У Кијевско-печерској лаври се опрашта половина човекових грехова

0

Кијевско-Печерска лавра је један од најзначајнијих споменика Православне вере за Русе. То је најстарије православно светилиште источних Славена. Манастир је саграђен за време Кијевске Русије на месту где је 1015. био манастир у пећини. Манастир се налази на јужним падинама Кијева у данашњој Украјини. Лавра је на листи УНЕСКО и сматра се једним од седам чуда Украјине.

Према народном предању, записаном у старим књигама, овде се 1240. године неколицини монаха и пастиру Јону у виду пламеног стуба јавила Царица Небеска.

На месту где се то догодило, Мајка Божија је оставила отисак свог десног стопала.Са овог места потекао је источник чудотворне воде којом се верници исцељују и од најтежих болести.

Kijevsko-Pecerska lavra                                     Отисак стопала Богородице

У руском језику манастир „на печерах“ означава манастир у пећини а реч лавра означава манастир вишег значења који је намењен само мушким монасима-верницима. Временом је прерастао у Лавру, чији је данашњи назив Кијево-Печерска Светоуспенска лавра.

 

Kijevsko-Pecerska lavra
Једна од цркви у пећинама под Лавром

Према руској хроници из 11. века Историја минулих лета манастир је основао 1051. свети Антоније Печерски, кијевски Рус, родом из Љубеча, који је живео за време владара Јарослава Мудрог. Саоснивач је био и његов ученик Теодосије Печерски из Курска. Манастир је подигао на месту печерске лавре коју је направио аскета Иларион Кијевски, из села Берестова, који тамо борави до 1051, након чега постаје кијевски митрополит.
Печерска лавра је била напуштена до доласка Антонија Печерског из Свете горе који се вратио у Кијевску Русију као мисионар. Летописац бележи да се монах Антоније 1051. године, дошавши са Атоса, уселио у пећину, коју је за себе био ископао монах, духовник Јарослава Мудрог, отац Иларион, који је непосредно пре тога био рукоположен за митрополита. Митрополит Иларион је и први Рус који је добио то црквено звање.

Kijevsko-Pecerska lavra             Апостол Андреј Првозвани поставља крст на Кијевском брду

Летописац Нестор у својој историји “Повест древних времена“ бележи и то да су ту раније обитавали разбојници Нормани, пљачкаши трговачких лађа које су пловиле по Дњепру, а да су опљачкано благо крили у пећинама. Када је Апостол Андреј Првозвани стигао у ове крајеве, прво је благословио земљу на којој је данас Лавра и подигао крст на брду. Након тога на ово место стиже и монах Антоније.

Kijevsko-Pecerska lavra                                       Скица настала 1651. године.

И данас се каже да је ова земља над Дњепром света. Постоји предање да ко посети Кијевску лавру и прође испод надвратне цркве Свете Тројице опрашта му се половина учињених грехова. Ходочасници одавде обавезно понесу Грамату – неку врсту сведочанства да су посетили Кијевско-печерску лавру.
У светилишту се налазе и пећински манастири основани 1015. године. Реч печера значи „пећина“, а лавра означава високо позициониране православне манастире, зато Кијев-печерскаја лавра значи „Кијевски пећински манастир“. Лавра је смјештена на два шумовита брда која гледају на обале ријеке Дњепар. Кијевски кнез Изјаслав I је цео рејон пећине подарио монасима светог Антонија Печерског.

Kijevsko-Pecerska lavra       Света (Царска) врата и црква Свете Тројице Кијево–Печерске лавре

Одмах по оснивању Лавра је постала седиште заједнице којом је управљао Св. Теодозије и уз помоћ кијевских кнежева. Опустошили су га Монголи и Татари у 13. веку, и обновљен је тек у 17. веку. Сат-торањ и Црква рефекторија су две знаменитости које су утицале на обнову и изглед многих других манастира.
Ту, још у пешчерном манастиру (испод земље), тражили су монаси заштиту од унијаћења које је претило Русима да их постепено преобрати у католичку веру. До краја XVI века, овај манастир постаје центар духовног живота западних земаља Русије, док је до тада то била мала издвојена заједница.

 

Kijevsko-Pecerska lavra
Унутрашњост цркве Успења Пресвете Богородице

Кажу да ко дође у Почаевску лавру и не попне се на звоник као и да није походио овај манастирски комплекс. На врху звоника, на који се узлази уз многобројне дрвене степенице и са кога је поглед величанствен, налази се звоно тешко више тона, како нам рекоше, најтеже и највеће у Украјини. Овде ваља неки комад одеће провући око клатна, јер тако освештано платно лечи главобољу. У Кијевској лаври, пак, звоник је висок 96,5 метара заједно са крстом, а звоно се оглашава сваких 15 минута.
Лавра је од 17. века одиграла важну улогу у ширењу православног хришћанства у цијелој Русији. Штампарија у манастиру је основана још 1615. године и у њој су се углавном штампани молитвеници и историјске књиге.

kijevsko pecerska lavra                               Манастир Св. Тројства

Комплекс је страшно страдао 1941. године када је његов најстарији дио, катедралска спаваоница, готово потпуно срушена.

И на крају, рећи ће незналице, па то је Украјина. Међутим, они који не мере време актуелним, значи временски веома трошним политичким збивањима, знају да је света земља руског православља над Дњепром, РУСКА СВЕТА ЗЕМЉА.

У Лаври је боравио и арихепископ биоградски и митрополит Србије Михаило Јовановић. Први пут као млад монах, а други пут 1884. године, 30 година касније.

Само незналице ће рећи да је то Украјина. Они који не мере време актуелним политичким збивањима, знају да је света земља православља над Дњепром, РУСКА СВЕТА ЗЕМЉА.

ПИШЕ: Борислав Радовановић – Гајић

ИЗВОР: trebinjelive.info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*