Tragovima vikinga u Velikom Novgorodu

0

Ovaj grad na severozapadu Rusije čuva tragove još iz vremena kada su u obližnjim šumama živela plemena Iljmenskih Slovena, a vikinzi se borili mačevima na obalama njegovih zaleđenih reka.

Veliki Novgorod je od Moskve udaljen 589 km i često ga zovu samo Novgorod. Vekovima je bio najvažniji trgovački centar u istočnom delu Evrope, budući da je imao razvijene odnose sa nemačkim i skandinavskim gradovima, oblastima oko Crnog mora i muslimanskim centrima na Istoku. Kosmopolitski Novgorod je bio jedan od najnaprednijih gradova Evrope tog vremena: ovde je još u 12. i 13. veku nastao jedinstven politički sistem koji je po svojoj suštini bio republikanski. Osim toga, Mongoli nisu osvojili Novgorod i zahvaljujući tome grad je nastavio da se razvija – izbegao je sudbinu drugih velikih gradova drevne Rusije koji su pretvoreni u prah i pepeo.

Od Varjaga do drevne Rusije

U severnu rusku prestonicu Novgorod vikinzi – ili varjazi, kako su ih nazivali Iljmenski Sloveni, tadašnji stanovnici tih krajeva – stigli su preko mora. Skandinavska plemena krenula su na dugo putovanje Varjaškim (Baltičkim) morem, preko Finskog zaliva i jezera Ladoga, a potom rekom Volhov sve do Iljmenjskog jezera i krajeva oko Novgoroda. Danas „vikinzi“ iz Skandinavije retko dolaze u Rusiju morskim putem i ako odaberu taj način putovanja, to je uglavnom iz naučnih razloga. Poslednji brod „Fornkor“ prispeo je 2012, pošto je od Stokholma do Novgoroda putovao 24 dana.

Vikinzi nisu krenuli na ovako dugo putovanje samo radi pljačke. Naime, u 9. veku reke koje protiču pokraj Novgoroda bile su deo važnog trgovačkog puta „od varjaga do Grka“ (tj. do Vizantije). Vizantijski trgovci više su voleli da idu ovom rutom i trguju sa gradovima duž rečnih obala, nego da putuju zaleđem gde su lako mogli da padnu u ruke razbojnika ili da postanu žrtve lopova. Javila se velika potreba za ratnicima koji bi se starali o bezbednosti prekomorskih posetilaca, ali i bogatih trgovačkih centara. Vikinzi, nadaleko poznati kao vrsni ratnici, ovde su bili posebno cenjeni. Tako su mnogi od njih ponudili svoje usluge slovenskom vladaru, naselili se u ovim krajevima i postali stanovnici zemalja koje će kasnije postati drevna Rusija.

Drevna prestonica

Prema čuvenom ruskom istoričaru Vasiliju Ključevskom, Rjurik je bio varjaški plaćenik, i na teritoriju Rusije došao je na poziv stanovnika Novgoroda koji su ga unajmili da ih brani od napada stepskih razbojnika. Ipak, nekoliko vekova kasnije, nomadi su konačno uspeli da silom zauzmu grad.

Prema drugoj verziji, zabeleženoj u „Povesti minulih leta“, najstarijem sačuvanom ruskom letopisu iz 12. veka, stanovnici Novgoroda zatražili su od varjaga Rjurika da upravlja njihovim gradom i uspostavi red u vreme teškog perioda krvavih sukoba. Tako je u 9. veku Rjurik iz Skandinavije dospeo na obale reke Volhov sa malom grupom ratnika i tamo osnovao naselje čiji ostaci još uvek postoje na 13 km od Novgoroda.

Sve što je ostalo od drevne Rjurikove naseobine jeste jedan brežuljak na desnoj obali reke Volhov. Tako danas izgleda boravište osnivača prve ruske vladarske dinastije, Rjurikoviča. Novgorod je, kako mu samo ime kaže, „novi grad“, i taj naziv je dobio da bi se razlikovao od ovog starijeg naselja. Brežuljak je danas prekriven travom, ali su u 10. veku ovde postojale ulice popločane drvetom, prve takve vrste u drevnoj Rusiji.

U 12. veku na ovom brdu podignuta je Blagoveštenska crkva, dok je na suprotnoj obali sagrađena crkva posvećena svetom Georgiju, glavna crkva Sveto-Jurjevog manastira. Sjaj kupola ova dva svetilišta nekada je dočekivao posetioce koji su u Novgorod dolazili iz pravca severa, sa Iljmenjskog jezera. U današnje vreme od Blagoveštenske crkve ostale su samo ruševine. Međutim, ako u Novgorod dolazite brodom (reka je plovna od maja do septembra), lako možete da zamislite sledeću scenu: zvonjava sa ove dve crkve najavljuje dolazak kneza, koji plovi ka gradu na svojoj lakoj lađi.

Poruke iz prošlosti

Vikinzi, ne samo vladajuća elita, nego i obični Skandinavci, neko vreme su živeli sa ostalim narodima i u Rjurikovom naselju i u Novgorodu. Arheolozi su u glini pronašli veliku količinu predmeta koji potkrepljuju ovu tvrdnju: komade odeće karakteristične za Skandinaviju tog vremena, kao i religijske predmete stare više od 1.000 godina. Posetioci ih mogu videti u muzeju u Novgorodskom kremlju. U glinenom zemljištu ostali su dobro očuvani i rukopisi načinjeni na brezovoj kori sa porukama koje su međusobno razmenjivali svi stanovnici Novgoroda, od kneževa do običnog naroda. Broj pismenih u Novgorodu bio je izuzetno visok – ne samo za ondašnju Rusiju, već i za celu Evropu.

U pomenutom muzeju može se videti lična prepiska građana Novgoroda iz 11. i 12. veka. Često ćete naići na sledeće rečenice: „kupi puter, kupi odeću za decu i neka ti sin uči da čita i piše“, ili „neka ti srce i dušu obuzme strast kad me vidiš“, ili „pošalji mi novac – ako i ne pošalješ novac Svenji, pošalji ga meni“. Čitajući ove redove možete da osetite kako je izgledao život Novgorođana u to doba.

Ako ne želite da o prošlosti samo čitate, 8. avgusta posetite gradić Stara Rusa, udaljen oko 100 km od Novgoroda, kada počinje festival srednjovekovne kulture „Knjažja bratčina“. Pre nego što se vratite u stvarnost i ponesete mač kao suvenir, možete u tih nekoliko dana da zamišljate da ste Rjurik ili vikinški ratnik.

Rosijskaja gazeta

POSTAVI ODGOVOR

*