У СФРЈ се правиле видео игре? Јесу! Погледајте и које…

0

Суперхик или Змики

Нећете веровати али некадашња СФРЈ се, осим производње рачунара, бавила и производњом видео-игара. Управо тако, док су се други бавили народњацима и поп-хитовима, другом половином осамдесетих издавачка фирма Сузи Софт, направила је радикалан искорак и објављивала видео игре домаћих аутора за Спектрум, Комодор 64 и Галаксију. Биле су једноставне, али и врло забавне, да вреди да о њима, чак и 30 година касније, причамо.

Урбана легенда каже да је својевремено директор једне велике државне дистрибуцијске куће (нећу рећи да је то био РТБ) из СФРЈ на понуду да се укључи у пласман игара само показао постер са Весном Змијанац и испратио екипу компјутераша напоље. Какав софтвер кад је ту Змики, фабрика пара! Тужна прича, али тако типично наша.

Разумевање за нове технологије и софтверско издаваштво (каква реченица!) показала је тек загребачка кућа Сузи која је у оквиру свог огранка Сузи Софт у периоду од 1985. до 1988. укупно издала неких петнаестак наслова за Спектрум, Комодор 64 и домаћу Галаксију. Те игре су се продавале по цени од око 1.500 (тадашњих) динара. Сећање ме добро служи да нису биле јефтине, али колико је тих 1.000 до 1.500 дин. из 1985. износи у садашњим динарима немам никакву идеју нити имам неку жељу да то прерачунам. Једино чега се сећам је да сам за исте паре могао да купим целу касету са гомилом пиратских игара за „комодор“. Ипак, то ме није спречило да пожелим да купим макар једну оригиналну. Сећам се као јуче да је било како сам провео непријатних пола сата у Београђанки бирајући коју игру да купим (јебига, новца је било само за једну) док ме (стандардно нељубазни) продавац самоуправљач није отерао. Ех, младост. После сам отишао код локалног пирата ал је жал за оригиналом остала.

Управо зато, одлучио сам да млађе генерације подсетим да се некадашња СФРЈ бавила и производњом игара. Зато сам сада, готово три деценије након изласка, пробао ове игре чисто да видим како су издржале тест времена. Скидам их са интернета, стартујем Спектрум и Ц 64 емулаторе (овај други се, о какве ли ироније, зове VICE) и забава креће.


Али Баба (Сузи Софт, 1985)

Отвори се супицеsfrj-industrija-video-igara-body-image-1463391803Ах, Али Баба, на основу цртежа са омота касете нисам могао ни да претпоставим шта ме очекује. А очекивао ме један солидан домаћи клон чувеног „пекмена“ али уз елемент макљаже. Управо тако, док сироти „пекмен“ мора да бежи од духова (макар док се не нагута пилула), наш јуноша млати разбојнике лево и десно. Све се одвија на статичном екрану, доле су вреће са благом (доларима заправо) и њих треба чувати. Њих краду разбојници и носе у горњи део екрана, ако их сустигнете и умлатите ето вама вреће назад, у супротном она бежи у њихову јазбину. ali_baba_000По лавиринту се мота и гадни харамбаша, он је јачи од нашег јунака па вас сваки додир са њим кошта живота. То је отприлике све, игра се на време па ако вам остане макар и једна врећа када време истекне прелазите на следећи ниво и тако унедоглед. Графички игра је једноставна, са нешто ситним спрајтовима али за оно време сасвим пристојна. Оригинално написана за „спектрума“, игра је касније изашла и за Ц 64. Обе верзије су практично идентичне.

Оцена: можда бих и дао паре


Пећински херој (Сузи Софт, 1987)

Оермsfrj-industrija-video-igara-body-image-1463391921И у оно време самоуправљања се знало да секс продаје све, о чему најбоље сведочи илустрација касете са игром (винк, винк… опа, гола риба, к’о у „Пан-еротици“). Такође, ова игра показује и да се тадашњи програмери нису либили од копирања туђе идеје. Чуј копирања, игра је готово идентична легендарној „BC’s Quest for Tires“ (односно како је код нас преведен Оерм), али уместо лика из стрипа пећинар за вашим командама је домаћи прачовек, назовимо га крапинко.sfrj-industrija-video-igara-body-image-1463391947Јездите кроз прерију, шуму и мочвару на точку (котачу, заправо) прескачете рупе, камење и дрва, избегавате снајку са тољагом која вас чека на обали реке и на крају злог паука који је отео вашу драгу (ону са насловне). Једноставна и кратка игра пријатне графике али брзо досади.

Оцена: купио би само због илустрације


Пијандура/The Drinker (Сузи Софт, 1985)

Суперхик чека играча, јер жеђ је све јача и јача!

sfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392033

Реално, игра у којој водите легендарног Суперхика не може бити лоша? Или може? Па… идемо редом. Игра је на Спектрум пребачена са „галаксије“ па је самим тим и наслеђена „галаксијина“ лоша графика. У учмалој атмосфери СФРЈ бистроа, црвене чоје нагрижене пикавцима цигарета и знојем, Суперхик се бори да поврати своју моћ, а како би друго него циркањем. Док он пије јуре га конобари које треба избегавати, а као испомоћ уз флаше вињака ту су и кригле пива које на тренутак замрзавају келнере и дају му шансу да дане душом. Циљ је избегавати келнере док не истекне време, а онда се прелази на следећи ниво. Тешка и напорна игра у којој могу учествовати и два играча. Лепо је од програмера из 80-тих то што је тадашњу омладину припремао за алкохолна искушења живота, али ова игра једноставно није вредна уложеног времена, потпуни очај чак и по тадашњим стандардима.

Оцена: Немојте људи ко бога вас молим


Мица спремачица (Сузи Софт, 1986)

Оћу мајко, оћу у школску чистоћуsfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392069Из периода самоуправљања стигла нам је права народна игра. Уместо каквог суперхероја ви сте спремачица, у народу позната као теткица све са неизбежним тегет боросанама и метлом. Циљ је очистити радне просторије у друштвеној установи „ОУР Самоуправљач“ – почињемо од тавана и идемо до улаза. Све би било једноставно да отпаци стоје на месту, али гле врага, па они беже од Мице!sfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392100Дакле, Мица мора да их јури једног по једног и баци их у канту. У послу је ометају насртљиви чиновници (такође самоуправљачи) и насртљиви намештај (добро сте прочитали) и сваки контакт са њима значи изгубљен живот. Притом, и време је ограничено јер се ближи крај радног времена и нико у фирми није луд да остаје прековремено. Тежак је живот једне теткице и нимало забаван, као и ова игра уосталом. Просечна графика одбија, за ово не бих дао паре.

Оцена: Не, хвала


Цвећар/Flower Man (Сузи Софт, 1987)

Немогућа мисијаsfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392137Ово је један од не тако ретких примера када наслов игре не одговара њеном садржају. Како? Запитаћете се ви. Једноставно, игра се зове Цвећар, а циљ је садити цвеће?! Нећу да паметујем, ал сине ти си баштован, цвећар прави икебану, баштован забада стабљике. Како било, игра је, наравно, једноставна. Лавиринт, један екран, „пекмен“ стајл, уместо да гутате пилуле садите цвеће, а екипа хулигана се мота по околини и чупа га. Једног можете да дохватите и умлатите, а онда ће вас сви појурити и пребити (живот мање) ако вас стигну. Добра ствар је да, док вас јуре, не чупају цвеће. Циљ је оцветати цео лавиринт, онда прелазите на следећи и тако укруг. Игра заиста брзо досади.

Оцена: Не, хвала, заиста


БОНУС

Од хакера до Робин Худа

Mind Trap/Planet 10sfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392187Крајем осамдесетих британска фирма „ActiveMagic“ у сарадњи са домаћим часописом Свет Компјутера откупила је пар игара које су касније дистрибуиране на западу посредством „буџет“ компаније Мастертроник. Том приликом откупљене су две игре Mind Trap (логичка игра са слагањем боја аутора Предрага Бећирића) и Planet 10 (3Д верзија „пекмена“ аутора Давора Магдића), а оне су касније дистрибуиране путем британског Мастертроника. Задржаћемо се на овој првој, и то са добрим разлогом. Предраг Бећирић, име делује познато? Можда ако пратите хронику у данашњој штампи.sfrj-industrija-video-igara-body-image-1463392264Предраг је ухапшен након (наводне) преваре са СМС играма лицитације где је освојио пет станова и, ни мање ни више, него 125 аутомобила и по свему судећи чека га затвор. Не улазећи у расправу да ли је крив или не зато што је „провалио“ систем лутрије, не могу а да се не запитам шта би било да је Предраг, својевремено један од наших најперспективнијих програмера, наставио да се бави издавањем игара и да смо нормална земља као што нисмо. Данас би био милионер (доларски или евровски), а ми бисмо имали студио какав је, на пример, пољски ЦД Пројект.

VICE

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*