно ратним, војска је, како би надоместила порушене мостове, постављала понтонске прелазе, а 1999. године Дунав се, после рушења сва три моста, прелазио војном скелом и малим приватним бродићима…

Немања СУБОТИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*