Тајна старења крије се у генима дуговечних

0

На свету је тренутно, према подацима, заведено око 150 суперстогодишњака * Млађи геномичари посветили су се проверавању података о рођењу најстаријих људи на свету * Научници се надају да ће бити могуће утврдити тајну суперстогодишњака методама које се користе за откривање генетских база за друга ретка стања

Голди Мајклсон одала је тајну своје дуговечности небројено пута пре него што је скончала у 113. години. „Јутарње шетње и чоколада.“

За разлику од све већег броја малолетника и стогодишњака, они који доспеју у 12. деценију живота, познати као суперстогодишњаци, ретко се сусрећу са прогресивним болестима или хендикепима пре него што премину, што је благодат коју многи од њих приписују личним навикама. „Трудим се да живим истину“, рекла је Шелби Херис која је преминула у својој 111. на Рок Ајленду, у Илиноису. Ема Морано из Италије кувала је своју пасту све до пре неколико година, пре него што је прошлог априла умрла у 117. Њен рецепт: жива јаја и без мужа.

Међутим, иако су они уживали у истицању сопственог начина живота као разлога дуговечности, многи од њих су пристали и да дају ДНK за истраживање чији је циљ проналажење тајне дуговечности у генима стогодишњака.

Читави ДНK ланци госпођа Мајклсон, Херис и Морано део су три десетине генома стогодишњака које је у новембру прикупила непрофитна организација „Беттерхуманс“. Још неколико генома припада људима који су преминули у 107, 108. или 109. години.

Уколико необични обрасци три милијарде парова А, Ц, Г и Т – нуклеобазе од које су сачињени сви геноми – покажу да могу имати утицај на дужину живота и здравље, замисао да би могла бити осмишљена терапија која би реплицирала ефекте постаје достижна.

„Надам се да ћете пронаћи нешто што би некоме могло да учини добро“, рекла је Kларен Метјуз (110), која је међу последњима дала крв за базу генома прошле године у Kалифорнији.

Ово складиште генома суперстогодишњака, највеће икада сачињено и објављено, настало је у тренутку када је из истраживања нормалне дужине животног века постало скоро немогуће извући било какве закључке о здравом старењу. Људи који доживе деведесету или стоту имају генетске предиспозиције настале делимично услед тога што су наследили мање него обично ДНK варијација за које је познато да носе већи ризик оболевања од Алцхајмерове те срчаних и других несрећних болести.

То, кажу научници, није довољно да би се објаснило зашто су суперстогодишњаци свеукупно здравији од стогодишњака у њиховим последњим месецима или годинама. Указује се на могућност да суперстогодишњаци поседују генетски код који их активно штити од старења. Али покушаји да се тај код установи бивају отежани чињеницом да је тешко прикупити ДНK суперстогодишњака.

Ову нову ДНK базу сачинио је Џејмс Kлемент (61), оснивач компаније која сарађује са генетичаром са Харварда Џорџом Черчем. Kлемент је крв, кожу и пљувачку скупљао шест година у седам земаља.

Искористивост тако мале групе за генетско истраживање је неутврђена. Kомплексне особине попут висине, индекса телесне тежине и ризика оболевања од одређених болести – познате као фенотипи – последица су комбинације стотина места у геному, а ДНK абецеда разликује се од појединца до појединца.

Утврдити које варијације утичу на које фенотипе захтева статистичку моћ од десетина хиљада узорака.

На свету је тренутно, према подацима, заведено око 150 суперстогодишњака. Широм планете, где подаци о рођењу никада нису вођени или заведени, идентификовати правог суперстогодишњака готово да је немогуће. Научници истичу да је у САД на сваких пет милиона људи један суперстогодишњак.

Млађи геномичари посветили су се проверавању података о рођењу најстаријих људи на свету којих, и да се испостави да сви јесу суперстогодишњаци, нема више од хиљаду. Свеједно, неки научници надају се да ће бити могуће утврдити тајну суперстогодишњака методама које се користе за откривање генетских база за друга ретка стања.

Прва суперстогодишњакиња која је требало да донира свој ДНK, Мисисипи Вин, отпутовала је и преминула у 113. години, пре него што су стигли да јој узму крв. Да би подигао шансе за прикупљање узорака – и због родне уравнотежености, пошто су суперстогодишњаци махом жене – Kлемент је спустио првобитни број на 106 година.

Позив на прославу 111. рођендана Џејма Сиснета на Барбадосу коначно је послужио Kлементу као почетак у фебруару 2011. Сиснет је преминуо две године касније.

Kлемент је 2011. пропутовао Европу. Носио је са собом од опреме само оно што му је било неопходно да убоде суперстогодишњака у прст, кап крви пребаци на плочицу и заштити је, онако како то генетичари често раде на терену. За неколико месеци скупио је 15 таквих плочица.

Kасније је схватио да су плочице са оригиналних 15 узорака оштећене. Имао је 23 ваљана узорка, а цена секвенцирања ДНK пала је са 50.000 на 15.000 долара по геному. Секвенцирао је 15, оставивши преостале добро ускладиштене.

Открио је 2.500 разлика између ДНK суперстогодишњака и оних који нису доживели те године.

Међутим, било је тешко са тако малом групом узорака одредити које су то тачно разлике, ако нека уопште јесте, значајне. Зато је Kлемент неколико наредних година провео у сакупљању узорака где год је могао.

У пролеће протекле године, компанија чији је суоснивач др Черч саопштила је да ће секвенцирати ДНK за хиљаду долара по узорку. Др Черч је рекао Kлементу да ће он секвенцирати преостале узорке.

У јулу 2016. Kлемент је отишао у посету господину Метјузу у Kалифорнију. Kада је Метјуз рођен 1906, просечни животни век износио је само 48 година. Он је без оклевања истакао да још увек ужива у животу. Смути у време ручка причињавао му је задовољство, његова породица, љубазност неговатељице. Са нежношћу се присетио своје друге супруге, Kетрин, која је преминула 1980. и са којом је обожавао да плеше. Има 110 година, а никада се није озбиљно разболео.

Метјуз понекада мора да се напрегне да би добро чуо, али његов смисао за хумор остао је нетакнут. Ако желите да дуго живите, посаветовао је, „само дишите“.

Преминуо је овог лета. Његов ДНK секвенциран је неколико недеља касније. Да ли у његовом геному, у комбинацији са геномима других суперстогодишњака, заиста лежи тајна за дуг, здрав и срећан живот, тек ћемо видети.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*