У Мађарској и Румунији умиру од малих богиња. Трећина деце у Београду није вакцинисана!

Вакцину ММР против малих богиња прошле године само у Београду није примила трећина двогодишњака, а колективни имунитет је угрожен уколико је вакцинисано мање од 95 одсто деце у једној генерацији

0

Мале богиње, за које смо прерано помислили да су послате у историју медицине, ушанчиле су се на северној граници Србије. У болници у Макоу у Мађарској, на тромеђи ове државе, Србије и Румуније, избила је епидемија. Први случајеви забележни су почетком марта, у болници је на лечењу задржано 11 од 13 потврђених случајева.

Могуће је да је виновник епидемије у Мађарској и само један оболели – јер, мале богиње важе за најзаразнију болест. Један оболели зарази 15 невакцинисаних особа. Поређења ради, оболели од грипа инфицира у просеку 2,5 особа.

Постоји бојазан да би мале богиње, баш као што су ушле у Мађарску, могле да пређу и границу са Србијом. Епидемиолози очекују да ће се то и догодити, јер наши држављани због посла и шопинга често путују у ове две суседне земље, а упозоравају и на „рупе” у бедему колективног имунитета Србије.

У Мађарску су мале богиње стигле из Румуније у којој већ месецима влада епидемија. Према подацима Националног центра Румуније за праћење болести, 3.446 грађана заражено је малим богињама, а 17 особа је умрло. Већина умрлих и оболелих никада није примила ММР вакцину (комбиновано цепиво против малих богиња, рубеола и заушки). Многи родитељи и у Европи и у Србији избегавају да вакцинишу своју децу овим цепивом, упркос претњи новчаном казном. Они верују да ММР вакцина може да проузрокује аутизам, иако су бројне медицинске студије такву везу потпуно демантовале.

Према подацима Завода за јавно здравље у Суботици ове године није забележен ниједан случај оболелих од малих богиња. Овај округ се може похвалити изузетно добром вакцинацијом беба и мале деце. Према подацима које је „Политика” јуче добила од др Верице Јовановић, вршиоца дужности директора Института за јавно здравље „Батут”, у суботичком дому здравља током 2015. вакцинисано је чак 97,7 одсто беба, а ревакцинација је обављена у седмој години код 95,5 одсто. Прелиминарни резултати за прошлу годину говоре да је у овом округу ММР вакцину примило 93,8 одсто двогодишњака и сличан проценат деце пред полазак у први разред.

Док Суботичани и поред близине жаришта епидемије могу релативно мирно да спавају, за Београђане се то не би могло рећи. Др Предраг Кон, епидемиолог из Завода за заштиту јавног здравља Београда, упозорава да је лане трећина двогодишњака у Београду остала невакцинисана против малих богиња. За избегавање вакцинације, по уверењу доктора Кона, криво је стварање атмосфере неповерења у вакцинације и негативне кампање у медијима и на друштвеним мрежама.

 – У Београду трећина једне целе генерације практично је невакцинисана. То вирусу омогућава лакше ширење у вртићима и јаслицама. Зато су надлежни у домовима здравља у Београду добили инструкцију да „претресу” здравствене картоне малишана, провере ко није примио вакцину и да такве породице и децу накнадно позивају – објашњава др Кон.

Овај епидемиолог за „Политику” тврди да му није циљ „да шири панику, али да је нужно хитно повећати број вакцинисаних малишана”. Он тврди да је за ефикасну заштиту од малих богиња у једној генерацији потребно вакцинисати 95 одсто деце. То што се у Србији још није догодио хорор сценарио из Румуније, истиче др Кон, можемо да захвалимо само досадашњем спровођењу вакцинације. Колективни имунитет, односно бедем заштите је, тврди наш саговорник, озбиљно уздрман.

Епидемиолог др Зоран Радовановић очекује и у Србији појаве епидемија малих богиња, али да то неће имати никакве везе са ширењем заразе у Румунији или Мађарској, већ ће то бити последица пада броја вакцинисане деце. Како изгледа пробијање колективног имунитета, односно „заштитног бедема”, видели смо у фебруару 2015, када је епидемија малих богиња захватила 17 општина у Републици Српској. Било је више од 2.200 оболелих, углавном међу рођенима у ратном периоду између 1992. и 1995. године, који нису вакцинисани ММР-ом према обавезном календару.

– Они стално имају епидемије малих богиња, заушака и рубеоле. Због географске близине, јаких веза, али и знатног броја студената из Републике Српске који овде студирају, болест се преливала и у Србију, па смо у зиму 2015. имали више од 160 пријављених оболелих, највише у Београду. Тада смо имали и бољи колективни имунитет него сада – каже др Радовановић и упозорава да је повећан ризик да у Србији дође до веће епидемије малих богиња.

Др Кон и подсећа да је вакцинација малих богиња у Србији уведена 1971, а ММР 1994. године. Захваљујући томе, доктор Кон каже да смо до пре пет-шест година били поштеђени епидемија малих богиња.

Директорка „Батута” др Верица Јовановић пак демантује велико смањење процента вакцинисане деце. Наводи да је у Србији током 2015. ММР вакцину примило 84 одсто двогодишњака и 87,5 процената деце у седмој години. Лане, према прелиминарним резултатима, вакцинисано је 81 одсто двогодишњака и 91,4 одсто деце у седој години. У Београду је у 2016. вакцинисано 65,2 одсто деце, а у седмој 91 проценат.

– Стално се проверавају здравствени картони и позивају родитељи који нису вакцинисали своје малишане. Ситуација с малим богињама је мирна, па имамо потпуно мирну ситуацију када је реч о малим богињама: само смо у једном ромском насељу у фебруару имали пријављено седам оболелих и та епидемија је потпуно под контролом. Прошле године, 22. новембра пријављена је интрахоспитална инфекција малих богиња у крушевачкој болници са 15 оболелих – каже за „Политику” др Верица Јовановић.

Оливера ПОПОВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*