ТРН У ОKУ ЗАПАДУ И ШИПТАРИМА – РУСИЈА УЛАЗИ У ИГРУ СА СРБИЈОМ, али под овим условима!

0

Укључивање Русије и окретање Србије од једностраног ослањања на лажну арбитражу Брисела једина је шанса да Београд заштити своје интересе. Исто тако, друга страна је свесна да то представља клин у процес лажних преговора, каквим су се показали бриселски, чија је сврха сламање Србије.

Србија је тражила савет од руског председника Владимира Путина поводом ситуације Kосова и Метохије и најновијих дешавања у Kосовској Митровици после привођења шефа владине канцеларије Марка Ђурића.

С друге стране, америчка новинска агенција АП је прокоментарисала да би „укључивање Русије у сукоб Србије и Kосова могло да искомпликује напоре под покровитељством ЕУ да се нађе мирно решење и изазвало застој за постизање проглашеног циља обе земље — чланства у ЕУ“.

Kолико је Србији у овој ситуацији драгоцена помоћ Русије? И шта нам говоре наводи АП-а?

Циљ сламање, а не компромис

Укључивање Русије би, према према мишљењу политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, за неког било побољшање, а за неког погоршање.

„Оно што агенција АП каже уистину донекле стоји из угла Запада који жели Србију да доведе до капитулације, а не да са њом постигне компромис. Овде се не ради о преговорима Београда и Приштине, већ о притиску ЕУ и Америке на Србију да удовољи хировима косовских Албанаца. Са западног становишта, циљ Бриселског процеса, показало се, није изналажење обострано прихватљивих решења већ сламање Србије“, сугерише Анђелковић за Спутњик.

Kренули смо од Бриселског споразума, који је у великој мери био прихватљив и сам по себи не представља проблем, подсећа Анђелковић, да би се у наредним годинама Србија налазила под страшним притисцима и да би се од ње једнострано извлачили уступци, па чак и неке допуне Бриселског споразума, за Србију јако негативне, као што је доношење одлуке из марта 2015. о укидању цивилне заштите, која је основ одбране Севера.

„Значи, они који желе да мрцваре Србију, да је уцењују и да полако од ње изнуђују уступке, у хаосу су и кад помисле да би Русија могла да се укључи у читав процес јер би руска подршка обуставила сламање Београда, како морално, тако и у погледу свестране подршке“, тврди Анђелковић.

Нико сигурно не може Србију ни да бомбардује, нити да је на други начин злоставља кад она иза себе има Русију и кад жели отворено да се обрати Русији, напомиње Анђелковић, а друга је ситуација кад се ствара илузија да Београд може да се ослони на западна обећања да ће добити макар минимум националних интереса ако буде кооперативан, а видели смо до чега то води.

„Ми смо услед кооперативности укидали неке своје институције, обраћајући се се Западу да нам да гаранције. Добили смо тако обећање од НАТО-а да ће спречити сваки покрет албанских паравојних формација на Север, али су те формације сад упале и ухапсиле високог функционера Србије, злостављале грађане и уносиле неспокојство“, констатује Анђелковић.

Kување жабе или…

Све у свему, укључивање Русије, окретање Србије од једностраног ослањања на лажну арбитражу Брисела, према Анђелковићевом резону, једина је шанса да држава заштити своје интересе, а исто тако, друга страна је свесна да то представља клин у процес лажних преговора, каквим су се показали бриселски, чија је сврха сламање Србије.

Питање је онда колико стоји теза АП-а, где кажу да би укључивање Русије изазвало застој у преговорима, ако много аналитичара увиђа да је ЕУ немоћна да преговоре ваљано изведе до краја?

„Могуће је да ЕУ има одређене механизме, а неће да утиче. Могуће је да је читав процес преговора тако постављен да буде нека врста замке за грађане Србије да полако прихватају капитулацију према питању Kосова, да се све своди на кување жабе“, указује Анђелковић.

Постојао је читав низ сукцесивних притисака на Србију и сукцесивног извлачења уступака како би се изворни Бриселски споразум модификовао и како би се на терену ствари промениле на штету Србије, па зато Анђелковић сматра да је АП у праву кад каже да би овакав процес доживео застој, јер ово није процес преговора, већ се показало — процес капитулације.

„Уз помоћ Русије, Србија би тај процес могла да заустави и да га преокрене. У крајњој линији, Бриселски споразум се показао у много чему мртвим, па онда и Србија има основа да повуче уступке. Чак мислим да хитно то мора да уради кад су у питању неке важне полуге моћи као што је обнова цивилне заштите, која је представљала одбрану Срба на Северу јер су се Срби сами одбранили 2011, а ове 2018. то нису могли јер нису имали механизам“, наглашава Анђелковић.

Kако ће се развијати ситуација и одвијати ствари зависи од храбрости Београда, ако Београд буде имао храбрости да имплементира оно што је одлучио — да повуче Српску листу, да формира ЗСО и да повуче неке делове који су се касније надоградили на Бриселски споразум, као што је укидање цивилне заштите, истиче Анђелковић и додаје да ће само у том случају Београд нешто моћи да уради.

„Једино ако крене тим путем, може да тражи подршку Русије, јер подршка Русије не може да замени деловање Београда. Она може само да дâ Београду додатну снагу и сигурност да нас нико неће злостављати“, закључује Анђелковић.

 

 

(Спутник)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*