У Подгорици прослављено 98 година од уједињења Црне Горе и Србије

0

Синоћ у препуној Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, с благословом Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија одржана је свечана академија поводом 98 година од одржавања Велике подгоричке скупштине српског народа Црне Горе и дана уједињења Црне Горе и Србије.

Свечана академја је одржана у организацији Српског националног савјета и Друштва српских домаћина Црне Горе.

Програм је започео интонирањем двије старе српске химне Онамо ‘намо и Боже правде у извођењу хора „Свети новомученик Станко“, под вођством диригента Ленке Дурутовић.

Након тога ово традиционално сабрање благословио је протојереј Предраг Шћепановић, док је у име организатора све присутне поздравио предсједник Српског националног савјета, др Момчило Вуксановић.

Вуксановић је у поздравном обраћању казао:“ Уједињењем Црне Горе и Србије остварио се вјековни сан српског народа, да се после дугогодишњег ропства нађу у једној држави“. Он је додао и да је обиљежавање дана уједињења Србије и Црне Горе и засиједања Велике подгоричке скупштине српског народа од изузетног значаја за очување идентитета српског народа у Црној Гори, јер су њене одлуке биле слободарске и демократске, и да оне обавезују не само њихове потомке у Црној Гори.

Затим је услиједила свечана бесједа коју је одржао пјесник и академик Рајко Петров Ного.

98

„Подгоричка скупштина може да служи на част Црној Гори која је, прихвативши капитулацију, изгубила династију и тако фактички прешла на страну црно-жуте коалиције, с којом је краљ Никола изгледа имао и неких тајних договора“, рекао је српски пјесник и академик Рајко Петров Ного у свечаној бесједи.

Он је такође подсјетио да је Краљевина Црна Гора ушла у Први свјетски рат као савезничка држава, али да је несрећном одлуком о капитулацији, несрећног и остарјелог краља 1916. године, она на крају рата третирана као поражена држава под савезничком окупацијом.

„Избори за Велику народну скупштину у Подгорици и њене одлуке, нису, како се то жели представити, биле узрок краја Краљевине Црне Горе, већ посљедица фактичког стања“, рекао је он.

Он је истакао да је Подгоричка скупштина извела Црну Гору из поражених међу силе побједнице. „А те силе побједнице нису дозволиле краљу и влади у егзилу да се врате у Црну Гору“.

Такође је и навео да се није одлуком Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе са Србијом, а онда и са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, те доцнијом Југославијом, само Црна Гора одрекла свог имена и суверенитета. Свог суверенитета одрекла се и Србија, све у племенитој тежњи за ослобођењем и уједињењем најбољих јужнословенских нараштаја.

„Подгоричка скупштина је како год да се окрене спасила Црну Гору, иако то данас некима звучи као парадокс“.

„Братски је гест Србије, која је у Великом рату изгубила скоро сваког трећег становника, да не изузме Црну Гору, већ да с њом подијели ловорике и предности које је свјетски славна српска војска баштинила. Ту војску је као регент, кроз голготу, али васкрс Србије, водио унук Краља Николе, престолонасљедник Александар Карађорђевић“,истакао је Ного.

Он подсјећа да Србија није заборавила шта је у вјековима ропства значила Црна Гора, кроз све Петровиће, а нарочито кроз Светог Петра Првог и Његоша, Његоша који је такорећи са небеских висина октроисао Српство, у чијим ће координатама оно опстојавати докле год га буде.

„Подгоричка скупштина може да служи на част Црној Гори која је, прихвативши капитулацију, изгубила династију и тако фактички прешла на страну црно-жуте коалиције, с којом је краљ Никола изгледа имао и неких тајних договора. Хабзбурговци су черечили Црну Гору горе и теже него иједан непријатељ у њеној историји, забрањујући јој чак и ћирилично писмо на коме је написано све што је свето и темељно у Црној Гори. Тако далеко као Хабзбурговци, а богме и ови данас, нису ишли ни Турци“, наглашава Ного.

Он се пита шта критикују критичари Подгоричке скупштине? Зар право на слободно изјашњавање? „А ускраћењем тога права, желе ли ови данашњи, без питања народа, да поново припоје Црну Гору Хабзбуршкој монархији, која се данас зове НАТО и Европска унија?

„Рецимо најзад јасно: ослободилачка српска војска, ти васкрсли костури, извојевала је слободу за многе будуће народе, па и за Црну Гору. Али је и Црна Гора добро знала која је вриједност слободе и којим се путем излази из ропства. А што су они које су Срби ослободили ускоро почели да говоре да су их Срби поробили, то такође спада у ону иронију историје. Подгоричка скупштина имала је на уму интегрално Српство; она је зенит борбе за слободу Црне Горе, ма шта мислиле толике антисрпске фаланге данас“, казао је Ного.

Он додаје и да је читава наша историја, од Косова до дана данашњега, била ту нашу једном и никад изгубљену Косовску битку.

„И кажимо да би за почетак било довољно да стара српска држава Црна Гора данас не буде антисрпска. Ето, да човјек помисли, да се двије наше старе државе нису уједињавале, можда би се у српству и данас такмичиле. Зар самостална Црна Гора не може постојати ако није антисрпска? Зар баш Црна Гора међу првима да призна лажну државу Косово? И како они који су је признали могу послије тога по земљи ходити?“, посебно је истакао Ного.

Након свечане бесједе протојереј Никола Пејовић прочитао је одлуке Велике подгоричке скупштине и тачке извјештаја који је сачинила међународна посматрачка комисија састављена из више чланова из различитих земаља, поводом избора за Подгоричку скупштину и генералног стања у Црној Гори, а који потписао француски маршал Луј Франше д’ Епере.

skup

Касније је уприличен богат културно умјетнички програм у којем су учествовали: хор „Свети новомученик Станко“, под вођством диригента Ленке Дурутовић, КУД „Ђурђевданско коло“, етно појац Даница Никић и гуслари: Коста Плакаловић, Бошко Вујачић, Жељко Чуровић, Радован Пековић и Миленко Калезић.

oro

М.М.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*