Тајкун тражи 200 милиона евра: одраћу народу кожу са леђа!

1

Тајкун Мирослав Мишковић би да ојади српски народ. Власник „Делта холдинга“ поднеће тужбу Вашингтонској арбитражи против државе Србије, уз захтев за одштетом од невероватних 200 милиона долара! Ову суму мораће да плате грађани, које ће, уколико добије спор у Вашингтону, Мишковић буквално истрести из гаћа.

Повод за тужбу су, како наводе у „Делти“, велики губици ове компаније због петогодишњег судског спора који се води у Србији, откако је Мишковић 2012. ухапшен због сумње да је утајио порез.

СТРАНИ ФОРЕНЗИЧАРИ

Марија Десивојевић Цветковић, виши потпредседник „Делта холдинга“, у великом интервјуу за магазин Бизнис изјавила је да су ову енормну суму новца проценили међународни финансијски форензичари.

– Радили су процену за „Делту“ и саопштили да процењен губитак за пет година износи преко 200 милиона долара. Неке материјале смо већ поднели, а још неке управо сада подносимо – рекла је Десивојевић Цветковићева.

Саговорници Српског телеграфа, међу којима и генерални секретар Савета за мониторинг Марио Спасић, сматрају да је равно скандалу начинити овакав потез.

– Скандалозно је да Мишковић то тражи од државе Србије, односно од српског народа. То му, у ствари, уопште није паметно да уради јер наш народ није глуп, то само његовој компанији може да штети. Доста је било отимања од српског народа. Надам се да ће Мишковић одговарати због својих економских марифетлука – поручује Спасић.

 

Потпредседник СНС Миленко Јованов сматра да се треба запитати колико је заправо власник „Делта холдинга“ оштетио Србију својим пословањем.

– Боље је поставити питање колико је он оштетио државу, а не да ли је Србија оштетила његову компанију. Колико је људи отпуштено због неплаћања рачуна и понашања Мишковићевих компанија на тржишту, колико је фирми пропало захваљујући његовој компанији. Волео бих да, уколико заиста Мишковић покаже да му је мало колико је отео од ове земље, држава упути контратужбу због штете коју је он нанео Србији – наводи Јованов.

ОСВЕТА ГРАЂАНИМА

То да Мишковић хоће да узме паре из буџета Републике Србије, тачније да од грађана узме дебеле паре, говори и његова изјава од пре неколико месеци. Наиме, власник „Делте“ је у фебруару после сведочења у Специјалном суду изјавио да ће грешке које држава наноси њему на крају платити грађани Србије.

Подсетимо, Мирославу Мишковићу је суђено за утају пореза. Оптужен је да је помогао сину Марку, који је такође оптужен, да утаји порез од око 320 милиона динара.

Говори Србија

1 КОМЕНТАР

  1. РУДАРИ ГДЕ СТЕ, ДА СТЕ ЗДРАВО!

    Свим рударима Србије честитам од срца Дан рудара Србије, дан када су рудари Сењског рудника ступили у штрајк 6. августа 1903. године за боље услове и права рудара и да се смањи број кора рударског хлеба са седам на пристојни број. Рударска професија је некада била понос и част и државе и рудара. Променила се времена рудари су на маргини друштва, а обећања државе стижу нова обећања. У част рудара и Дана рудара Србије са пиететом на некадашњим херојима рада у рударству и металургији посвећујем своју песму “Рударев дан”. Такође, радницима РТБ Бор честитам још и Дан “Рударско топионичарског басена Бор”. Срећно, поштовани рудари и топионичари!

    РУДАРЕВ ДАН
    (Поводом Дана рудара Србије)

    Домовина наша лепа је родила
    хиљаде и хиљаде јунака мудра,
    плејада од тих храбрих делија,
    сијали су ликом храбрих рудара.

    Нису били они нити бомбаши,
    нису били они нити спортисте,
    све што су имали од оружја
    то су њихова срца, руке и лопате.

    Земља је била разрушена,
    ваљало је дизати из пепела,
    радила је тада њихова дружина
    к’о што ради више армија.

    Бор је изнедрио два радника:
    Међеда Хусеиновића, рудара
    и металурга Љубу Јовановића,
    два наша вишеструка ударника.

    Прочули се као наша дика,
    чак их прими друг Тито,
    они се радо сећали тога лика
    који им несебично рече:

    „Ви сте наш понос другови,
    ви сте понос наше домовине“,
    нашли се и портрети њихови
    у сред “Колектива” новине.

    Њихов свакако дан ударан,
    представља остварени сан
    на хиљаде тона за један дан,
    више и бољег бакра продукован.

    Једног дана ударнику Љуби
    засија на немирним грудима,
    заслужено Орден рада првог реда,
    што је годило суграђанима свима.

    Дођоше нова ето времена,
    изгуби се негде дух рудара
    заборавили смо сви на њега
    куписмо довољно багера.

    Само пред Шести август
    сете се људи са рудника
    да сећањима увеличају прославу,
    причају се анегдоте подвига.

    Тог дана рудар-ударник наш
    покупи плакете и ордење
    у свечаном реду стаде баш,
    себично стискајући знамење.

    Пре него што из куће своје изађе
    по коју рударску љуту попије
    као песник што себе увек нађе,
    мир у властите испеване стихове.

    Рударев је дан…!!

    СРЕЋНО ДРАГИ КАМАРАТИ, РУДАРИ СРБИЈЕ!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*