Трошимо пет пута више струје, оборен летњи рекорд

0

У Србији 2,5 милиона домаћинстава потроши готово пет пута више струје од европског просека, истакнуто је на трибини „Едукација купаца о либерализацији тржишта“, која је одржана данас у згради општине Палилула у Београду. Оборен летњи рекорд у потрошњи струје.

На скупу у организацији агенције Нинамедиа и „Електропривреде Србије“ речено је да штедљиве сијалице у домаћинству користи нешто више од половине грађана Србије, а у протеклих неколико година, 38 одсто грађана Србије уградило је нову столарију и топлотну изолацију.

Истраживање Нинамедије показало је да 62 одсто грађана нема уграђену изолацију и то највише у Београдском региону.

„Енергетску ефикасност не треба посматрати као штедњу јер она подразумева одрицања, док се енергетском ефикасношћу не нарушава квалитет живота већ смањујемо трошкове и чувамо животну средину“, каже инжењер електротехнике Стефан Сикимић.

Говорећи о начинима како свако домаћинство у Србији може да уштеди рационалним коришћењем кућних апарата, Сикимић је истакао да само један центиметар леда у фрижидеру повећава потрошњу тог апарата за десет одсто, те је неопходно, поручује, редовно „топити“ фрижидере.

„Најосновније је и да обичне сијалице заменимо штедљивим лед сијалицама које трају и до шест пута дуже и могу да се рециклирају. Телевизор, на пример, иако је искључен троши 24 одсто енергије, те га је потребно искључити из струје након изласка из стана“, објашњава Сикимић.

Истраживање показује и да је употреба штедљивих сијалица најмања у региону Београда, у односу на остале регионе у Србији, а највеће штедише су и даље, пензионери.

Подаци истраживања показују да 81одсто грађана Србије штеди електричну енергију у свом домаћинству, док 19 одсто то не ради.

Према мишљењу 30,8 одсто грађана Србије, највећа последица прекомерне потрошње електричне енергије на глобалном нивоу је несигурност у снабдевању електричном енергијом, и то у већој мери сматрају испитаници из региона Београда и Западне Србије.

Половина грађана сматра да лично, као појединци, могу позитивно да утичу на одрживи развој и прекомерну потрошњу струје и то су углавном грађани са завршеном вишом школом и факултетом.

Такође, кажу бројке, више од половине грађана Србије (52,7 одсто) наводи да се највише греју на дрва, док нешто мање од четвртине (23,4 одсто) користи централно грејање, а 12,6 одсто испитаника се греје на струју док се свега 7,2 грађана греје на гас.

У ЕПС-у објашњавају да је просечан радни век обичне сијалице 1,500 сати, штедљивих сијалица 8,000, а лед сијалица 25,000 сати, а како кажу, исплативост употребе штедљивих сијалица се види ако се упореде тренутне цене најповољнијих на тржишту, за које је потребно издвојити 59 динара, односно за штедљиве 299, док лед сијалице коштају 279 динара.

Оборен летњи рекорд у потрошњи струје у Србији

Тропске температуре и већа употреба клима уређаја током протеклих дана повећале су потрошњу електричне енергије за 20 одсто у поређењу са јулом прошле године, те је оборен летњи дневни рекорд у потрошњи струје у Србији.

У „Електропривреди Србије“ кажу и да су лето у Србији до сада обележила три топлотна таласа и рекорд у потрошњи електричне енергије током летњег периода, али да су, наводе, обезбедили сигурно и стабилно снабдевање струјом за грађане и привреду.

„Између 5. и 12. јула, током другог топлотног таласа, максималне температуре у Београду достизале су 38,2 степени, а на нивоу Србије, оборен је летњи дневни рекорд у потрошњи електричне енергије“, кажу у ЕПС-у.

Највећа потрошња, 89 милиона киловат-сати, остварена је 11. јула и то, кажу, представља рекордну дневну потрошњу електричне енергије у „режиму расхлађивања“ у Србији.

Током лета, објашњавају, свака промена максималне дневне температуре за један степен, утиче на промену потрошње од 820.000 киловат-сати на дневном нивоу.

Из ЕПС-а поручују да је битно да се користи уређај са што већим енергетским разредом, а најбољи су они који носе ознаку А.

Објашњавају да клима, снаге једног киловата, која се користи у просеку пет сати дневно потроши 150 киловат-сати месечно (по цени струје за вишу тарифу у плавој зони) и то кошта грађане око 1,600 динара месечно.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*