ТУЖНО: Како је усамљени дека у пошти звао породицу да им честита празнике

Др Владимир Ђурић је на друштвеној мрежи у статусу описао сцену из поште којој је тог дана присуствовао

0

НА друштвеној мрежи Фејсбук др Владимир Ђурић је 2. јануара описао шта му се тог дана догодило. Једна сцена из поште, у којој дека долази да телефонира и најмилијима честита празнике, потпуно је растужила Србију…

„Мала пошта на главној аутобуској станици у Београду… Три шалтера, три говорнице, 50 квадрата свеукпно. Други јануар 2017. око два поподне.

Он има око 75 година. Има прастари мантил, панталоне и још старије ципеле. Улази у пошту и љубазно пита радницу да ли још увек раде говорнице и да ли може да телефонира. Радница без трунке емотивног инвестирања одговара да може. Он улази у средњу говорницу, врата се не могу у потпуности затворити и започиње разговор.

Прича гласно, као и сви они који баш и не чују добро, тако да поштом одзвањају речи „Добар дан. Илија овде, само сам желео да вам честитам Нову годину и да вам кажем да ми је много жао што ме нико од вас није назвао да честита, нити дошао да ме посети. Много вас волим, живи и здрави били, воли вас Деда“. Одсечно прекида.

Као што смо сви некада радили, у оно доба скупих секунди. Чује се кратак уздах и звук спуштања слушалице на онај метални језичак. Врата се отварају, он излази достојанствен као да се ништа није десило. Убеђен да ми појма немамо каква се драма одвијала иза несрећно затворених врата од говорнице и под његовим мантилом.

Пита радницу колико је дужан. Плаћа, љубазно се захвајује, честита празнике и полако одлази. Радница и ја гледамо за њим. Залеђени. Размишљам, ко га је заборавио? Шта ли им је скривио? Или није? Кога сам ја заборавио? Кога из ових стопа морам да позовем, да искажем захвалност, љубав или поштовање. Има ли још наде да се ситуација поправи?

Срећом, па ми имамо телефоне у џепу, поруке, мејлове, сто чуда. Ето неке користи и од њих. А и тек смо на другој страници. Од овогодишњих 365 неисписаних. Срећа па још има сасвим довољно времена да се напише Роман који оплемењује душу, који је мелем за рану и који, свакога, ко га прочита учини бољим човеком, или му макар мало олакша.

Лампа или свећа, перо или тастатура. Папир или лаптоп су само околности и узгредне ситнице које не одвајају доброг писца од лошег. За разлику од љубави. она је одувек сасвим другачија прича“, завршава Ђурић свој статус којим је сигурно подсетио многе да позову пријатеље и родбину коју су можда услед брзог живота заборавили.

Новости ОнЛајн

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*