У Етиопији су дисиденти били затварани, а опозициони медији блокирани. Онда је дошао лидер који мења земљу

0
Zacharias Abubeker/Agence France-Presse — Getty Images Abiy Ahmed, 41, the new prime minister of Ethiopia, has put reforms into place.

У Етиопији су дисиденти били затварани, а опозициони медији блокирани. Онда је дошао лидер који мења земљу

АДИС АБЕБА, Етиопија – За себе кажу да су књижевни клуб. Ови 20-годишњаци и 30-годишњаци састају се једне суботе у месецу како би причали о класицима.

Али су данас одлучили да разговарају о својој земљи. Главни лик приче је премијер Абиј Ахмед чији је долазак на власт прошлог марта повукао Етиопију са ивице политичке имплозије.

Четрдесетједногодишњи Абиј, један од најмлађих афричких лидера, размрдао је ствари. Организовао је састанке градских скупштина по целој земљи, извинио се због убиства демонстраната и позвао је на јединство главних етничких група у земљи.

Абиј поздравља и различита мишљења – што је готово незамисливо у земљи где су дисиденти били затварани. Његова канцеларија је 22. јуна саопштила да више неће блокирати рад 264 веб-сајта, блога и телевизијских станица, многих опозиционих.

“Он осећа наш бол”, рекао је један члан читалачког клуба, универзитетски предавач Меконен Менгеша (33). “Зато што је наш савременик.”

“То је освежавајуће”, каже Макда Гетачев (31) која је стручњак за јавну политику.

Не поздрављају баш сви промене. Неко је 23. јуна бацио гранату на скупу подршке Абију у Адис Абеби, убивши двоје људи.

Етиопија је друга земља Африке по броју становника, после Нигерије, са веома младом популацијом чак и према афричким стандардима. Просек година у овој земљи од сто милиона људи је 18.

Задовољавање њихових захтева, економских и политичких, биће Абијев највећи тест. Већ је повукао неке веште потезе. Наредио је да се укине ванредна управа која је требало да контролише демонстрације.

Помиловао је политичког заробљеника, британског држављанина Андаргачева Тсигеа који је осуђен на смрт због своје улоге у групи „Гинбот 7“ коју влада сматра терористичком организацијом.

Абијева влада тврди да ће поштовати мировни споразум којим је решен гранични сукоб са суседом и ривалом Етиопије Еритрејом.

Влада је такође најавила да ће продати удео у два највећа државна предузећа, отворивши тако врата инфузији кеша који би могао да реши проблем несташице стране валуте.

Инфлација у Етиопији је висока, виша од 11 процената. Земља дугује страним кредиторима и валута је толико девалвирана да Етиопљани кажу да понекад не могу да пронађу основне лекове.

Адис Абеба, главни град, на ивици је промена али је тешко рећи којим правцем ће кренути.

Популација је последњих година порасла на више од три милиона становника и град личи на градилиште. Полузавршених зграда има на сваком кораку. Аеродром се реновира уз помоћ кинеских инвеститора. Нови метро иде по целом граду, иако због несташица струје град често по неколико сати буде у мраку.

Старе Фолксвагенове бубе крстаре улицама уз најновије Тојотине спортске моделе. У караоке бару, Kулио и Ријана су популарни колико и оромија поп.

Kуповина СИМ картице за мобилни може да потраје сатима пошто постоји само један провајдер у земљи – Етио Телеком. Kредитне картице се ретко примају у продавницама, а илегално скидање филмова је уобичајена ствар и нико због тога не осећа кривицу јер не постоји легалан начин стримовања.

Најављена продаја удела у две највредније компаније – Етио Телекому и Етиопијан ерлајнсу могла би да привуче стране инвеститоре, укључујући и Kинезе који негују блиске односе са владом Етиопије.

Абиј је другачији и по пореклу. Он је делом Оромо, припадник једне од највећих етничких група у земљи која се често жалила да су маргинализовани.

Бивши официр, напредовао је у политичкој коалицији која се назива Народни демократски револуционарни фронт Етиопије и има монопол на власт.

Партија у потпуности контролише парламент и правосудни систем. Има и подршку моћне војске. Грађанска и политичка права су ограничена. Земљу контролише влада.

Абиј представља млађе, реформаторско крило партије иако још увек није спровео систематске политичке или економске реформе. Није се изјаснио о преговорима са опозиционим групама. А није ни уверио грађане да њихове институције – полиција, правосуђе, штампа – могу да буду независне.

Макда Гетачев, чланица књижевног клуба, каже да Абиј тек треба да организује дијалог са опозицијом, као и да још није предложио политичке реформе које ће довести до нових избора.

“Од њега се много очекује”, рекла је она. “Али на крају крајева, он и даље управља земљом уз помоћ старе партијске структуре.”

The New York Times

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*