У Никшићу има 30 слова, а на Цетињу 32!?

0

У Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик, на Цетињу чији програм има 32 слова, и у Никшићу, чији програм подразумијева 30 слова.

Посланик владајућег ДПС-а Миодраг Вуковиић покренуо је иницијативу да се усвоји нови закон којим би се заштитио црногорски језик, а ту иницијативу је подржао и декан Факултета за црногорски језик са Цетиња Аднан Чиргић, наводи портал Спутњик.

Међутим, професорка Филозофског факултета у Никшићу Јелица Стојановић сматра да у пројекту стварања црногорског језика, чак ни у погледу стандарда није направљена разлика између црногорског и српског језика, а новом иницијативом власти су направиле „процјеп“ јер ни саме не знају шта је црногорски језик.

Чиргић каже да постоји опасност да се црногорски језик потисне из употребе и сматра да је нови закон о црногорском језику неопходан и због чињенице што је ријеч о језику који се користи на малом простору, какав је црногорски, и који као такав има мали број говорника.

– Црногорски језик може штитити само држава Црна Гора и нико други, јер се ван њених граница не употребљава нити његови говорници и политичка елита имају циљ да тај језик наметну ван граница ове државе – каже он.

Са друге стране, у дијелу опозиције ову иницијативу посматрају као нови приједлог чији је циљ језичка асимилација, којом би се нарушила основна људска права као што су слобода мишљења и изражавања.

Стручна јавност примјећује да је главни проблем са црногорским језиком тај што његови промотери за све године његовог званичног инаугурисања нису успјели да докажу да се он имало разликује од српског, као и чињеница да црногорски језик није стандардизован, што потврђује лингвистички парадокс да тренутно у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик – један на Цетињу, чији се програм заснива на идеји о 32 слова, и други у Никшићу, чији програм наводи да има 30 слова.

Професорица Јелица Стојановић са Филзофског факултета у Никшићу каже да је „у посљедњих десет година покренута читава државна машинерија и сви механизми власти у Црној Гори како би се инаугурисао непостојећи црногорски језик“, али да је вријеме показало да власт није у стању да га наметне грађанима.

– Без обзира на све притиске, довољан број грађана не прихвата име црногорског језика, било да је у питању српски стандардни језик преименован у црногорски, било да су у питању дијалекатски облици српског језика, или штагод друго да је у питању – каже професорица.

– Као научни радник и историчар језика, могу да констатујем да црногорски језик и његово име никада у историји није забиљежено, и да у структурном, типолошком, комуникативном, лингвистичком и научном смислу, црногорски језик не постоји – категорична је Јелица Стојановић.

РТРС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*