ТРИПКОВИЋ: Пенсове жеље и српске шансе

0

Ретко ко се у Београду сетио да игра на карту Мајка Пенса који постаје све утицајнија личност у Вашингтону

Избором Доналда Трампа за председника Сједињених Држава, Америка је добила и најконзервативнијег потпредседника у својој новијој историји. Дугогодишњи радио водитељ, конгресмен и гувернер савезне државе Индијане, а од недавно потпредседник најмоћније државе на свету, по свему судећи има дугорочне планове и политичке амбиције које воде до Беле куће, а које не искључују могућност конфротације са председником Трампом.

ОД ИНДИЈАНЕ ДО ВАШИНГТОНА
Политичка каријера Мајка Пенса праћена је раним неуспесима, али константна упорност га је довела до политичког циља. Пре свог метеорског успона до Вашингтона, потпредседник Пенс се пар пута кандидовао за конгресмена и оба пута изгубио. После неуспешних кампања за место у Представничком дому, посветио се каријери радио водитеља, која ће умногоме и бити заслужна за његов успон (из трећег покушаја) до места конгресмена из савезне државе Индијане.

Поставши конгресмен, није одустао од своје каријере радио водитеља, коју је вешто користио у сврху личне промоције међу локалним гласачима. Годинама касније, то ће резултовати избором Мајка Пенса за гувернера Индијане. Током свог мандата на позицији гувернера доноси низ непопуларних мера које негативно утичу на могућност реизбора.

Средином 2016. године, његова политичка каријера је изненадно спашена кандидатуром за место потпредседника у будућој Трамповој администрацији. Током Трампове председничке кампање, препознатљивост Пенса међу гласачима је вртоглаво расла. Многи републикански политички аналитичари и стратези су га видели као потенцијалног кандидата Републиканске странке на следећим председничким изборима 2020. године (што је сам Пенс вероватно и прижељкивао), узимајући у обзир опште прихваћено мишљење републиканске страначке елите да је Трампова кандидатура осуђена на пропаст. Међутим, немогуће се десило: непопуларни гувернер уместо у политичку пензију, бива изабран на место другог најмоћнијег човека Сједињених Држава, на којем његови политички апетити постају несагледиво велики.

ЧОВЕК МОРАЛА И ПРИНЦИПА
Током своје вишегодишње политичке каријере и јавног ангажмана потпредседник Пенс се профилисао као конзервативан политичар који баштини јудео-хришћанске традиционалне вредности. Својим погледом на свет ближи је просечном грађанину Србије, него становнику Сан Франциска или Њујорк Ситија. Традиционалне вредности и његово залагање за исте, као и углед који има међу евангелистима, препоручиле су га за Трамповог потпредседничког кандидата. Широм Америке познат је и признат као борац за живот, односно борац против права на абортус које често назива чедоморством. Велики је противник истополних бракова и јавни заговорник идеје о традиционалној брачној заједници између мушкарца и жене.

Отишао је толико далеко да је на месту гувернера Индијане донео закон по коме власници занатско-услужних радњи могу да одбију услуге припадницима ЛГБТ заједнице (због својих верских уверења). Пенс је и анти-еволуциониста, сматра да се Дарвинова теорија о еволуцији не сме изучавати у америчким школама као научна чињеница, већ као једна од понуђених теорија о могућем настанку планете Земље. Вредносни систем Мајка Пенса је заправо производ његове хришћанске вере, која је јако битна у животу овог политичара, а која може бити значајан фактор (поред материјалног) у одбрани српских националних интереса у Вашингтону.

ВЕЛИКЕ ПОЛИТИЧКЕ АМБИЦИЈЕ
Потпредседник Пенс је превалио огроман пут од руралних предела Индијане до сјаја ходника Беле куће и чини се да нема намеру да ту стане. Изборна кампања 2016. године му је донела националну препознатљивост, коју би у случају Трамповог губитка покушао да капитализује у председничкој трци 2020. године. Трампова победа није тотално уништила његове председничке амбиције, већ су оне знатно успорене и одложене највероватније за 2024. годину.

Но, шта ако се Пенс кандидује за председника Америке 2020. године? Постоје два сценарија која би довела до тога да Пенс уђе у трку за Белу кућу раније. Први сценарио укључује покретање процеса импичмента председника Трампа, који би у том случају вероватно поднео оставку, чиме би Мајк Пенс преузео функцију председника. По том сценарију он би доживео судбину председника Џералда Форда који је наследио Никсона (после чега је издао акт о помиловању свог претходника). Осим тога, можда непредвидиви председник Трамп одлучи да му је један мандат доста, да је испунио своју политичку агенду и да му је време за пензију.

Други сценарио је мање вероватан, али не и немогућ. Постоје спекулације да потпредседник активно размишља да наступи као противкандидат председнику Трампу на следећим унутарстраначким изборима Републиканске странке. Пенс је оштро одбацио такве тврдње, међутим ситуација на терену говори супротно. Преузео је на себе велики удео у кадрирању и креирању политика садашње администрације. То је урађено уз благослов председника Трампа и он се бави искључиво питањима за које Трамп није заинтересован – образовањем , здравством , односом цркве и државе итд. Пенс је на себе преузео бављење унутарстраначком политиком Републиканске странке, за коју председник Трамп нема времена, а ни интересовања.

Према писању одређених медија, циљ потпредседника је јасан – преузети контролу над Републиканском странком и бити спреман за председничке изборе 2020. године. Поред унутарстраначке политике, Пенс се активно укључио и у изборну кампању (која је у јеку) за новембарске конгресне изборе. Користећи избору кампању као изговор, Пенс је обишао Америку уздуж и попреко, појављивајући се на свим значајним политичким окупљањима Републиканске странке, градећи полако, али сигурно своју бирачку базу.

Никад популарнији међу републиканским гласачима, постао је популаран и међу донаторима Републиканске странке, који изгледа да виде председнички потенцијал садашњег потпредседника. Иако покушава да остави утисак човека лојалног председнику Трампу, количина новца коју је добио од донатора је огромна и без преседана за човека који је на позицији потпредседника. Сама чињеница да је основао свој лични политички одбор за прикупљање средстава за реизбор (први потпредседник у новијој историји који је то урадио) је више него чудна. То је јасан индикатор да Пенс не жели судбину Буша старијег и да планира да после два мандата потпредседниковања постане председник Америке. Пенсу је 2024. година далека и своје припреме за 2020. годину, крунисао је ангажовањем контроверзног Трамповог политичког саветника , Корија Левандовског, чији је циљ да развије Пенсову политичку стратегију, а можда га и припреми за председничку трку.

Поред својих председничких аспирација и политичких амбиција, изгледа да Мајк Пенс ради и на стварању нове америчке политичке династије попут Бушових, Кенедијевих, Паулових, Горових… У мају ове године Пенсов старији брат, Грег Пенс је победио на републиканским унутарстраначким изборима за новембарске конгресне изборе. Грег Пенс је већ увелико у кампањи за изборе за конгресмена из 6. дикстрикта (Мајк Пенс је представљао тај дистрикт у Вашингтону десетак година). Чини се да су ови избори већ добијени, узимајући у обзир да је Шести дистрикт традиционално „црвен“, а и кандидат Грег Пенс ужива директну подршку председника и потпредседника Сједињених Држава. Како тренутно ствари стоје, извесно је да ће од новембра Вашингтон бити “богатији “ за још једног Пенса. Питање је да ли је ту крај и ко је следећи члан породице Пенс који ће узети активно учешће у политичким процесима.

ТРАМП И ПЕНС
Иако у јавности желе да се прикажу као хармоничан тандем, постоје јасне индиције да Трамп и Пенс немају толико складан однос колико то желе да прикажу америчкој јавности. Одређени медијски натписи са краја прошле године су указивали на извесни анимозитет који постоји не само између председника Трампа и потпредседника Пенса, већ и између њихових породица.

У јануару ове године магазин Атлантик је објавио да је неименовани, поуздани Трампов саветник, изјавио да је председник Трамп негодовао због тога што је породица Пенс повела своје кућне љубимце (укључујући и зеца) са собом у Вашингтон. Исти извор наводи да је председник Трамп једном приликом у уском кругу најближих сарадника назвао потпредседника Пенса “сељачином“.

Познаваоци прилика наглашавају вредносне и културолошке разлике између председника и потпредседника, које су изгледа непремостиве. Класичан пример за то је вредносни приступ брачној заједници, у чему се традиционални Пенс и плејбој Трамп драстично разликују. По вашингтонским кулоарима кружиле су гласине да је током секс афере са Трамповим аудио записима Пенс планирао да изврши унутарстраначки пуч и наметне себе као председничког кандидата. Све ово додатно компликује већ довољно сложен и тежак однос двојице водећих људи у САД.

ПЕНС И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ
Изборну победу Трампа су српски политичари и национална елита дочекали неспремно, са неоснованом еуфоријом и без јасног плана за лобирање у Вашингтону и придобијање нове администрације за српске националне интересе. Већина политичара из владајућих структура се надала (а и даље се нада) да ће преко председника Трампа успети да испослују одређене повољне концесије за нашу земљу, које вероватно укључују и решавање питања Косова и Метохије.

Ретко ко се у Београду сетио да игра на карту Мајка Пенса као једног од главних играча на Капитолу и човека пред којим тек лежи политичка будућност. Председник Трамп је већ у годинама, наизглед незаинтересован за отворена питања Балкана, а у случају да у новембру демократе преузму Конгрес његов утицај у Вашингтону ће бити значајно лимитиран. На другој страни, потпредседник Пенс је све утицајнији како у администрацији, тако и у унутарстраначким кретањима Републиканске странке. За америчке политичке прилике са својих 59 година још увек је релативно млад и време ради за њега. Потпредседник Пенс је и председник Сената Сједињених Држава и има изванредну комуникацију и сарадњу са републиканцима из оба дома америчког Конгреса који имају одређени утицај на дугорочно креирање спољне политике САД.

Потпредседник Пенс је јединствена улазница за српске националне интересе у Белу кућу, односно у званичну политику Америке. Поред материјалног фактора, као дела стратегије лобирања према потпредседнику САД, држава Србија може да се позове и на хришћанство као интегрални део нашег идентитета и на традиционалне хришћанске вредности; као и на нашу борбу против радикално-милитантног исламског тероризма, што би могло да изазове Пенсове симпатије. Либералнији медији иду толико далеко да су до сада безброј пута Мајка Пенса етикетирали као исламофоба, што и није искључено. Током своје прошлогодишње источноевропске турнеје, током које је посетио Црну Гору, није посетио самопроглашену државу Косово (која је један од највећих савезника Америке у овом делу света).

Сада је идеална прилика да српска дијаспора у Америци (у координацији са матицом) покуша да приволи потпредседника Пенса за “нашу ствар“. Најједноставнији и најочигледнији пут је преко Пенсовог брата Грега који је у трци за конгресмена, што га чини отвореним за финансијске донације, уз које по правилу долази и одређени утицај. Ова врста лобирања била би најисплативија из разлога што би потенцијално мала финансијка улагања остварила енорман утицај на потпредседника Пенса. Наравно, не треба бити склон претеривању и очекивати да ће се политика Сједињених Држава променити преко ноћи. Српске политичке елите морају да направе план за дугорочно лобирање код америчких политичара, постављајући реалистичне циљеве.

стандард

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*