U sićevačkim pećinama pronađeni brojni praistorijski ostaci

0

Mamuti, nosorozi, konji i neandertalci nastanjivali su Sićevačku i Jelašničku klisuru, otkrili su arheolozi i antropolozi koji rade u pećinama Pešturina, Mala i Velika Balanica. Kako tvrdi profesor Dušan Mihailović, ove pećine su pravo blago i ko zna šta se još u njima može naći, jer su ovde nađeni treći najstariji ostaci u Evropi.

Ostaci velikih čovekolikih majmuna, odnosno hominida, pronađeni su na ova tri lokaliteta, naglasio je profesor Univerziteta u Beogradu Dušan Mihailović, kao i da su jedina u Srbiji sa takvim otkrićima.

Mi imamo ostatke stare 500, 300, 100 i 20 hiljada godina. Imamo celu praistoriju Evrope ovde u prečniku od 10 km, imamo nalaze koji su jedinstveni u Evropi. Tako da je ovo jedinstvena prilika da se napravi svojevrsni centar gde bi se turistima, svim zainteresovanim ljudima, studentima, učenicima, široj javnosti predstavilo sve to – priča Mihailović.

Ekspedicija istraživača ovde se nalazi već nekoliko godina, a za njih su pećine u Jelašničkoj klisuri nepresušni izvor pronalazaka. O tome koliko su ovi ostaci i njihovo proučavanje značajni, svedoči i oduševljenje arheologa iz Sjednjnih Američkih Država.

Kada sam javio kolegi iz Amerike, koji je poznati arheolog, da smo našli novu pećinu u Jelašničkoj klisuri, koja sadrži ostatke stare između 20 i 15 hiljada godina, on je rekao: Dušane, rekao sam ti da je ovo srpska Atapuerka. Atapuerka je najpoznatije nalazište paleontropološko nalazište u Evropi – priča Mihailović.

Problem kod ovih nalazišta su tragači sa blagom, jer se već dešavalo da u svojim potragama unište vredne lokacije. Zato je neophodna zaštita pećina, a u nedostatku sistemskog rešenja čuvari su komšije.
1280x0_Kost-nosoroga-Balanica-foto-Milica-Jovanovic

Porodica Tošić, koja je arheolozima i pokazala put do pećine, ima ključeve kapija koje su postavljene na ulazima. Dragan Tošić, koji živi u kući najbližoj Balanici do sada se izvežbao pa je, usled čestog druženja sa antropolozima, stekao dovoljno saznanja da bude kustos ljudima koji dolaze u obilazak.

U periodu kada je počelo istraživanje mi smo bili sa profesorom Mihailovićem i maltene smo postali porodica i kućni prijatelji. Dok oni ne rade iskopine, ključevi pećina su kod mene i stalno ih obilazimo zbog ljudi koji bi to mogli da oštete. Dok oni nisu tu imamo razne posete: bili su Beograđani, stranci – kaže Dragan Tošić.

On je rekao i da mu je žao što Grad ne obraća veću pažnju na ovaj lokalitet, te da je Darko Bulatović četvrti gradonačelnik koji samo obilazi pećinu. Po njegovom mišljenju, prilagođavanje prilaza i marketing mnogo bi doprineli popularizaciji ovog mesta i davanju pažnje, koju zaslužuje.

Sa ovim se slaže i Mihailović, koji objašnjava da je ovo dovoljno značajno otkriće, koje ima potencijal da vrlo lako zainteresuje turiste. Potreban je samo kvalitetan marketing i medijska uključenost u nova otkrića.

Taj kulturni turizam i turizam vezan za paleolit je inače u Evropi veoma razvijen i donosi velike prihode, naročito u Francuskoj. Tako da su se stekli svi uslovi da se i ovde pokrene jedan takav projekat – priča Mihailović.

Iako je jasno da Niš nema novac za podizanje velepnih građevina, kakve su napravljene u Francuskoj oko ovakvih nalazišta, pećina u gradu Buž pravi je primer nešto skromnijeg poslovanja. Oko nje je izgrađena mreža pećinskih kućica, koje su pretvorene u muzeje, u kojima su izloženi eksponati.

POSTAVI ODGOVOR

*