Тајна УДБЕ: Ево како смо врбовали Здравка Чолића…

1

Један од регрута озлоглашене тајне полиције била је и највећа југословенска звезда, која није била тако једноставна за регрутацију

Хрватски портал 24сата.хр сваког дана доноси фељтон из књиге „Kрвава рука Удбе“ о злогласној тајној полицији за време СФРЈ, која је помоћу многих доушника служила и као средство застраживања и терора.

Пре неколико година, интернетом се масовно преносио чланак с портала Урбана Србија, у коме се тврдило да је Служба државне безбедности контролисала југословенску естраду.

едну од најспецифичнијих прича испричао је некадашњи помоћник начелника Ресора државне безбедности, Живан Велисављевић, који је пензионисан почетком 1990. године по наређењу тадашњег председника СФРЈ

Велисављевић је водио ову операцију пуне 22 године.

Један од „регрута“ ове озлоглашене полиције за време СФРЈ био је и Здравко Чолић, који није био тако једноставан за регрутацију.

– Здравко Чолић био је изузетно талентован извођач и њега нисмо могли регрутовати тек тако. Он није имао ништа против нас, али није желео никоме ништа да дугује.

Ипак, када је ухапшен у Охриду због размењивања девиза, Велисављевић је у томе видео своју прилику.

– Обишао сам га у затвору у Охриду и договорили смо се за петнаест минута.

У Велисављевићевом одељењу у Ресору државне безбедности наступила је хистерија када су сазнали да је Чола регрутован. А онда се појавила паника када су схватили да су му потребне велике хит-песме. Део Службе сумњао је у Kорнелија Kовача, па је одлучено да цела југословенска поп-сцена стане иза Чолића.

– Направили смо тајни састанак једне ноћи у Скендерији. У шест млазних авиона РВ-а и ПВО-а довезли су све кључне поп-композиторе код нас. Били су ту Арсен Дедић, Ђорђе Новковић, Kорнелије Kовач, Бојан Адамич, Жика и Радован из Зане, Момчило Бајагић, мали Злаја Арсланагић из Црвене Јабуке, Изток Турк, Јасенко Хоура, Јура Стублић, Влада Дивљан, Зоран Лесендрић и многи други.

– Сместили смо их у Скендерију. Седели су потпуно неприпремљени на оно што их чека. Онда сам ја изашао за говорницу, осетио сам се као Тито, и рекао им да је свако дужан да припреми по једну песму за Чолин повратнички албум.

Велисављевић ни данас не може да сакрије усхићење.

Екипа композитора потом је враћена авионима у своје градове и започет је рад на песмама. Међутим, у Служби је завладала нервоза јер се толики број људи није могао сигурносно контролисати, тако да су на крају одлучили да ипак Бреговић направи цео албум како песме не би исцуриле у јавност.

– Чолићев повратнички албум у једном тренутку деловао је као да ће бити највећи албум у историји поп-музике. Чинило се да ће ово бити за Чолића оно што је „Смиле“ био за Беацх Боyсе, а ми то нисмо смели да допустимо. Чола је био потребан Југославији у том тренутку, и на крају је све решио Брега.

преко дана!
Е сад, све је ово супер и бајно и красно, али напросто – није тачно.

Наиме, Живан Велисављевић никад није постојао. Бар није постојао агент Удбе који је ведрио и облачио југословенском естрадом под тим именом.

А зашто су Хрвати насели на ову причу? Па, мораћете да питате њих. Забавна јесте, па се надамо да смо и вас мало забавили и разиграли вам машту.

 

24 сата.хр

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*