У Београду голи Срби послуживали Енглезе!

0

О главном граду Србије писали су његови савременици, али и бројни страни путописци који су овде стизали у разним временима и различитим поводима.

Дивили су се лепоти Београда и географском положају, упознавали и описивали његове људе, али се неретко и чудили њиховим обичајима и начину живота.

Чудили се странци Београђанима, али и ови њима.

Након ослобођења од Турака, средином 19. века, многи страни пустолови пожурили су у нашу земљу, желећи, ваљда, да открију и овај, доскора тајанствени и недоступни део Европе.

Већина „туриста“ доживела је Србију као земљу примитивног народа, заостале привреде и неразвијене културе, па су се, сходно томе, многи тако и понашали.

Успомену на један такав догађај сачувао је и Kоста Христић у својој књизи „Записи старог Београђанина“.

Збило се то, пише Христић, у лето 1857. године.

Гостионичар и власник отмене кафане „Српски краљ“ Стева Мирковић био је уредан и веома исправан човек, мада помало прек.

Неки путници Енглези, чекајући на одлазак лађе из Београда, одсели су управо у његовој кафани. Kако је тих дана владала велика врућина, а Енглези сматрали да се овде, на Оријенту, не морају придржавати основних правила пристојности, једног дана дођоше на ручак у веома неприкладном издању: само у мајици и гаћама. С обзиром да учтива упозорења нису уродила плодом, а мање фине методе нису биле допуштене јер смо тада, баш као и сада, имали крхке дипломатске односе с Британском империјом, Стева се досетио како да разуларене Енглезе, макар и на крајње оријенталан начин, „научи памети“.

Позвао је момке који су их служили за столом, наредио им да оду у своје собе и да се скину потпуно голи и да тако, наги, наставе да служе „уважене“ госте. Угледавши конобаре у рајском костиму, с тањирима јела и бокалима пића, посрамљени гости скочили су као опарени, оставили и ручак и кафану, па и сам Београд, и првом лађом утекли преко границе, за Земун.

Не знамо колико је ова васпитна метода допринела да се слика о Србима и Србији промени у свету, али је за ове госте, очигледно, имала поучан значај.

 

 

 

Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*