Турска обележила годишњицу „ослобођења” Кипра

0

На северу Кипра где су Турци прогласили своју државу, као и у Анкари још неколио градова, обележена 44.годишњица турске војне интервенције која је довела до поделе острва у Медитерану

Истанбулјула– Званична Анкара је обележила годишњицу „ослобођења” северног Кипра где су после војне интервенције тамошњи Турци једнострано прогласили „државу” коју су досад признала само њихова браћа у Анадолији.

„Дан мира и слободе”, како  у Анкари називају тренутак када су у јулу пре 44 године окупирали више од трећине острва, обележен је и на северу Кипра, у Анкари и још неколико градова у Турској. Како јављају локални медији, велики број грађана се окупио на једној плажи на северу острва где је почела инвазија аскера који су у јулу 1974.године стигли из Анадолије. Та војна интервенција (“ Операција Атила“), изведена је под изговором заштите тамошње браће после пада грчке владе у Никозији. Комеморативном скупу присуствовали су „председник”  Турске републике северни Кипар Мустафа Акинџи и  потпредседник Турске Републике Фуат Октај.

По традицији нови председник Тајип Ердоган је чим се устоличио у фотељи шефа државе прво посетио север острва.

„Турска ће увек стајати иза своје кипарске браће и сестара, подржаваће Турску републику Кипар и биће гарант мира и стабилности на Кипру и у Медитерану”, поручио је он и поново оптужио кипарске Грке да су криви што још није постигнут договор о решењу „кипарског проблема”.

Република Кипар је у међувремену постала пуноправни члан Европске уније (2004.године) а влада у Никозији одраније има столицу и у Уједињеним нацијама. „Турска држава”, која је проглашена у новембру1983. године, нашла се у међувремену у изолацији и преживљава захваљујући помоћи коју добија из Анкаре.

Последња рунда преговора, који се деценијама са прекидима воде под покровитељством Уедињених нација, прекинута је пре годину дана у Кран Монтани у Швајцарској. У међувремену Анкара је заоштрила свој став према Никозији и отворено звека оружјем уколико кипарска влада настави подводна истраживања природног гаса у својим водама у источном Медитерану. То природно благо припада и кипарским Турцима, кажу у Анкари, и њени ратни  бродови су отерали италијанске и амерички платформе које је била ангажовала влада у Никозији. Тај потез су осудили и у Бриселу али у Анкари за то много не хају.

У Њујорку покушавају да оживе дијалог, али засад без успеха. Две заједнице- грчка и турска- у Кран Монтани сложиле су се да треба створити федералну државу, али још увек не могу да нађу заједнички језик око многих питања: повраћаја узурпиране грчке имовине, површине федералних јединица, као и око броја мандата између грчког и турског шефа будуће заједничке државе. Главни  камен спотицања је захтев Никозије да Турска са севера острва повуче више од 35 хиљада војника које тамо држи после војне  интервенције 1974. године.

„Турска неће прихватити мировни споразум који би подразумевао повлачење свих наших војника са севера Кипра”, изјавио је министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. У Анкари не крију да желе та тамо задрже један бој аскера и да и даље имају право „на војну интервенцију” како би могли да заштите тамошње Турке уколико буду „ угрожени”.

У Анкари се у последње време чују идеје да треба тражити алтернативно решење кипарског проблема како би се пребродила криза која траје деценијама. „Очигледно је да није могућно  постићи договор о федералном уређењу Кипра са начином на који о томе размишљају Грци. Ми верујемо да је дошло време да се крене новим путем у тражању решења”, истако је недавно Хами Аксој, представник за медије Министарства спољних послова у Анкари, али није обелоданио шта би могла да буде алтернатива за решење кипарског проблема.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*