Трагични див из Јасне Пољане

0

Велико интересовање за предавање о Толстоју у Културном центру Новог Сада

ПО други пут у размаку од готово месец дана, Новосађани су у Културном центру Новог Сада демантовали уврежено мишљење да књига губи читаоце. Трибина у марту ,посвећена Достојевском, и она одржана синоћ (28.априла) која се бавила Толстојем, показале су да је новосадска читалачка публика веома наклоњена руским класицима.

Оба предавања у КЦНС одржали су историчар Милован Балабан и његова гошћа Фата Егановић, дипломирани филолог србистике и у оба случаја у публици је било пуно младих људи.

На синоћњем предавању „Толстој – трагични див из Јасне Пољане,“ Балабан је ставио акценат на Лава Николајевича Толстоја (1828 – 1910), космополиту, пацифисту, светски познатог миротворца (његов животни мото био је „не супротстављати се злу насиљем“),али и великана који није успео да у једној религији нађе све одговоре и који до краја живота није пронашао сопствени мир и утеху.

Толстој је рођен је у Јасној Пољани у аристократској породици која је дала многе генерале и писце. Неуспешно је на Казањском универзитету студирао оријенталне језике и правне науке, затим је био добровољац у војсци где је написао своје прво аутобиографско дело „Детињство“.

Данас се аутор чувених романа „Рат и мир и „Ана Карењина“ сматра највећим реалистом свога доба. Написао је многе приповетке које приказују руско и европско друштво тадашњег времена, као и политичка и стратешка кретања и превирања у тадашњој Европи. У анкети која је трајала неколико година, 125 америчких и британских књижевника прогласило га је најбољим писцем у последња два века.

Балабан је говорио и о Толстоју као филозофу, који после стицања велике књижевне славе упада у кризу, те почиње да тражи смисао живота, увидевши да слава и све остало што је имао рођењем и стекао током живота не могу да задовоље, осмисле и замене онај суштински део човека – његову жеђ и потребу за Богом.

– Због тога, он све своје снаге усмерава у потрагу за Богом, покушавајући прво у православној цркви, а затим и у осталим религијама, укључујући и будизам, да нађе утеху за своја душевна страдања. Ипак, до краја не налази смирење, мада је формирао неку врсту сопственог учења са значајним бројем следбеника – рекао је Балабан.

Упоређујући Толстоја са другим великим руским писцем Фјодором Михаиловичем Достојевским (1821- 1881), Балабан је истакао да су њих двојица имали различит однос према религији.

– Достојевски је рекао да ништа узвишеније није видео од Господа Христа, да у једном тренутку када би му истину претпоставили Христу, он би ту истину одбацио и приклонио се Христу – објаснио је Балабан и закључио: – Колико год нудио своје учење (скуп правила која требају да доведу до моралног усавршавања) Толстој је, за разлику од Достојевског, ипак нудио самог себе.

 

 

Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*