Тони Блер без потребе и оправдања ушао у рат са Ираком !

0

ЛОНДОН – Британија је ушла у рат у Ираку „ пре него што су исцрпљене све опције за мирно разоружавање”, изјавио је данас пензионисани британски званичник Џон Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

Одлука Велике Британије да 2003. уђе у рат у Ираку је почивала на правној основи која је била „далеко од задовољавајуће”, а разлози за војну акцију које је представио тадашњи премијер Тони Блер су били преувеличани, закључак је дуго очекиваног извештаја комисије на челу са Џоном Чилкотом.

„Извештај не наводи мишљење о томе да ли је војна интервенција била легална или не”, рекао је, међутим, Чилкот новинарима и рођацима неких од британских војника погинулих у Ираку, пренео Ројтерс.

„Ипак, закључили смо да су околности, под којима је донета одлука да има правног основа за војну акцију, биле далеко од задовољавајућих”, рекао је Чилкот.

Блер: Кајем се због Ирака

Бивши британски премијер Тони Блер изјавио је данас да му је жао и да се каје због рата у Ираку, али је истовремено бранио своју одлуку да Велику Британију укључи у инвазију на Ирак 2003. коју су предводиле САД, наводећи да данашњи тероризам није покренут због тога.
„Обавештајне процене обављене у то време о том да треба ићи у рат испоставиле су се као погрешне. Оно што је уследило испоставило се као нешто што је још више непријатељски настројено, што се временски много продужило и што је испало крвавије него што смо ми икада могли да замислимо”, казао је Блер новинарима.
Он је навео да због свега овога изражава „више туге, кајања и извињења него што ћете икада знати”.
Блер је рекао да прихвата пуну одговорност за одлуку о одласку у рат, али је одбацио аргумент да је данашњи тероризам покренут инвазијом на Ирак.
Он је такође навео да је „свет боље место без ирачког диктатора Садама Хусеина, који је скинут са власти у инвазији”.
Обавештајни подаци о наводном оружју за масовно уништење које поседује ирачки вођа Садам Хусеин, а које је Блер употребио да би оправдао прикључење америчкој инвазији у Ираку, били су лоши, али нико није представио податке који би доказали супротно, истакао је Чилкот.

Комисија је закључила да је Британија ушла у рат у Ираку „пре него што су исцрпљене све мирне опције”, изјавио је данас Чилкот, представљајући свој извештај о улози Велике Британије у ирачком рату.

„Закључили смо да је Уједињено Краљевство одлучило да се прикључи инвазији на Ирак пре него што су исцрпљене опције за мирно разрешење. Војна акција тада није била последња опција”, истакао је Чилкот.

Он је навео да је влада тадашњег премијера Блера представила процену претње од оружја којим располаже Садам Хусеин са „сигурношћу која није била оправдана”, као и да војно планирање тог рата и његових последица није било на нивоу тог задатка.

Чилкот је навео и да у марту 2003. није било непосредне претње од Садама Хусеина и да је хаос у Ираку и региону који су уследили после инвазије требало да буду предвиђене.

Он је истакао да је британски званичници требало да знају ризике од унутрашњих подела у Ираку, опасности од повећане активности Ал Каиде и могућности да дође до опште нестабилности у земљи.

Блер је 2002, годину дана пре инвазије америчких снага на Ирак, обећао тадашњем председнику САД Џорџу Бушу млађем да ће бити на његовој страни по питању Ирака „шта год да се деси”, наводи се у Чилкотовој извештају.

„Блер је 28. јула 2002. у писму Бушу уверио председника САД да ће бити уз њега ‘шта год да се деси”, навео је Чилкот на представљању извештаја.

Он је истакао и да је интервенција Британије у Ираку, која је трајала између 2003. и 2009. била „далеко од успешне”.

Комисија за званичну истрагу улоге Велике Британије у ирачком рату објавила је данас свој дуго очекивани извештај, седам година од почетка истраге и 13 година од инвазије на Ирак 2003. године, коју су предводиле САД.

Чилкот је објавио извештај од 2,6 милиона речи, што је четири пута више од Толстојевог „Рата и мира”, о конфликту у Ираку у којем је до 2009, кад су британске трупе напустиле ту земљу, погинуло 179 британских војника, готово 4.500 америчких војника и више од 100.000 Ирачана.

Након што је свргнут са власти Садам Хусеин, његова влада и војно руководство, Ирак је запао у секташко насиље, а тај хаос је допринео каснијем јачању самозване Исламске државе, пренела је агенција АП.

У току Чилкотове истраге је између 2009. и 2011. одржано више јавних саслушања, сведочило је више од 150 сведока и прегледано 150.000 докумената.

Објава извештаја је више пута одгођена, делимично због неслагања око тога да ли у документ треба да буду убачени поверљиви материјали, укључујући снимке разговора између Блера и тадашњег председника Џорџа Буша млађег.

Антиратни активисти и рођаци неки од погинулих британских војника се надају да ће извештај закључити да је инвазија била илегална, што би отворило пут да се Блеру суди за ратне злочине.

Камерон: Извући лекције, и посланици одговорни за Ирак

ЛОНДОН, – Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је данас, поводом извештаја о улози Велике Британије у ирачком рату, да влада те земље мора да извуче лекције из тога шта је пошло наопако у ономе што је претходило одлуци Британије да уђе у рат у Ираку.

Камерон је рекао да они који су у парламенту гласали за одлазак у рат у Ираку треба да преузму свој део одговорности за направљене грешке.

„Најважнија ствар коју можемо да урадимо је да заиста научимо лекције за будућност и лекције које извештај износи веома јасно”, рекао је Камерон одговарајући на питања у парламенту поводом извештаја пензионисаног британског званичника Џона Чилкота о грешкама владе бившег премијера Тонија Блера уочи рата у Ираку 2003. године.

Он је оценио да не постоји низ договора и планова, који могу да обезбеде савршенство у било ком од ових случајева, пренео је Ројтерс.

„Војна интервенције је увек тешка, планирање последица интервенције, то је увек тешко, и не мислим да у овом Доњем дому треба да будемо наивни у било ком смислу да постоји савршен низ планова, који може да реши ове проблеме заувек”, рекао је Камерон.

(Танјуг)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*