Tито лажни антифашиста

0

Tито лажни антифашиста

Јосип Броз Тито није био антифашиста, већ лажни борац против фашизма“ – тврди се у исцрпном аналитичком тексту на блогу ‘The Balkans Chronicles’, чији део преносимо.

Тито је, као комунистички вођа, тврди поменути блог, искористио повољне историјске и политичке околности да подигне комунистичку револуцију попут Октобарске у Русији и уведе лењинистичко – стаљинистички систем окрутне тираније, што му је уз велику подршку, нажалост, успело...

Скупа цена ,,благостања“

Након 1945. године, Броз је завладао методама које се ни по чему нису разликовале од фашистичких – увео је терор, страховладу, отварао логоре у којима су у нељудским условима страдали непријатељи идеологије, спроводио масовна убиства, а још живе и сећања на Голи оток и насилне откупе са краја 40-их година. СФРЈ је економски напредовала током Хладног рата, јер је интерес Запада био да таква држава постоји и зато ју је финансирала. Када су укинути СССР и Варшавски пакт, судбина Југославије била је у тесној вези са настанком и нестанком Совјетског Савеза. „Благостање“ о којем многи југоносталгичари данас говоре, пало је на рачун будућих генерација. Те генерације и данас, уз додатно плаћање дугова деструктивне политике ратова деведесeтих и интервенционистичке економске политике држава наследника бивше Југославије, плаћају и рачун за крах економског система социјалистичке Југославије. У социјализму се лепше живело, али само зато што смо од САД добили помоћ скоро као Немачка, која је успела да створи силу захваљујући том капиталу, а шта смо ми направили задужујући се на све стране? Ништа. Када нисмо имали чиме да враћамо „бесповратне“ кредите, постали смо жртве тих финансијских промашаја.

Суноврат и почеци кризе

Последњих десет година Титове владавине, примања су нагло опадала, упркос приливу огромних количина страних средстава у земљу. Годишња инфлација је мерена двоцифреним бројкама, а неколико година пре Титове смрти се убрзала и достигла 40% годишње. Стопа незапослености се, упркос одласку преко 1,1 милион (или 20% радне снаге) Југословена на привремени рад у иностранство, од 1970. до 1980. попела са 7% на 12% . Такав скок незапослености и стопе емиграције би се у економској литератури окарактерисали као знакови дубоке рецесије. Структура југословенске економије била је таква, да је стабилност целе економије зависила од прилива страних средстава за која није било покрића у домаћој производњи. Документи из архива откривају да је пред крај Титове власти у бившој Југославији било 800 хиљада незапослених, а према истраживању београдског Центра за радничко самоуправљање, трећина запослених у друштвеном сектору, око 1,8 милиона људи, само је фигуративно радило. Овом приликом нећемо о томе колико је осамдесетих година у Титовој Југославији било домаћинстава без струје, колико је породица живело у мраку, јер је Југославија извозила струју у иностранство ради отплате кредита и камата. Не треба заборавити да се аутомобилима по систему пар-непар, ишло у Аустрију по килограм кафе. То је слика фамозног просперитета бивше Југославије.

Америка на челу неминовног распада

Југославија се суштински распала много раније, већ 70-их, а оно што је уследило крајем 80-их година, само је очекиван епилог. Михаило Ђурић је осуђен зато што је 18. марта 1971. године изјавио да држава ствара друштвену уредбу која ће уништити Југославију: „Треба бити јасан јер Југославија већ данас представља само географски појам, јер се на њеном земљишту, односно, на њеним развалинама, под маском константног развоја равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак и међусобно супротстављених националних држава. На челу распадања комунистичких држава била је Америка, која нас је све време вештачки одржавала у животу и која није званично учествовала у растурању Југославије. Њена обавештајна агенција ЦИА, сондирала је и припремила терен за разбијање Југославије, али и моћног СССР-а. Присуство странаца на Титовој сахрани максимално је искоришћено као државна пропаганда. Наша јавност још увек нема свест о стварним димензијама и значају Титове личности и сврси постојања Југославије. Тито није формирао покрет несврстаних због тога што је био визионар, већ да би тиме спречио ширење варшавског блока. Из историјских архива се види да је Запад, пре свега САД, инвестирао у Титову Југославију, ни мање ни више него тачно 102 милијарде долара.

Десетковање Срба

Тито је био ратни и поратни злочинац. Србија је подељена на ужу територију и две покрајине. Ништа горе није могло да задеси једну државу и један народ огрезао у братоубилачке ратове. На Косово и Метохију је више од 300.000 младих Албанаца дошло из Албаније, а забрањен је повратак преко 200.000 Срба. Хрватска држава под Титом окупирала је српске покрајине – Барању, затим Истру, Далмацију и готово целу јадранску обалу са острвима. Систематски се смањивао број Срба у Југославији формирањем нових нација, све у циљу планског смањења броја Срба. То је новим комунистичким властима било неопходно како би се доминација Срба, њена улога  у  политичком животу, у државним и другим структурама што више ослабила. На темељу те политике после завршетка Другог светског рата 1945. проглашене су две нове нације – црногорска и македонска. Македонци су хиљадама година до тад били Јужни Срби, само је географски простор на којем су живели називан Вардарски део Македоније. Остало нам је у аманет тешко политичко наслеђе једног ауторитарног режима.

Лажни постулати комунизма

Партизански покрет Комунистичке партије Југославије, под вођством генералног секретара, Јосипа Броза Тита, начелно је у борби прокламовао избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова борба није била главна ратна сврха покрета, већ само успутно средство за остварење основног политичког циља КПЈ, а то је преузимање политичке власти над целом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио и крајњи програмски циљ КПЈ о политичко-економско-идеолошком преуређењу Југославије.

Напад Немачке на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године комунисти су дочекали као савезници Хитлеровог Трећег Рајха. Као део Стаљинове комунистичке интернационале (Коминтерне) и Комунистичка партија Југославије, била је обухваћена споразумом између Немачке и Совјетског Савеза, који су у августу 1939. године потписали њихови министри иностраних послова, Рибентроп и Молотов. Покрет који је водио Дража Михаиловић и који је све до краја 1943. био признат и помаган од савезника као антифашистички покрет отпора, први је настао и започео борбу против окупатора. Настао је као аутентичан покрет заснован на патриотизму, антифашизму и расположењу већине народа за борбу против далеко надмоћнијег непријатеља. Он је народни, није партијски, југословенски је, монархистички, у каснијој фази отворено антикомунистички, настао из традиције борбе против окупатора, из потребе за голим одржањем живота. Он није био јединствен, већ је обухватао мноштво група, јединица, појединаца који су деловали и самостално прилагођавајући се ситуацији на терену.

Све за власт

Запад је подржао Титову диктатуру – како би Југославија остала брана  продора ка Медитерану. Британци су у почетку признали само Југословенску војску у отаџбини, да би од краја 1943. године помогли искључиво Народно-ослободилачку војску Југославије. Титови партизани се током целог рата нису  уопште борили против страних окупатора, а најмање против хрватско-бошњачких усташа и домобрана, већ искључиво против ројалистичког Равногорског покрета генерала Драже Михаиловића. Све офанзивне акције партизана биле су усмерене искључиво на четнике док су према Немцима, Италијанима и оружаним формацијама Независне Државе Хрватске водили искључиво одбрамбене борбе уколико су били нападнути. Никог нема да наведе где су и када партизани нападали Немце (до доласка Црвене армије у септембру 1944. године). Постоји ли листа градова које су од Немаца ослободили партизани, пре доласка Црвене армије? Четници су ослободили 20-ак. Титови партизани са тим истим Немцима су сарађивали у Србији 1941. године. У марту месецу 1943. године, када су и Берлин и Титов врховни штаб били убеђени да у наредним месецима прети савезничко (англоамеричко) распуштање на Јадранској обали у циљу отварања Другог фронта, Тито је понудио отвореним споразумом о стратешкој сарадњи против заједничких непријатеља за локалне Немачке у Југославији (дакле, не и Берлину), тј. Англоамериканаца и Дражиних четника као њихових савезника. Тада су Титови партизани и срочили познате крилатице: „Партизани спремите митраљезе да пуцамо на краља и Енглеску“. Херман Нојбахер, специјални изасланик Трећег Рајха за Балкан у својим мемоарима под називом „Специјални задатак Балкан“ каже:“…Партизани су тачно знали шта им је циљ: да под заставама народноослободилачке борбе против окупатора, направе пут који ће им донети власт. За комунисте, непријатељ број један били су националисти. Сукоб Народно-ослободилачког и Равногорског, односно Партизанских одреда Југославије и Југословенске војске у отаџбини, резултирао је, све у свему, цивилизацијском катастрофом српског народа.

 

„Ми смо против Бога и владара, против цркве и олтара“

Ратни албански фашисти, колонизирали су на Косово током рата. Тај акт представља саставни део геноцида који су извршили током Другог светског рата над Србима. Јосип Броз, током своје владавине, наредио је уништавање више од 180 православних цркава. Комунисти су се срамно доказивали у мучењу и убијању српских свештеника, а своја недела су овековечили и песмама свог времена. Црним словима су написани стихови: „Носим капу са три рога и борим се против Бога“, „Ми смо против Бога и владара, против цркве и олтара“, „Устај сељо, устај роде, да одбраним од господе, од попова мантијаша и других зеленаша“. Убијено је преко три хиљаде српских свештеника. После рата, стравична истина о злоделима Јасеновца је испливала на видело. Тито је прикрио одговорност за геноцид над српским народом под лажном симетријом усташа и четника. Непосредно по завршетку рата булдожерима и тенковима је разрушен логор у Јасеновцу. Он је о концентрационом озлоглашеном логору Јасеновац први пут почео озбиљније да говори тек почетком 1960-их година и то због притиска јавности, односно жеље породица погинулих да се сазна све о том ужасном стратишту. Према налазима Међународне комисије, у систему јасеновачких логора убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 33.000 Јевреја.

The Balkans chronicles

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*