Тема мајског Сабора СПЦ – мешање Цариграда и Американаца у унутрашње ствари СРПСКЕ ЦРКВЕ: Случај владике Максима!

1

Редовни Сабор СПЦ почиње 9. маја у манастиру Жича. Поред редовних тема као што су став СПЦ о Косову и Метохији, који остаје непромењен, затим образовања богослова, биће речи и о новом Уставу СПЦ који још није изгласан, а најважнија тема Сабора ће свакако бити случај епископа западноамеричког Максима.

У Патријаршију је НЕЗВАНИЧНО стигло писмо свештенства из Америке који критикују рад епископа Максима. Поред овог писма уназад пар месеци тече дискусија епископа бачког Иринеја и епископа Максима из које се могло сазнати да постоје две струје у СПЦ. Једна коју представља Максим и која је наклоњена интересима Цариграда и друга која жели да СПЦ остане неутрална у сукобу Москве и Цариграда онолико колико се то може.

Из кругова блиских Митрополиту Амфилохију, уредништво сајта Патриот је сазнало да на овогодишњем Сабору епископ Максим неће бити санкционисан због свог отвореног стављања на страну Цариградске патријаршије. Митрополит Амфилохије иако лично сматра да је Максим изашао из оквира деловања једног српског епископа, није вољан да подржи санкционисање епископа Максима, можда и највише због блиских односа са умировљеним епископом Атанасијем Јевтићем чији је духовно чедо Максим.

Из истих извора сазнајемо да је владика Максим финансијски добро награђен од Цариграда за свој рад на покушају увлачења Српске цркве у спор који Цариград има са Москвом а за интересе Цариграда.

Било је предлога и да се владики Максиму понуди да пређе у Цариградску патријаршију, али је он њима ван СПЦ безвредан. Користан им је само док заступа интересе Цариграда унутар СПЦ, како би на тај начин изазвао подозрење Московске патријаршије према СПЦ. – тврди наш извор.

Како сазнајемо у овај случај су се директно умешали и појединци из Америчке Амбасаде у Београду. Два пута су долазили у Патријаршију да моле да се владика Максим не рашчини. Први пут је постојала иницијатива да се владика Максим премести у Милешевску епархију наместо досадашњег епископа Атанасија Раките, који би био пензионисан. Други пут су Американци молили да се нађе нека згоднија епархија од Милешеве јер је Милешевска мала епархија, те да му се по могућности да да буде епископ у Београду.

Владика Максим је ових дана боравио у Црној Гори код митрополита Амфилохија, да би од њега искамчио подршку на предстојећем Сабору. Максим, такође планира и да се види са владиком Игњатијем Мидићем који такође важи за поборника грчке струје у СПЦ. Међутим по нашим сазнањима, од владике Игњатија неће добити отворену подршку, пре свега зато што Игњатије не жели отворену конфронтацију са већином владика у Сабору СПЦ. Мада је и сам владика Игњатије својевремено подржавао настојања Цариградске патријаршије да се српским епископима у дијаспори доделе само титуларни називи, без катедре. Тај план је требао да обезвласти СПЦ у дијаспори те да епархије и парохије падну под власт Цариграда.

Настојање Цариграда да под своју контролу стави све православне епархије и парохије у дијаспори као и признавање Васељенског патријарха за својеврсног папу су кључни проблеми у односима Цариграда и других православних цркава.

Све помесне православне цркве су захтевале од Васељенског патријарха да покрене Свеправославни Сабор да би се та питања и недоумице решиле али је он то одбио. Потом су православне цркве замолиле Александријског патријарха да покрене Сабор, али он није смео. На крају је Антиохијски патријарх пристао да покрене Свеправославни Сабор на коме би се дефинитивно рашчивијале све новотарије које Цариград покушава да наметне последњих деценија.

Иначе се међу високим клиром грчке цркве шушка да је васељенски патријарх тешко болестан и да има канцер.

Случај владике Максима прети не само да наруши добре односе СПЦ са Руском црквом већ и да одведе СПЦ једним сасвим новим правцем, тврди наш извор, правцем који не би био Светосавски. То што се плански врши пропаганда преко појединих медија како су „млађи“ епископи окупљени око Максима и Григорија, школованији и разумнији за разлику од наводних старијих епископа јесте класичан покушај спиновања зарад интереса Цариграда. Ти епископи, који су до сада имали личне користи од заступања интереса Цариграда нити су интелектуалци каквим их се жели представити, нити су ван богословског школовања стекли неко шире образовање. Упитно је њихово разумевање теорије еволуције по којој су наводно постали познати као прогресивни. Када би сутра мејнстрим став био да је Штрумфета створила свет они би исто тако били потписници апела који такав став подржава – тврди наш извор.

Видели смо како се Цариград беспризорно умешао у канонски простор Руске цркве у Украјини. Мада је тада из Цариграда стизало уверењавање да неће на исти начин третирати раскол у Македонији и секту у Црној Гори, већ самим тим што црногорски секташи под вођством Мираша Дедеића и македонски расколници имају општење са расколницима у Украјини које је признао Цариград као валидну православниу цркву, јасно говори у ком правцу ће се ствари даље одвијати.

Уплитање Цариграда у унутрашње односе у СПЦ још је један показатељ претензија Васељенског патријарха. Увлачење појединих лабилних и поткупљивих епископа СПЦ у сопствене сукобе са Москвом зарад конфронтирања целокупне СПЦ са Руском црквом, а посредно и са другим православним помесним црквама које се не слажу са одлукама Цариграда, само је благи наговештај онога што је Цариград спреман да уради. У догледно време од Цариграда се може очекивати да призна и македонску расколничку цркву као и црногорску секту.

Када се зна да је крањи циљ Цариграда контрола над свим епархијама и парохијама свих православних цркава у дијаспори, а због чега другог до због материјалне користи и власти, онда је сасвим логично очекивати да и делове СПЦ у региону, који су под страшним притиском локалних власти и пропаганде у одсудном часу Цариград приграби себи.

Патриот тим

Патриот

1 КОМЕНТАР

  1. Његова светост Патријарх српски господин Иринеј позвао је ΛV да присуствује на Сабору СПЦ у Патријаршији. Добро би било да га Патријарх унапреди у митрополита на КиМ. Он је све у Србији (председник, премијер, министар, устав, судство, полиција, новинар, тужилаштво и што не још?), још му недостаје црковна власт. Када је могао архиепископ Кипарске православне цркве да буде и први председник Републике Кипар може и ΛV. Време је!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*