TRIFKOVIĆ: Priznavanje Kosova vodi ka stvaranju Velike Albanije

0

– Situacija na Kosovu i Metohiji konstantno ide ka zaoštravanju i preti eskalacijom, zbog sasvim pogrešnog odnosa rukovodstva Srbije prema ovom problemu. Ne mogu da kažem zbog pogrešne politike, jer jednostavno ne postoji nikakva politika države Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, je izjavila Dragana Trifković, srpski novinar, političar, politički analitičar i direktor Centra za geostrateške studije.

Ona je još podvukla da  bi bilo normalno da Srbija ima državnu strategiju za rešavanje kosovskog problema koja je pretočena u političku platformu i usaglašena sa voljom većine građana Srbije, dodajući:

– Nažalost, to nije slučaj. Pregovori koji se između Beograda i Prištine vode u Briselu, ušli su u svoju završnu fazu. O tome otvoreno govore i briselski zvaničnici. Najopasnije po Srbiju je to što ne znamo čime će rezultirati ti pregovori, jer postoji opasnost da predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpiše takozvani sveobuhvatni dogovor o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, čime bi Srbija zvanično priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Ovaj dokument inače sastavlja Komitet za spoljne poslove EU. Takav potez bi imao nesagledive posledice po Srbiju. On bi vodio daljem rasparčavanju državne teritorije Srbije i otvorio bi perspektivu ulaska Srbije u NATO. Predsednik Vučić je već u mnogome doprineo izgradnji nezavisnog Kosova, jer je 2013. godine potpisao protivustavni Briselski sporazum, kojim je ugasio institucije države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije i uspostavio granicu između Kosova i ostatka Srbije.

– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da podržava razgraničenje sa Albancima na teritoriji Kosova kako bi se izbegli sukobi u budućnosti. Kako objašnjavate retoriku zvaničnog Beograda?

– To je još jedan manevarski potez predsednika Srbije koji predstavlja kao borbu za Srbe na Kosovu i Metohiji, a zapravo je sasvim obrnuto. Naime nemoguće je razgraničiti se sa Albancima na teritoriji Kosova i Metohije, jer većina Srba živi na jugu Kosova, a manjina na severu. Veći broj srpskih svetinja nalazi se takođe u južnom delu Kosova. Njegova ideja je da pripoji Centralnoj Srbiji četiri opštine sa severa Kosova u kojima žive Srbi (Leposavić, Zvečan, Zubin potok i severna Mitrovica), a za uzvrat da Albancima pokloni tri srpske opštine sa juga Centralne Srbije. Ono što je interesantno, to je da Aleksandar Vučić ima podršku SAD za ovakav predlog, što do sada nije bio slučaj. Da SAD zvanično podržavaju ideju „razmene teritorije“, jasno je iz izjave ambasadora Amerike u Prištini, koji je rekao da obe strane imaju slobodu da se dogovore o sudbini svojih država, ukoliko to ne utiče na druge zemlje u regionu.

Aleksandar Vučić ima nameru da razmenu teritorija predstavi kao uspeh, a zapravo on želi da Albancima pokloniti 90% teritorije Kosova i Metohije i još plus preko toga deo Centralne Srbije. Ovakav potez bi dalje prouzrokovo dezintegraciju ostatka Srbije. Postoji verovatnoća da je Aleksandar Vučić takve ustupke s američke strane dobio uz još neka dodatna obećanja. Na primer da će osim potpisavanja dogovora sa Kosovom, odnosno priznavanja Kosovo, uvesti Srbiju u NATO.  To je i prirodan sled događaja. Nevolja je u tome što je predsednik Srbije obećao Zapadu da će potpisati dogovor sa Albancima, i on sada samo traži način kako da to učini.

– Da li se Albanci slažu sa podelom Kosova?

– Indikativno je da pored Aleksandra Vučića, podelu Kosova zagovara Hašim Tači koji je izjavio da je vreme za „korigovanje granice“ između Kosova i Srbije, što će pomoći da se izbegnu međuetnički problemi. Ova tvrdnja je potpuno nerealna, jer sam već objasnila da većina srpskog stanovništva na Kosovu živi u južnom delu koji bi takvom „korekcijom“ ili „razmenom teritorija“ kako god da nazovemo, ostao pod kontrolom Albanaca. S druge strane, Ramuš Haradinaj odbija svaku ideju o promeni granica Kosova i tvrdi da bi takvi potezi značili rat. Haradinaj je tako reagovao na izjavu američkog ambasadora u Prištini o mogućem dogovoru Srbije i Kosovo u vezi sa korekcijom granice.

Dakle oko takve ideje postoji direktan sukob između dve suprotstavljene albanske strane, koje su svaka na svoj način vezane raznim obavezama i ucenama sa zapadnim strukturama. Veći deo albanske javnosti je na pozicijama Haradinaja, odnosno odbacuje svaku ideju o podeli Kosova. Što se tiče zvaničnog stava albanske strane, potrebno je imati u vidu da konačnu odluku o njihovom stavu donose SAD, i ne treba da postoji nikakva iluzija da oni o nečemu samostalno odlučuju. U svakom slučaju, teritorijalne pretenzije Albanaca se neće zaustaviti ni potpisivanjem sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa, odnosno predajom Kosova.

– Da li je retorika rukovodstva zemlje u suprotnosti sa javnim mnjenjem u Srbiji? Kako Srbi procenjuju ovu Vučićevu ideju?

– Aleksandar Vučić nema podršku većeg dela stanovništva Srbije za poteze koje sprovodi, iako on pokušava da predstavi kako ima. Zapravo, on tihu predaju Kosova sprovodi bez znanja građana Srbije. Javnost u Srbiji i dan danas ne zna šta je on tačno potpisao u Briselu 2013. godine. Briselskim dogovorom iz 2013. godine Aleksandar Vučić je učinio velike ustupke albanskoj strani, ali on grubo manipuliše činjenicama i potpuno ih izvrće. Bez griže savesti on javno tvrdi kako je opozicija, pa čak i Srbi sa Kosova i Metohije koji se protive predaji Kosova, postavila granicu između Kosova i Centralne Srbije i predala Kosovo Albancima. To nema veze sa realnošću, jer Albanci do 2013. godine i Briselskog sporazuma, nisu kontrolisali teritoriju Kosova. Takođe, svojem proruskom glasačkom telu stalno ponavlja kako ima podršku Rusije za „politiku“ koju sprovodi prema Kosovu. Kao rezultat „unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“ koji je pokrenuo Aleksandar Vučić, iskristalisala se činjenica da se većina Srba striktno protivi predaji Kosova i potpisivanju bilo kakvog dokumenta sa albanskim separatistima. Izuzetno je važan stav Srpske pravoslavne crkve koji glasi:

„Očuvanje Kosova i Metohije kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje“.

Tu su i mnogobrojne inicijative srpske intelektualne elite, koja se takođe jasno protivi kršenju Ustava Srbije i međunarodne Rezolucije 1244, i poziva predsednika države da se vrati u okvire Ustava i međunarodnog prava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je otišao toliko daleko, da je počeo najgrublje da napada i vređa SPC i sve one koji se protive predaji Kosova i da govori kako su to strani agenti, dok sa druge strane on ima svaki dan drugačije izjave povodom kosovskog pitanja. Dakle SPC, intelektualna elita, nevladin sektor i najveći deo javnosti je protiv dogovora sa Albancima koji bi značio priznavanje nezavisnog Kosova.

– Albanci već imaju nove pretenzije. Hašim Tači je rekao da namerava da zatraži aneksiranje juga centralne Srbije koju kontrolišu      Albanci. Posebno govorimo o gradovima Preševo, Bujanovac i Medveđa. Albanci imaju većinu samo u gradu Preševu. Otkud tu  Bujevanovac i Medveđa? Koje su istinske namere Albanaca? I kakve posledice mogu postojati?

– Albanci se jasno drže koncepta „Velike Albanije“ koji podrazumeva objedinjavanje teritorija na kojima žive Albanci. Pored Albanije i Kosova, oni delom Velike Albanije smatraju i južni deo Centralne Srbije tj. Preševsku dolinu sa tri opštine koje Tači spominje, zatim južni deo Crne Gore, severozapadni deo Grčke, odnosno  okruzi Trespotija i Preveza kao i zapadne delove bivše jugoslovenske republike Makedonije. Mislim da sam ovime odgovorila i na drugi deo pitanja, istinska namera Albanaca je stvaranje „Velike Albanije“.

Posledica može da bude destabilizacija celog Balkana, što je posebno opasno ako imamo u vidu istoriju tog područja. Albanci iz Makedonije i Albanije su 2012. godine u Tirani potpisali dogovor o podršci inicijativi za ujedinjenje „svih albanskih teritorija“ dok Kosovo i Albanija do sada imaju potpisane mnogobrojne bilateralne sporazume koji vode ka ukidanju granica između Albanije i samoproglašene „Republike Kosovo“. Kosovska skupština je već usvojila odluku o ukidanju kontrole granice sa Albanijom, kao i o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju. Sve to govori u prilog tome da Albanci ozbiljno rade na ostvarivanju projekta „Velika Albanija“.

Što se Srbije tiče, ideja Aleksandra Vučića da pored teritorije Kosova Albancima ponudi i Preševsku dolinu je više nego opasna. Ovime on praktično otvara pitanje svih srpskih granica, i nudi perspektivu drugim zemljama koje imaju teritorijalne pretenzije. Takva politika u budućnosti može da dovede u pitanje i Rašku oblast, Vojvodinu ili bilo koju deo teritorije Republike Srbije. Sama Preševska dolina je deo strateškog pravca, kroz koji prolaze važni putevi, panevropski Koridor 10 i evropski put E75, koji spajaju Srbiju sa Makedonijom i Grčkom. To znači da predajom Preševske doline Albancima, predsednik Srbije dovodi našu državu u veliki bezbednosni rizik.

– Početkom jula britanski novinar Robert Fisk fotografisao je bivšeg premijera Britanije Tonija Blera u glavnom gradu Srbije, što je izazvalo uzbuđenje na društvenim mrežama. Neki eksperti povezuju aktiviranje razgovora o razgraničenju između Srba i Albanaca na Kosovu sa posetom Blera Beogradu. Šta mislite o ovome?

– Toni Bler, nekadašnji premijer Velike Britanije imao je veliku ulogu u lobiranju za bombardovanje Jugoslavije 1999. Ipak ta činjenica nije sprečila Vučića da ga angažuje kao savetnika Vlade Srbije. Njegova savetodavna uloga nije do kraja jasna i ne bi bilo iznenađujuće da je povezana sa idejom o razgraničenju, posebno ako imamo u vidu da je Toni Bler savetnik i albanske Vlade. Međutim o razlogu njegovog ponovnog boravka u Srbiji, mi nismo dobili nikakvo objašnjenje. Indikativno je da su se Aleksandar Vučić i Hašim Tači nekoliko puta sastajali i sa Aleksom Sorošem, sinom Džordža Soroša i zamenikom predsednika Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo. Tema tih razgovora nije poznata, a pojedini zapadni izvori tvrde da je na tim sastancima bilo reči o Kosovu i Metohiji. Moram da konstatujem da je žalosno što kao država nemamo zvaničnu političku platformu za rešavanje kosovskog problema, već smo prinuđeni kao društvo da tumačimo šta predsednik Srbije dogovara na tajnim sastancima sa ljudima koji su u prošlosti naneli velike štete Srbiji. Razgovori koji se vode van okvira međunarodnog prava, mogu samo da nanesu još veću štetu Srbiji.

 – U kontekstu razgovora o eventualnim ustupcima na Kosovu, intenzivirane su teritorijalne pretenzije drugih suseda Srbije. Konkretno, Hrvatska zahteva teritorije na ostrvu Šarengrad na Dunavu. Koliko je ozbiljno sve ovo? Koje izazove ovo može imati za region?

– Rešavanje pitanja graničnih sporova na prostoru bivše Jugoslavije, pre svega forsira EU. Evropski zvaničnici insistiraju da je rešavanje ovih sporova uslov za članstvo preostalih zemalja Balkana u EU. Iako sama perspektiva članstva novih država u EU ne deluje realno, zbog problema sa kojima je Unija suočena, to ne sprečava Brisel da forsira rešavanje ovog „problema“. Srbija i Hrvatska imaju dugogodišnji spor oko 140 km granice, a Šarengradska ada se najčešće spominje u tom kontekstu.

Tu je i granica između Srbije i Bosne i Hercegovine gde je sporan deo pruge Beograd-Bar koji prolazi kroz teritoriju BiH kao i hidrocentrale Bajina Bašta i Zvornik koje su u vlasništvu Elektroprovrede Srbije i još neka područja. Sporna je igranica između Centralne Srbije i Kosova i Metohije koju Srbija smatra formalno administrativnom a Kosovo državnom granicom. Stavljanje Preševske doline u kontekst razmene teritorije ili razgraničenja, otvara nova pitanja. Mislim da bi zvaničnicima u EU trebalo da bude jasno, ukoliko dođe do promene postojećih granica na Balkanu, uključujući i nedeljivost teritorije Srbije u sastavu sa Kosovom i Metohijom, to će biti presedan koji će se reflektovati na mnoga druga područja. Podrškom protivpravnom odvajanju Kosova i Metohije iz sastava Srbije, evropske zemlje će preuzeti istorijsku odgovornost za ono što će uslediti. Sigurna sam da to neće biti mir i stabilnost.

– Nedavno je vođstvo Albanije najavilo izgradnju prve vazdušne baze NATO-a na Balkanu. Koji su izazovi nove NATO baze za Balkan?

– NATO nastavlja da se širi i u današnjim veoma tenzičnim međunarodnim okolnostima, što predstavlja veliku opasnost. Svedoci smo toga da je poslednjih decenija upravo NATO svojim delovanjem, kao sredstvo za ostvarivanje američke agresivne spoljne politike,  prouzrokovao mnogobrojna razaranja širom sveta. Za Srbiju koja je pretrpela NATO agresiju 1999. ova organizacija ima najnegativnije značenje. Nasilno i protivpravno odvajanje Kosova od Srbije, upravo je počelo NATO agresijom. Zbog toga vest o nameri NATO da otvori vazduhoplovnu bazu u Albaniji, nije nikakvo iznenađenje. Albanci su saveznici SAD i NATO, preko kojih oni vrše pritisak na okolne zemlje Balkana. Ovo je samo nastavak nacističke i fašističke politike, koja je imala iste pravce delovanja.

Što se Srbije tiče, ona je sada skoro potpuno okružena NATO zemljama (Albanija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Crna Gora). Očekuje se da će bivša jugoslovenska država Makedonija vrlo brzo ući u NATO, a nakon toga ostaje još Bosna i Hercegovina iz okruženja koja za sada nije član NATO. Pored najavljene NATO baze u Albanija, veliki bezbednosni rizik predstavlja i Rumunija sa takozvanim anti-raketnim štitom, odnosno instaliranim američkim raketama. I takođe što je važno, na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije nalazi se najveća američka vojsne baza u Evropi.  NATO dodatno pojačava prisustvo svoje vojske u istočnoj Evropi, na samoj granici Rusije, i širi anti-rusku propagandu kojom želi da provocira konflikt. S druge strane situacija u samom NATO je daleko od idealne. Postoji dosta neslaganja između SAD i EU po pitanju finansiranja NATO od dolaska Trampa na mesto predsednika. Takođe postoji ozbiljan sukob između članica NATO, a najizraženiji je kroz sve veće zaoštravanje odnosa Turske i SAD. NATO ide silaznom linijom, samo je važno da ne isprovocira nove sukobe, jer oni nisu nikome potrebni osim SAD, zaključila je srpska analitičarka Trifković za ruski medij.

HelmCast

POSTAVI ODGOVOR

*