Teodorova subota

0

Posle cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, zacari se Julijan Odstupnik. On od Hrista pređe idolosluženju, i diže silno gonjenje na hrišćane, ne samo javno nego i tajno. Jer se zločestivac stiđaše da sve hrišćane javno podvrgava svirepim i nečovečnim mukama. A uz to bojaše se da mnogi idolopoklonici, videći junačko trpljenje mučenika Hristovih, ne stanu prelaziti hrišćanima. Stoga pogani i lukavi Julijan namisli da tajno oskvrni ljude Hristove. Znajući da se hrišćani prve sedmice Velikog Posta naročito očišćuju i posvećuju Bogu, dozva gradskog eparha u Carigradu i naredi mu da sa pijaca pokupi i skloni sve što se po običaju prodaje, i da mesto toga izloži na prodaju druge namirnice, hleb i piće, koje će prethodno krišom poprskati i oskvrniti krvlju od idolskih žrtava. Tako će se hrišćani, kupujući te namirnice u vreme svetog posta, oskvrniti idolskim žrtvama.

Eparh odmah privede u delo bezbožnu naredbu bezakonog cara i izloži na svim pijacama namirnice oskvrnavljene krvlju idolskih žrtava. Ali svevideći Bog, koji hvata mudre u lukavstvu njihovom, promišljajući o slugama svojim, uništi tajnu i lukavu zamku zločinčevu, jer carigradskom arhiepiskopu Evdoksiju posla svoga stradalca, svetog velikog Teodora Tirona. I on, došavši k arhijereju na javi a ne u snu, reče mu ovo: Idi odmah i sazovi Hristovo stado, i naredi im strogo da niko ne kupuje ništa od namirnica izloženih na pijacama, jer su po naređenju bezbožnog cara sve oskvrnavljene krvlju od idolskih žrtava.

Arhijerej bi u nedoumici pa upita: A šta će raditi sirotinja koja kod kuće nema namirnica, ako ne bude kupovala ono što je izloženo na pijacama? Svetitelj mu odgovori da će njihove potrebe podmiriti dajući im koljivo. No arhijerej ne znađaše i ne razumevaše šta je to koljivo. Veliki Teodor mu reče: Koljivo je pšenica kuvana s medom, jer mi smo u Evhaiti navikli da to tako zovemo. Arhijerej upita svoga posetioca ko je on što tako promišlja o hrišćanima. Svetitelj mu odgovori: Ja sam Hristov mučenik Teodor, On me sada posla k vama u pomoć. Rekavši to, on postade nevidljiv.

Arhijerej tada odmah ustade, sazva sve hrišćane, i izvesti ih o onome što vide i ču. I načinivši koljivo, on sačuva Hristovo stado nepovređeno od zamke vražje. A bezakoni car, videći da je njegova tajna zamka otkrivena i da mu namera nije uspela, veoma se postide i naredi da se na pijace opet iznesu uobičajene namirnice. Hrišćani, pak, u subotu prve velikoposne sedmice koljivima otpraznovaše spomen svetog velikomučenika Teodora, zahvaljujući Bogu i proslavljajući svetog slugu Njegovog. I od tada pa sve do sada, pravoverni u celome svetu koljivima proslavljaju u subotu prve sedmice Velikog Posta uspomenu na ovo čudo, i štuju Hristovog stradalca, da se ne bi zaboravilo tako dirljivo promišljanje Božje o hrišćanima i pomoć svetog velikomučenika Teodora.

Narodni običaji

Za Svetog Teodora, narodski, Todora veruje se da je zaštitnik stoke, poglavito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se Svetom Teodoru za zdravlje. Todorova subota u Popovom polju zove se Todorica. Roditelji tada šalju decu da se pričeste. Sela u Gornjoj Pčinji Svetog Teodora slave kao zaštitnika goveda. Kuvaju kukuruz koji uveče nose volovima i sračima da se počaste. Lome i za ovu priliku umešen kolač koji se deli stoci; ovcama, kozama, volovima, kravama, konjima. Trke konja se organizuju u Šumadiji, koje su popularne među mlađarijom. Ovaj dan su u selima Timočke krajine proglasili za Konjski – Veliki dan, pa ne prežu konje već ih samo jašu. Srbi u Vojvodini veruju da noću u oči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, bez sedla ili sa njima, pokazuju po selima. Na Todoricu, kako se još naziva Todorova subota, po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju. Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice. Teodorova subota spada u one praznike koji slave početak letnjeg perioda, pa se tako u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto. Druga priča kaže da je to dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje, pred veliki put, da bi stigle u naše krajeve za Mladence. U selima leskovačkog Pomoravlja kažu da na dan Todorice Kraljević Marko jaše svog šarca na moru. Teodorova subota je dan kada su mehandžije i kafedžije u požarevačkom kraju držale svoj esnafski pir.

POSTAVI ODGOVOR

*