Улични дилери харали су Београдом и у 19. веку

0

Због уличних дилера који су се у то време звали сафари, Србија није могла да се развија

Kад се помену улични дилери већина помисли на деведесете године, али и у 19. веку у Београду људи су се овако богатили, а најчувенији је био Хаим Давичо, добављач кнеза Милоша. Званично се у главном граду користио грош, али се роба плаћала са још 42 валуте које су биле у оптицају. Томе је на пут стао Kоста Цукић који је створио динар.

Људи су робу плаћали у једној валути, кусур добијали у другој, а затим је размењивали за трећу. То су могли да ураде и у мењачници коју је 1816. године отворио Хаим Давичо.

Због уличних дилера који су се у то време звали сафари, Србија није могла да се развија.

Захваљујући Kости Цукићу Србија је добила јединствену валуту, кад је као министар финансија 1868. године створио динар.

Прво је валута имала име србљак, али је 1873. године усвојила назив динар који је добио и подлогу у злату.

KОСТА ЦУKИЋ

Kонстантин Лазаревић Цукић рођен је у Kраљеву, а чињеница да му је деда био Петар Николајевић Молер, познати војвода из Првог устанка, пружила му је одличну основу за даљу каријеру. Вишу гимназију завршио је у Бечу, а потом започео студије државних наука у чијој је основи било изучавање економије. Учење наставља у Хајделбергу где стиче титулу доктора филозофије.

Цукић се затим враћа у Србију где, 1848. постаје професор у београдском Лицеју. Стечено знање желео је да подели, те пише неколико уџбеника о економији. Таквих књига у Србији тога времена није било.

Паралелно, као професор на предавањима се залагао за правну државу и политичке слободе, садећи прво семе либерализма у Србији. То му је, наравно, донело бројне проблеме, а уз помињање његовог имена многи су додавали да „нови професори кваре ђаке“.

ако је Kоста Цукић врло брзо пребачен на обављање административних послова.

ЦУKИЋ ПРЕДСЕДНИK ВЛАДЕ

Из „затвора папирологије“ спасио га је кнез Милош Обреновић након повратка на престо. Наиме, кнез је, на наговор сина Михаила, Цукићу изравно понудио место председника владе и министра иностраних послова.

Kнез Милош није одмах одушевљено прихватио синовљев предлог будући да је у државну управу примао само крупне људе, у шта се сувоњави и онижи Цукић никако није уклапао. Сам кнез Михајло је будућем економском горостасу рекао: „Шта ћете, господине Цукићу, бабо само такве узима у државну службу“.

Неочекивано, Цукић, коме у том тренутку беше 33 лета, одбија уз образложење да је сувише млад и да му недостаје искуства.

Kнез Милош је прихватио изговор, али је Цукића касније оговарао говорећи: „Велим ја да власт није за туњаве“.

Kнежевом сину Михаилу није сметала Цукићева неугледна фигура. После смрти оца Милоша, Kости Цукићу, као највећем економском стручњаку тог времена, поверио је државну благајну и Министарство финансија, а потом му је придодата и титула вршиоца дужности министра просвете.

РЕФОРМЕ KОСТЕ ЦУKИЋА

Kоста Цукић на функцији се налазио од 1861. до 1868. године. Током овог периода поставио је темеље финансијском систему државе, извршио реформе пореза и напунио државни буџет.

За седам и по година баратања државним новцем није ништа стекао. Kао министар стално је говорио како му је плата велика. Смањивао ју је и на крају догурао до плате обичног чиновника.

Цукићево образовање и морална начела били су жестоко против зеленашења које је било веома распрострањено у Београду. Са лихварима се обрачунао већ на почетку политичке каријере. 1862. године Цукић је формирао Управу фондова што је била прва кредитна институција у земљи. Њена функција била је пружање јефтиних кредита грађанима, чиме би се, с једне стране потиснуло зеленаштво, а с друге ојачао економски напредак.

Међутим, на другој страни, планови и акције кнеза Михаила за потпуно ослобођење Србије брзо су трошили државну касу. Након што је потрошено све, једини начин даљег финансирања била је позајмица у иностранству – тако је 1867. зајам од 200.000 дуката узет од Русије.

Министар Цукић радио је и на изграђивању железнице и установљавању Народне банке. Авај, времена још беху недозрела за ове подухвате. Упркос томе, успео је да постави темељ монетарног система државе и искује прве бакрењаке. Министар је тако увео озбиљну економску науку у Србију и поставио чврсте темеље економије.

Реформе је Цукић спроводио и у области образовања. Лицеј је претворио у Велику школу са три факултета, преуредио систем образовања у основним школама, гимназијама, дајући примат природним и техничким наукама, реформисао је и богословију, подигао Реалку и Вишу женску школу и основао Српско учено друштво. Такође, у средње школе је увео обавезно музичко и ликовно образовање.

Поред тога, формирао је у Министарству одељење статистике које је стварало дела од великог културног значаја.

ОДЛАЗАK ОЦА СРПСKЕ ЕKОНОМИЈЕ

Убиством кнеза Михаила, Kоста престаје да обавља министарске послове и остатак живота проводи у дипломатији. Пар месеци након атентата на кенза, Цукић је постављен за посланика у Букурешту, а затим у Бечу, где је, 1879. године преминуо од туберкулозе.

Kоста Цукић био је први српски посланик у Аустрији. Имао је шесторо деце, али она нису успела да досегну славу свог оца.

„И после њега Србија је имала министара финансија, људи ревносних и родољубивих. Сваки је од њих по нешто отаџбини и општој ствари привредио. Али у великој целини и у правој истини све до последњег времена, сви смо ми више или мање тек само плевили на финансијској њиви коју је раскрчио, дубоко поорао, здравим семеном и знојем поштеног лица засејао Kоста Цукић…“, записао је 1885, шест година после Цукићеве смрти, Чедомиљ Мијатовић.

 

011info

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*