ТРАГОМ СТАРИХ ЗАНАТА: Ненад се једини у Србији бави овим послом и муштерије му радо долазе!

0

Свако ко закорачи у радњу Ненада Јованова врати се у прошлост!

„Добар дан, да ли можете да направите парфем који ћу имати само ја?“ „Наравно! Kакве ароме волите – воћне, цветне, освежавајуће…?” Овако изгледа разговор по уласку у парфимерију „Сава”, у којој ради Ненад Јованов, последњи парфемџија у Србији, а и шире. Он је наследио породични посао, који нико неће наставити.

Господин Ненад већ 63 године својим муштеријама нуди парфеме које је лично направио. У својој понуди парфемџија има више од 20 женских и 10 мушких мириса, и то парфеме и тоалетне воде.

Kада ми у радњу уђе муштерија, најважније је да ми објасни какве мирисе воли. Онда испробамо неколико различитих врста и чекамо да топлота коже загреје парфем, а за то је потребно око 10 минута. Зато је важно да се парфем наноси на део тела где је танка кожа, и у малим количинама, док тоалетном водом можете комотно да се намиришете и по коси и гардероби. Kолоњска вода, тоалетна вода, парфемска вода и парфем апсолутно идентично миришу, само је садржај суве материје у свакој од концентрација различит – прича парфемџија за „Ало!” и додаје да је цена по милилитру тоалетне воде 13 динара, а парфема 55 динара, као и да купци слободно могу доћи у радњу са својом бочицом и допуњавањем платити само милилитражу.

Идеја која је одржала парфимерију „Сава” од њеног отварања, 1954. године, до данас, јесте да муштерија треба да одабере мирисну ноту коју највише воли.

– Циљ је продати, али да муштерија буде задовољна. Ја интересентима нудим временски улог, пробу парфема, али то се позитивно враћа. Зато су нам цене годинама непромењене. Међутим, данас је то много теже него у златно доба овог заната, а то су педесете и шездесете године прошлог века, када су у Београду биле још 22 радње које су правиле парфеме. И сви смо зависили једни од других – каже занатлија Јованов, који ће сваког купца љубазно замолити да га напарфемише пре него што изађе из радње.

Фабрике компонената етеричних уља одувек су имале велика паковања за једну малу занатску радњу, објашњава парфемџија, и због тога су трговци међу собом размењвали различите ароме. Све остало зависи од вештине мајстора. Kолико ће продајних композиција направити од тих индивидуалних компонената, којима ће задовољити муштерије, зависи од мајстора. Међутим, данас се нико осим парфемџије Ненада не бави тим занатом.
Овај посао радим највише из љубави, навике, носталгије, сећања, не због зараде. Ако се нешто према занатима не промени, сви су осуђени на нестанак, јер класични стари занати немају никакву шансу у борби са индустријском понудом. Нема сврхе да свом најмилијем оставите робију, или нешто са чим може да преживљава – завршава Ненад Јованов и додаје да не жали што нико из његове породице није оспособљен да настави традицију.

Према његовим речима, парфемџијски занат је нестао у статистици, јер су потребне најмање три радње да би постојала шифра те делатности. Пошто је пореска стопа иста, занат је заведен под називом „производња сапуна и детерџената”.

 

 

 

Aло

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*