У Београду се оснива Академија за исламску културу

Ова високошколска требало би да буде смештена у згради поред Бајракли џамије, а како кажу у Исламској заједници Србије, о оствaривању замисли већ су вођени „плодотворни разговори” са представницима Ирана

0

Исламска заједница Србије (ИЗС) планира да у Београду оснује високошколску установу где би се изучавала исламска култура. Како у разговору за „Политику“ објашњава реис-ул-улема ИЗС Сеад Насуфовић, као предавачи били би позивани стручњаци из свих важнијих исламских земаља, а факултет би био отворен за све студенте без обзира на верску и националну припадност.

– Уколико будемо у могућности до следећег круга акредитације завршићемо оснивање Академије за исламску културу и цивилизацију. Она би се налазила у згради поред Бајракли џамије у Београду. Већ сам тим поводом имао плодотворне разговоре са представницима Ирана. Уз Академију, било би нам потребно да имамо развијене и друге пропратне установе попут велике библиотеке, архива или музеја – каже реис Насуфовић.

За оснивање институције која би објединила културну баштину муслимана Србије, ИЗС намерава да тражи помоћ и подршку Владе Србије, али и републичког Архива, са којим има од раније потписан протокол о сарадњи. Циљ је да се на једном месту обједине библиотека Исламске заједнице Србије, библиотека „Гази Иса-бег“ из Новог Пазара, затим оне приватне, као и вредна архивска и друга грађа. Разни документи, повеље, старе и ретке књиге, много тога из османлијског периода, тренутно се чувају не само у две исламске заједнице у нашој земљи, већ и у многобројним приватним кућама.

–  Док сам службовао као имам, много пута ми се десило да неко донесе документ који кад погледате, прочитате, схватите да је то нешто што вреди да буде сачувано, а не да се носи из руке у руку. Бројна домаћинства чувају нешто од тих старих књига и записа и не знајући шта је то. И онда та вредна грађа стоји у кеси или у коферу, пропада на неком тавану. Зато би било добро основати институцију која прикупља и чува такве ствари, где грађани могу да буду сигурни да ће она бити истражена, али и сачувана на одговарајући начин. Уверен сам да бисмо сви били пријатно изненађени шта све људи имају да понуде од те заоставштине, а да ми тога нисмо били ни свесни – истиче реис Насуфовић.

Таква институција могла би да преузме и чување богате заоставштине угледних, учених муслимана, попут Новопазарца Јусуфа Мекића, за чију заоставштину реис Насуфовић каже да је од непроцењиве вредности, или ону Ризвана Решовића из Тутина, у чијој су богатој библиотеци сачувана и многа вредна документа. О оснивању Института за очување културне баштине муслимана Србије реис Насуфовић разговараће и са премијером Вучићем, са којим очекује да ће се ускоро први пут срести.

– Желели бисмо да таква институција буде смештена у Београду, да буде доступна истраживачима јер ми то не оснивамо за себе, већ управо да би било доступно свима. Све што радимо желимо са неким да поделимо, да то не буде само моје, него наше. Културно наслеђе којој год култури да припада, чини наше заједничко богатство, без обзира ко се како декларише религијски или национално – истиче реис-ул-улема.

Арапски стил потискује аутентично градитељство

Због бриге о градитељском наслеђу муслимана, поглавар Исламске заједнице Србије недавно је упозорио на градњу и обнављање исламских верских објеката без стручног надзора. Средином октобра, реис Насуфовић предложио је Бошњачком националном већу (БНВ) да се изради правилник о изградњи нових верских објеката и формира стручно тело које би надзирало градњу или обнову џамија, медреса и других васпитно-образовних установа у духу вишевековне традиције. Он напомиње да је овако нешто неопходно јер је последњих година, између осталог и у Новом Пазару, на делу прави урбицид на који нико не реагује.

– У два или три случаја старе џамије су толико измениле изглед адаптацијом да више ничим не подсећају на богомоље из 17. или 18. века, што уствари јесу, већ изгледају као да су грађене пре десет година. Без стручног надзора, врше се такве преправке које бришу траг оног изворног, оригиналног објекта. Као ретко који град у Србији, Нови Пазар би могао бити права туристичка атракција, где би осим православних манастира Ђурђевих Ступова или Сопоћана, туристи могли да виде и изузетне споменике исламске верске баштине. Али, на овај начин они се бесповратно уништавају – истиче реис Насуфовић.

У његовом Извештају о остваривању верских права и слобода, састављеном на позив БНВ, наводи се и да се „градња нових и рестаурација старих џамија врши без узимања у обзир вишевековне османлијске традиције” и на подручју Тутина, Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја.

– Стил џамија које се сад граде на подручју Санџака, умногоме одудара од шест векова дуге традиције муслимана на овим просторима. У последње време нарочито изглед минарета је класичног арапског стила. Можда се иза тога крије порука да је то брисање трагова турске културе на овим нашим просторима, а натурање неке нове културе, за коју нећу да кажем да је лоша. Али, она није препознатљива нашем човеку као своја. Далеко од тога да имам нешто против арапске културе, али бих био срећан када бисмо сачували ову нашу, која траје вековима – каже реис Насуфовић.

Јелена ЧАЛИЈА, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*