У Доминиканској Републици живи 300 СРБА, а ево како су тамо отишли и ШТА РАДЕ (ФОТО)

0

У Доминиканској Републици живи око 300 српских душа. Међутим, овај народ заборављен је од своје матичне државе, каже за „Блиц“ архимандрит др Евстатије Аздејковић, свештеник СПЦ из Венецуеле. То ипак, не значи да су заборавили српску културу и обичаје.

Растко Станковић испричао је „Блиц“ прошле године да се и у 8.700 километара далекој Доминикани пече и ракија и спрема кисели купус, а обрће се и прасе за сваки Божић.

Srpska zajednica u Dominikanskoj Republici ima oko 300 članovaFOTO: ALEKSANDAR RATKOVIĆ / PRIVATNA ARHIVA
Srpska zajednica u Dominikanskoj Republici ima oko 300 članova

– Mi nismo otišli iz Srbije trbuhom za kruhom, već prosto jer smo hteli da se klonimo one svakodnevice, jedno te isto svakog dana. Veći broj nas je došao posle onog čuvenog 5. oktobra. To je uglavnom generacija rođena od 1970. naovamo. Umeli smo fino da radimo, što nam je i dalo brzo dobar položaj u društvu i postali smo veoma cenjeni u oblastima u kojima radimo. Iako sve imamo ovde, oseća se nedostatak pravoslavlja i te pravoslavne kulture koja se u otadžbini sačuvala – rekao je Rastko Stanković, inače informatičar po struci.

Srbi u Dominikani bave se najrazličitijim poslovima, od informatike i kompjuterskih sistema, do trgovine nekretninama, rade i kao menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova. Ima tu i izuzetnih profesora, programera, prevodilaca, preduzetnika, fotografa i drugih profesija.

Arhimandrat Azdejković, dolazi više puta u toku godine o svom trošku iz Venecuel u ove ostrvske zemlje, a prvi put je bogosluženja držao prošle godine. tako je bilo i ovog aprila kada je proslavljen Uskrs.

Arhimandrit dr Evstatije Azdejković

ФОТО: АЛЕKСАНДАР РАТKОВИЋ / ПРИВАТНА АРХИВА
Архимандрит др Евстатије Аздејковић

– Долазим једно месечно или једном у два месеца, зависи од прилика. Знате, будући да ова земља важи за својеврсно легло порока, ја сам ту да људима, ето, макар литургијом омогућим да се искупе – уз осмех објашњава саговорник „Блица“.

Празници се иначе прослављају по традиционалним прописима, али проблем је недостатак црквеног објекта који ће бити центар окупљања православних верника и наше дијаспоре уопште.

Da se ne zaborave običaji

ФОТО: АЛЕKСАНДАР РАТKОВИЋ / ПРИВАТНА АРХИВА
Да се не забораве обичаји
– Још немамо цркву и то нам је велики жал, сви чезнемо за матицом и очекујемо да ће Српска православна црква подигнути овде један храм, посвећен Светом Преображењу Господњем. Многи људи чекају на такву изградњу да би ту крстили своју децу – наводи он.

Тако је овог месеца Ускрс у овој хиљадама километара далекој земљи прослављен у, ни мање ни више, тржном центру и то захваљујући једном Србину који је свој локал у још неотвореном тржном центру уступио за потребе литургије.

 

ФОТО: АЛЕKСАНДАР РАТKОВИЋ / ПРИВАТНА АРХИВА
На православна окупљања, додаје, свраћају и Руси, Белоруси, Украјинци, Грци, али и један Мађар.

Доминиканке су добре снајке

– Иначе, Срби су успели да својим супругама пренесу све обичаје, што је веома битно и лепо, па се сами празници не разликују од оних проведених у Србији, сем, наравно тога да је клима потпуно друкчија – истиче свештеник.

Uskrs u tržnom centruФОТО: АЛЕKСАНДАР РАТKОВИЋ / ПРИВАТНА АРХИВА
Ускрс у тржном центру

Према архимандратовим речима, горући проблем дијаспоре на острву су нерешена питања визе.

– Србима за Доминиканску Републику не треба виза, али то не важи и обратно, овде се на људе једноставно заборавило. Жене које се удају за Србе и желе да затраже визу или држављанство да би посетиле Србију сусрећу се са бројним проблемима. Али то их не спречава да се прихвате наш начин живота, а ево, већ сада су почеле припреме и за прву прославу Видовдана у Пунта Kани – каже архимандрат Евстатије.

 

 

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*