У Хрватској тамошњи политичари ломе копља на Србији!

0

У ТВ дуелу снаге су одмерили председници СДП-а и ХДЗ-а – Зоран Милановић и Андреј Пленковић. Незаобилазна тема била је Србија, али је јавност остала ускраћена да чује њихове јасне ставове о усташком поздраву „За дом спремни“ и бујању усташтва у тој држави.

Хрватски медији различито оцењују ТВ дуел лидера две најутицајније странке. Док неки сматрају да су обојица имали поједине „светле тренутке“, други наводе да је то била дебата без победника те да су и један и други водили рачуна о томе да сачувају своје бираче.

Незаобилазна тема дуго најављиваног синоћњег ТВ дуела Пленковића и Милановића била је Србија, уз незаобилазно међусобно оптуживање колико је која од две странке била строжа према званичном Београду.

У првом ТВ дуелу двојице лидера након 13 година у Хрватској, јавност је остала ускраћена да чује њихове јасне ставове о усташком поздраву „За дом спремни“ и бујању усташтва у тој држави, али се за разлику од Милановића, лидер ХДЗ-а изјаснио да та странка жели „трансформацију српске политичке сцене и Српске напредне странке“.

Милановић, с друге стране, најављује решавање отворених питања са Србијом билатерално, пре свега када је реч о праву Србије да суди хрватских бранитељима.

„Што се тиче Српске напредне странке на челу са (Александром) Вучићем, ми знамо који су им корени и амбиције. Хрватској је у интересу трансформисана политичка сцена у Србији па тако и Српска напредна странка, али ми то не заборављамо и јако добро знамо о коме се ради“, одговорио је Пленковић Милановићу на питање како ће ХДЗ реаговати када СНС постане део Европске народне партије.

Уз одмеравање која је од две странке више учинила да заустави пут Србије ка ЕУ, Милановић је поново прозвао одлазећег министра спољних послова Миру Ковача што није био присутан у Бриселу када је Србија отворила преговарачко поглавље 23, због закона о регионалној јурисдикцији.

„Моја је влада прва почела да одбија те оптужнице, имамо проблем и с политичким оптужницама из БиХ. Оно што ћемо поручити колегама из Србије биће да седнемо и договоримо уговор којим ћемо то питање билатерално решити. У противном, натераће нас да им блокирамо поглавље 23 и зато је ваш министар из владе коју браните требало да буде присутан у Бриселу, не да их блокира, него да им то каже“, рекао је Милановић.

Пленковић му је узвратио да Милановићева влада није учинила ништа да помогне у акцији на основу које је, како је рекао, усвојена резолуција Европског парламента о Србији.

„Србија је лобирала у 28 држава чланица нон-стоп против наших амандмана, а ви као влада, не да нам нисте помогли, него нисте учинили ништа“, рекао је Пленковић.

На Милановићево прозивање Ковача, Пленковић је устврдио да је он заслужан за, како је рекао, условљавање Србије о важним питањима за Хрватску, а да је Милановићева влада пропустила чак да покрене иницијативу.

За Милановића је Дан устанка у Србу, Дан устанка народа Лике.

„Влада у којој је господин Пленковић био државни секретар 2011. је финансирала обнову тог споменика те је тамо читан поздравни говор тадашњег председника Сабора Луке Бебића“, подсетио је Милановић додавши да је тамо био једном, да више не иде, али и да је „тамо, у ослобађању тог Срба погинуло 44 Далматинаца партизана“.

Пленковић би, каже, између Срба и Брезовице радије ишао у Брезовицу, те да је празник антифашистичке борбе 22. јул, а да су у Србу почетком деведесетих скупове тамо држали Рашковић и Мартић.

За челника ХДЗ-а је Јосип Броз Тито био шеф тоталитарног система и мишљења је да Трг маршала Тита требао преименовати у неки „примеренији назив“.

Први хрватски председник Фрањо Туђман, мишљења је Пленковић, у историјском смислу био најважнија личност „можда и у целој хрватској историји“.

Лидер СДП-а пак сматра да су Туђман, Тито и Радић били „хрватске вертикале“.

„Туђман је имао добро мишљење о Титу, носили су исту капу и звезду, ја је нисам носио. Сматрам да Туђману треба дати Марков трг. Свети Марко није заштитник града Загреба“, рекао је Милановић.

Упитан мисли ли да је Миро Барешић терориста, или борац за Хрватску, лидер ХДЗ-а је рекао да он спада у ону групу хрватских емиграната који су разочарани отишли из Хрватске.

„За хрватску ствар и идеале борио се колико је мени познато на начин који је укључивао и идеју да се тадашњи југославенски амбасадор у Стокхолму узме као талац“, рекао је Пленковић.

Милановић, међутим, сматра да је то што је Барешић урадио нанелу штету хрватском имену и хрватској идеји.

Када је на ред дошло питање мигрантске кризе, Милановић је рекао да би поступао исто као што је то чинио да је био премијер, хумано и не доводећи у питање сигурност грађана и истовремено прозвао ХДЗ за опструкцију која се, како је рекао, граничила са бесом.

Пленковић му је на то узвратио противоптужбом да је тада као премијер непотребно заоштрио односе са суседима те поручио Милановићу да је могао да поступи мало више дипломатски.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*