Трговина децом: Ово је мрачна тајна европске земље благостања

0

Тачне бројке деце која су током скоро два века прошла кроз пакао ропства усред савремене Европе апсолутно никада неће бити познате

Неко неупућен у историјске локалне прилике, остаће шокиран кад у улици Бахстрасе у градићу Регензбергу у Горњој Баварској на углу бивше гостионице наиђе на скулптуру уметника Петера Ленка.

Скулптура приказује дебелог свештеника како седи на раменима слуге, а овај седи на раменима жгољавог дечака и још га шиба штапом! Реч је о скулптури којом се подсећа на то да је у градићу који данас има око 50.000 становника, у 19. веку постојала тржница деце. И то какве!

Била је реч о деци из алпских крајева којом се на таквим местима дословно трговало као практично ропском снагом, јер су била или сирочад или из сиромашних породица или из ванбрачних веза или им је неко од предака био Ром или су их родитељима одузели из ко зна којег разлога.

Разлога у тим језивим временима у искључивим и херметички затвореним подручјима Алпа било је небројено. Брутална епизода из историје утолико је гора зато што је била реч о систему збрињавања незбринуте деце који се спроводио законски и иза којег су стајале државне власти.

Децу су најчешће преузимали власници сеоских имања, мада је било случајева да су деца морала да раде и у индустрији, чак и рудницима. Деца су била присиљена да раде без плате, хранили су их слабо, а њихови „старатељи“ (заправо власници) су их гадно тукли, па су умирала од неухрањености и болести, а неретко су била и сексуално злостављана.

Ова пракса појавила се од отприлике 1800. године, заправо као замена за кметство које је било укинуто. Сроводила се у алпским подручјима Немачке и Аустрије, али је најгоре последице оставила у Швајцарској! Последњи случајеви деце-робова у овој забежени ’80-их година 20. века!

Тачне бројке деце која су током скоро два века прошла кроз пакао ропства усред савремене Европе апсолутно никада неће бити познате. Али, већ и фрагментирани подаци напросто су ужасавајући!

Према подацима Марка Леуенбергера, историчара из Берна, уочи Првог светског рата чак 10 одсто све деце у том швајцарском кантону било је присиљено на ропски рад до пунолетства. Уколико би пунолетство уопште доживела!

А ако би деца све то и преживела, остајала су необразована, ужасно трауматизована, без апсолутно икакве имовине, уништеног здравља… Процењује се да је уочи Првог светског рата у једном тренутку на подручју целе Швајцарске од 1,17 милиона деце на такав начин ропски било изнајмљено њих чак четири посто или 47 хиљада.

Процене о неколико стотина хиљада деце робова из Алпа током два века такве праксе стога се заправо чине врло, ако не и превише, умереним. О том делу своје историје, до те мере донедавне да заправо сеже скоро до самог краја 20. века, Швајцарска је ћутала све до 2005. године.

Тада је швајцарско министарство правосуђа затражило и добило извештај стручњака о збрињавању деце из тог доба, а из извештаја су стали искакати лешеви измрцварених малишана кроз векове и све до пре неколико година.

То је био први пут да се о тој деци почело говорити као о „жртвама“ и тек тада је некоме пало на памет да се прихвати ревизије дотадашње праксе збрињавања деце у хранитељским породицама, још увек сумњивом појавом у забаченијим крајевима Алпа. Тек тада се по први пут стало спомињати да је чак и данас, у 21. веку, пракса удомљавања деце и њиховог коришћења као радне снаге увелико законски нерегулисана.

Пре две године у Швајцарској је покренута акција „Wиедергутмацхунгсинитиативе“ у склопу које ће се основати фонд вредан пола милијарде швајцарских франака, како би се из њега одраслим и још увек живим жртвама дечјег ропства исплаћивало између 20 и 25 хиљада франака одштете.

 

 

 

Експрес.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*