Ulični dileri harali su Beogradom i u 19. veku

0

Zbog uličnih dilera koji su se u to vreme zvali safari, Srbija nije mogla da se razvija

Kad se pomenu ulični dileri većina pomisli na devedesete godine, ali i u 19. veku u Beogradu ljudi su se ovako bogatili, a najčuveniji je bio Haim Davičo, dobavljač kneza Miloša. Zvanično se u glavnom gradu koristio groš, ali se roba plaćala sa još 42 valute koje su bile u opticaju. Tome je na put stao Kosta Cukić koji je stvorio dinar.

Ljudi su robu plaćali u jednoj valuti, kusur dobijali u drugoj, a zatim je razmenjivali za treću. To su mogli da urade i u menjačnici koju je 1816. godine otvorio Haim Davičo.

Zbog uličnih dilera koji su se u to vreme zvali safari, Srbija nije mogla da se razvija.

Zahvaljujući Kosti Cukiću Srbija je dobila jedinstvenu valutu, kad je kao ministar finansija 1868. godine stvorio dinar.

Prvo je valuta imala ime srbljak, ali je 1873. godine usvojila naziv dinar koji je dobio i podlogu u zlatu.

KOSTA CUKIĆ

Konstantin Lazarević Cukić rođen je u Kraljevu, a činjenica da mu je deda bio Petar Nikolajević Moler, poznati vojvoda iz Prvog ustanka, pružila mu je odličnu osnovu za dalju karijeru. Višu gimnaziju završio je u Beču, a potom započeo studije državnih nauka u čijoj je osnovi bilo izučavanje ekonomije. Učenje nastavlja u Hajdelbergu gde stiče titulu doktora filozofije.

Cukić se zatim vraća u Srbiju gde, 1848. postaje profesor u beogradskom Liceju. Stečeno znanje želeo je da podeli, te piše nekoliko udžbenika o ekonomiji. Takvih knjiga u Srbiji toga vremena nije bilo.

Paralelno, kao profesor na predavanjima se zalagao za pravnu državu i političke slobode, sadeći prvo seme liberalizma u Srbiji. To mu je, naravno, donelo brojne probleme, a uz pominjanje njegovog imena mnogi su dodavali da „novi profesori kvare đake“.

ako je Kosta Cukić vrlo brzo prebačen na obavljanje administrativnih poslova.

CUKIĆ PREDSEDNIK VLADE

Iz „zatvora papirologije“ spasio ga je knez Miloš Obrenović nakon povratka na presto. Naime, knez je, na nagovor sina Mihaila, Cukiću izravno ponudio mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova.

Knez Miloš nije odmah oduševljeno prihvatio sinovljev predlog budući da je u državnu upravu primao samo krupne ljude, u šta se suvonjavi i oniži Cukić nikako nije uklapao. Sam knez Mihajlo je budućem ekonomskom gorostasu rekao: „Šta ćete, gospodine Cukiću, babo samo takve uzima u državnu službu“.

Neočekivano, Cukić, kome u tom trenutku beše 33 leta, odbija uz obrazloženje da je suviše mlad i da mu nedostaje iskustva.

Knez Miloš je prihvatio izgovor, ali je Cukića kasnije ogovarao govoreći: „Velim ja da vlast nije za tunjave“.

Kneževom sinu Mihailu nije smetala Cukićeva neugledna figura. Posle smrti oca Miloša, Kosti Cukiću, kao najvećem ekonomskom stručnjaku tog vremena, poverio je državnu blagajnu i Ministarstvo finansija, a potom mu je pridodata i titula vršioca dužnosti ministra prosvete.

REFORME KOSTE CUKIĆA

Kosta Cukić na funkciji se nalazio od 1861. do 1868. godine. Tokom ovog perioda postavio je temelje finansijskom sistemu države, izvršio reforme poreza i napunio državni budžet.

Za sedam i po godina baratanja državnim novcem nije ništa stekao. Kao ministar stalno je govorio kako mu je plata velika. Smanjivao ju je i na kraju dogurao do plate običnog činovnika.

Cukićevo obrazovanje i moralna načela bili su žestoko protiv zelenašenja koje je bilo veoma rasprostranjeno u Beogradu. Sa lihvarima se obračunao već na početku političke karijere. 1862. godine Cukić je formirao Upravu fondova što je bila prva kreditna institucija u zemlji. Njena funkcija bila je pružanje jeftinih kredita građanima, čime bi se, s jedne strane potisnulo zelenaštvo, a s druge ojačao ekonomski napredak.

Međutim, na drugoj strani, planovi i akcije kneza Mihaila za potpuno oslobođenje Srbije brzo su trošili državnu kasu. Nakon što je potrošeno sve, jedini način daljeg finansiranja bila je pozajmica u inostranstvu – tako je 1867. zajam od 200.000 dukata uzet od Rusije.

Ministar Cukić radio je i na izgrađivanju železnice i ustanovljavanju Narodne banke. Avaj, vremena još behu nedozrela za ove poduhvate. Uprkos tome, uspeo je da postavi temelj monetarnog sistema države i iskuje prve bakrenjake. Ministar je tako uveo ozbiljnu ekonomsku nauku u Srbiju i postavio čvrste temelje ekonomije.

Reforme je Cukić sprovodio i u oblasti obrazovanja. Licej je pretvorio u Veliku školu sa tri fakulteta, preuredio sistem obrazovanja u osnovnim školama, gimnazijama, dajući primat prirodnim i tehničkim naukama, reformisao je i bogosloviju, podigao Realku i Višu žensku školu i osnovao Srpsko učeno društvo. Takođe, u srednje škole je uveo obavezno muzičko i likovno obrazovanje.

Pored toga, formirao je u Ministarstvu odeljenje statistike koje je stvaralo dela od velikog kulturnog značaja.

ODLAZAK OCA SRPSKE EKONOMIJE

Ubistvom kneza Mihaila, Kosta prestaje da obavlja ministarske poslove i ostatak života provodi u diplomatiji. Par meseci nakon atentata na kenza, Cukić je postavljen za poslanika u Bukureštu, a zatim u Beču, gde je, 1879. godine preminuo od tuberkuloze.

Kosta Cukić bio je prvi srpski poslanik u Austriji. Imao je šestoro dece, ali ona nisu uspela da dosegnu slavu svog oca.

„I posle njega Srbija je imala ministara finansija, ljudi revnosnih i rodoljubivih. Svaki je od njih po nešto otadžbini i opštoj stvari privredio. Ali u velikoj celini i u pravoj istini sve do poslednjeg vremena, svi smo mi više ili manje tek samo plevili na finansijskoj njivi koju je raskrčio, duboko poorao, zdravim semenom i znojem poštenog lica zasejao Kosta Cukić…“, zapisao je 1885, šest godina posle Cukićeve smrti, Čedomilj Mijatović.

 

011info

POSTAVI ODGOVOR

*