Убиство Павла Булатовића: Злочин који није расветљен 16 година!

0

Нису сви заборавили убиство Павла Булатовића. Иако се појединости брижљиво скривају, понешто се и сазна. Тако је, примера ради, у априлу 2011. године у званичној посети Београду боравио председник Јерменије Серж Саргсјан.

Угостио га је тадашњи председник Србије Борис Тадић. После званичног дела посете Тадић је госту уприличио свечану вечеру, којој су присуствовали и други високи државни функционери. У једном тренутку током вечере председник Саргсјан упитао је домаћине докле се стигло с решавањем убиства његовог пријатеља Павла Булатовића, с којим је својевремено сарађивао кад се налазио на другој државној функцији. Изненађени и збуњени питањем, али и неспремни да пруже било какав одговор, српски званичници су се неколико тренутака међусобно згледали очекујући помоћ једни од других, те након подуже непријатне тишине, и без икаквог одговора, скренули разговор на друге теме.

Пет година после овог догађаја и деценију и по након злочина Ранко Н. Булатовић, брат убијеног министра, за Њузвик каже:

„Задесило ме је оно чему се једино нисам надао, да се ни после шеснаест година не знају или не кажу оне удбомафијашке или некакве друге сподобе које су наручиле и кукавички нанишаниле и смакнуле Павлову главу. Обезљуђено је свако право и правда које смрт првог цивилног министра војног, убијеног усред престоног Београда, недалеко од Генералштаба, пред Полицијском академијом и тадашњим ваљда KОС, за толико времена и не помиње. А ни ондашњој ни данашњој полицији, Војнобезбедносној агенцији, Безбедносно-информативној агенцији и тужилаштву његове зверске убице нису и не могу бити и остати непознате.“

Брат убијеног министра војске тврди да је несхватљиво како неко може да буде убијен у центру Београда „специјалним оружјем које није баш у масовној употреби“, а да они који о томе свакако знају више од њега шире број осумњичених на читав свет:

„Мало је злочинаца спремних да изведу тако свирепо професионално убиство. Kо може да поверује да они који су од оваквог злочина направили толику загонетку не знају шта раде. У мојим несаницама ми се често чини да убица није откривен зато што је толико очигледан, да је истрага направила тајанственост којом би га сакрила. Павле није ни једини који је убијен, ни једини чије убице нису пронађене – све ме наводи на помисао да су они сви побијени једном руком и једном пушком.“
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*