Umesto nove vlade, Makedonija NA IVICI ETNIČKIH SUKOBA

0

Skoro tri meseca nakon parlamentarnih izbora Makedonija još neće dobiti vladu. Ako je u Makedoniji, od raspada Jugoslavije i ostvarene neočekivane nezavisnosti, išta konstanta, onda su to političke krize koje se samo kaleme jedna na drugu.

Sada je Zoran Zaev, šef Socijaldemokratskog saveza (SDSM), zatražio od predsednika Đorđa Ivanova da mu preda mandat za sastavljanje nove vlade jer će SDSM u koaliciji s albanskim strankama DUI (Demokratska unija za integraciju – Bashkimi Demokratik për Integrim, BDI) Alija Ahmetija, koja ima deset mesta, Pokret Besa (Lëvizja Besa) Bilala Kasamija (pet zastupnika) i Alijansa za Albance (Aleanca për Shqiptarët) Ziadina Selrna (tri mesta) imati malu, ali potrebnu većinu. Ivanov je, međutim, to odbio.

Đorđe Ivanov saopštio je u sredu uveče da mu ni Ustav ni savest ne dozvoljavaju da da mandat lideru SDSM za sastav nove vlade jer je, kako je rekao, iznenađen platformom albanskih partija koja krši nezavisnost i suverenost Makedonije.

Prethodno je Gruevski optužio Zorana Zaeva da je s Albancima potpisao ugovor s đavolom kako bi se „samo domogao vlasti“ (njemu valjda do nje nije, premda je puna dva i po meseca, od sredine decembra 2016, pokušavao da sastavi vladu upravo s tim istim albanskim strankama), piše „Jutarnji list“.

Gruevski je uzbuđeno povikao da se Zaev poigrava državnošću i identitetom Makedonije i Makedonaca te da je postao žrtva velikoalbanskih intriga i planova koji dovode u pitanje postojnost makedonske države.

Naime, čim je postalo izvesno da će morati u opozicione redove nakon nešto više od deset godina vladavine, i Gruevski i VMRO-DPMNE, kao i njima bliski mediji, obrušili su se na Zaeva koji se, kažu, dogovorio da se redefiniše Makedonija. To znači da se federalizuje (govorilo se o dve federalne jedinice – makedonskoj i albanskoj, što za neke zloguke proroke tamošnjih zbivanja najavljuje u budućnosti i raspad Makedonije), zatim da se promene ime države, zastava i grb (stavile bi se i albanske nacionalne insignije), a albanski jezik postao bi službeni na celom području Makedonije. Sada je službeni jezik u Sobranju i opštinama i gradovima s više od 20 odsto albanskog stanovništva.

Unitarnost

Gruevski je odmah najavio kako je to „napad na unitarnu državu“ te kako je može odbraniti jedino narod kad već to jedan deo političara (misli na Zaeva) ne čini. „Država je ugrožena“, poručio je Gruevski. Osim toga, već je pre, kada se pokazalo da mu se šanse za sastavljanje vlade smanjuju, rekao kako ne zna hoće li moći obuzdati svoje simpatizere ako on ne bude, kao vrlo relativni pobednik, sastavio novu makedonsku vladu.

Zaev je, pak, uzvratio da se nije nagodio oko redefinisanja makedonske države (federalizacija, jezik, zastava) pa da Gruevski širi laži i paniku jer se „svih ovih deset godina zločinački odnosio prema Makedoniji“. Najavio je da će Gruevski i njegovi najbliži saradnici odgovarati za „krađe, kriminal i korupciju“ i da se ovakva reakcija Gruevskog iščitava upravo kao strah od sudskog procesa. Da se stvar dodatno zakuva, pomogla su i dva tabloidna portala bliska Gruevskom, Kurir i Republika, koji su, osim toga, objavili da je Zaev pristao i na Ahmetijev uslov da se pokrene istraga protiv Srbije za genocid nad Albancima u Makedoniji u razdoblju između dva svetska rata.

To je izazvalo veliku uzbunu u Srbiji koja je ionako napeta zbog revizije postupka o genocidu koji je pred Haškim sudom pokrenula Bosna i Hercegovina. Poruke iz Beograda Zaevu nisu bile nimalo diplomatske. Ministar Aleksandar Vulin je izjavio da Makedonija ne bi smela postati sredstvo velikoalbanskog nacionalizma te da oni koji optužuju Srbiju za genocid nisu njeni prijatelji. No, očito je to bilo tek dodatno podmetanje u propagandnom ratu za vlast.

Zoran Zaev je demantovao da je sklopio takav pakt s Albancima, ali očito je da, u prvom redu DUI, nije dao podršku samo tako, pogotovo jer je ta stranka dosad uvek bila albanski partner baš Gruevskom. Bivši je premijer, očito uvidevši kako nema ništa od njegovih planova da opstane na vlasti, sada Zaevu ponudio da će VMRO-DPMNE podržati njegovu „manjinsku vladu“, ali neka odustane od takvih koncesija Albancima, odnosno „tiranske platforme“. Reč je o dogovoru albanskih stranaka iz Makedonije s albanskim premijerom Edijem Ramom da se zahteva da albanski bude ravnopravni službeni jezik na celoj teritoriji Makedonije. Iz njegovih se reči moglo zaključiti da bi on najradije ponovno na izbore. No, poverenik Evropske unije za proširenje Johanes Han pozvao je Ivanova da Zaevu da mandat za sastavljanje vlade, a i glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg podržao je Zaeva.

Etnički sukobi

Makedoniju tako trese kriza na granici etničkih sukoba, a i u susedstvu prema Makedoniji raste napetost. U Srbiji ionako kažu da žale što su Makedoniju priznali pod tim imenom, a ne službenim Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Iako u krizi, Grčka još zbog imena blokira sve makedonske evroatlantske integracije.

Bugarska je pred važnim parlamentarnim izborima nakon što je na predsedničkima pobedio proruski kandidat, a Albanija i Kosovo traže što veća prava za tamošnje Albance. Makedonci su na promaji, kaskaju zaboravljeni na zabačenom repu Evrope kojoj su važni samo kad treba zaustaviti imigrante.

Haos na protestu

Nekoliko lica privedeno je zbog napada na novinare portala A1 tokom protestnog marša, Građanske inicijative „Za zajedničku Makedoniju“ koji je održan u Skoplju.

To je potvrdilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije, prenela je televizija Telma.

Napad na novinare se odigrao juče u blizini zgrade Sobranja, a tom prilikom oštećena je i njihova kamera. Dvojica povređenih novinara prevezeni su u Urgentni centar, a jedan od njih zadobio je potres mozga, navodi Telma.

Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je osudio incident u kojem su povređena dvojica novinara portala A1, koji su izveštavali sa protesta u Skoplju.

SDSM je pozvao građane da ostanu smireni i ne ulaze u konflikte, prenela je MIA.

U saopštenju se dodaje da će Makedonija dobiti stabilnu vladu koja će biti garant stabilnosti i bezbednosti.

U Skoplju je održan protestni marš Građanske inicijative „Za zajedničku Makedoniju“, na koji se odazvao veliki broj građana, javila je makedonska televizija Sitel.

Ispred Sobranja pročitan je proglas u kojem se traži da se očuva jedinstvena država i onemoguće promene ustava, prenosi agencija MIA.

U organizaciji iste inicijative, građani su se okupili i u Kičevu, Štipu, Prilepu i Kumanovu, navodi MIA.

Na protestu u Skoplju u subotu poručeno je da će se građani okupljati svakog dana s namerom da onemoguće promenu Ustava.

 

 

Jutarnji list, Agencije

POSTAVI ODGOVOR

*