U Beogradu se osniva Akademija za islamsku kulturu

Ova visokoškolska trebalo bi da bude smeštena u zgradi pored Bajrakli džamije, a kako kažu u Islamskoj zajednici Srbije, o ostvarivanju zamisli već su vođeni „plodotvorni razgovori” sa predstavnicima Irana

0

Islamska zajednica Srbije (IZS) planira da u Beogradu osnuje visokoškolsku ustanovu gde bi se izučavala islamska kultura. Kako u razgovoru za „Politiku“ objašnjava reis-ul-ulema IZS Sead Nasufović, kao predavači bili bi pozivani stručnjaci iz svih važnijih islamskih zemalja, a fakultet bi bio otvoren za sve studente bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

– Ukoliko budemo u mogućnosti do sledećeg kruga akreditacije završićemo osnivanje Akademije za islamsku kulturu i civilizaciju. Ona bi se nalazila u zgradi pored Bajrakli džamije u Beogradu. Već sam tim povodom imao plodotvorne razgovore sa predstavnicima Irana. Uz Akademiju, bilo bi nam potrebno da imamo razvijene i druge propratne ustanove poput velike biblioteke, arhiva ili muzeja – kaže reis Nasufović.

Za osnivanje institucije koja bi objedinila kulturnu baštinu muslimana Srbije, IZS namerava da traži pomoć i podršku Vlade Srbije, ali i republičkog Arhiva, sa kojim ima od ranije potpisan protokol o saradnji. Cilj je da se na jednom mestu objedine biblioteka Islamske zajednice Srbije, biblioteka „Gazi Isa-beg“ iz Novog Pazara, zatim one privatne, kao i vredna arhivska i druga građa. Razni dokumenti, povelje, stare i retke knjige, mnogo toga iz osmanlijskog perioda, trenutno se čuvaju ne samo u dve islamske zajednice u našoj zemlji, već i u mnogobrojnim privatnim kućama.

–  Dok sam službovao kao imam, mnogo puta mi se desilo da neko donese dokument koji kad pogledate, pročitate, shvatite da je to nešto što vredi da bude sačuvano, a ne da se nosi iz ruke u ruku. Brojna domaćinstva čuvaju nešto od tih starih knjiga i zapisa i ne znajući šta je to. I onda ta vredna građa stoji u kesi ili u koferu, propada na nekom tavanu. Zato bi bilo dobro osnovati instituciju koja prikuplja i čuva takve stvari, gde građani mogu da budu sigurni da će ona biti istražena, ali i sačuvana na odgovarajući način. Uveren sam da bismo svi bili prijatno iznenađeni šta sve ljudi imaju da ponude od te zaostavštine, a da mi toga nismo bili ni svesni – ističe reis Nasufović.

Takva institucija mogla bi da preuzme i čuvanje bogate zaostavštine uglednih, učenih muslimana, poput Novopazarca Jusufa Mekića, za čiju zaostavštinu reis Nasufović kaže da je od neprocenjive vrednosti, ili onu Rizvana Rešovića iz Tutina, u čijoj su bogatoj biblioteci sačuvana i mnoga vredna dokumenta. O osnivanju Instituta za očuvanje kulturne baštine muslimana Srbije reis Nasufović razgovaraće i sa premijerom Vučićem, sa kojim očekuje da će se uskoro prvi put sresti.

– Želeli bismo da takva institucija bude smeštena u Beogradu, da bude dostupna istraživačima jer mi to ne osnivamo za sebe, već upravo da bi bilo dostupno svima. Sve što radimo želimo sa nekim da podelimo, da to ne bude samo moje, nego naše. Kulturno nasleđe kojoj god kulturi da pripada, čini naše zajedničko bogatstvo, bez obzira ko se kako deklariše religijski ili nacionalno – ističe reis-ul-ulema.

Arapski stil potiskuje autentično graditeljstvo

Zbog brige o graditeljskom nasleđu muslimana, poglavar Islamske zajednice Srbije nedavno je upozorio na gradnju i obnavljanje islamskih verskih objekata bez stručnog nadzora. Sredinom oktobra, reis Nasufović predložio je Bošnjačkom nacionalnom veću (BNV) da se izradi pravilnik o izgradnji novih verskih objekata i formira stručno telo koje bi nadziralo gradnju ili obnovu džamija, medresa i drugih vaspitno-obrazovnih ustanova u duhu viševekovne tradicije. On napominje da je ovako nešto neophodno jer je poslednjih godina, između ostalog i u Novom Pazaru, na delu pravi urbicid na koji niko ne reaguje.

– U dva ili tri slučaja stare džamije su toliko izmenile izgled adaptacijom da više ničim ne podsećaju na bogomolje iz 17. ili 18. veka, što ustvari jesu, već izgledaju kao da su građene pre deset godina. Bez stručnog nadzora, vrše se takve prepravke koje brišu trag onog izvornog, originalnog objekta. Kao retko koji grad u Srbiji, Novi Pazar bi mogao biti prava turistička atrakcija, gde bi osim pravoslavnih manastira Đurđevih Stupova ili Sopoćana, turisti mogli da vide i izuzetne spomenike islamske verske baštine. Ali, na ovaj način oni se bespovratno uništavaju – ističe reis Nasufović.

U njegovom Izveštaju o ostvarivanju verskih prava i sloboda, sastavljenom na poziv BNV, navodi se i da se „gradnja novih i restauracija starih džamija vrši bez uzimanja u obzir viševekovne osmanlijske tradicije” i na području Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja.

– Stil džamija koje se sad grade na području Sandžaka, umnogome odudara od šest vekova duge tradicije muslimana na ovim prostorima. U poslednje vreme naročito izgled minareta je klasičnog arapskog stila. Možda se iza toga krije poruka da je to brisanje tragova turske kulture na ovim našim prostorima, a naturanje neke nove kulture, za koju neću da kažem da je loša. Ali, ona nije prepoznatljiva našem čoveku kao svoja. Daleko od toga da imam nešto protiv arapske kulture, ali bih bio srećan kada bismo sačuvali ovu našu, koja traje vekovima – kaže reis Nasufović.

Jelena ČALIJA, Politika

POSTAVI ODGOVOR

*