Umesto velike koalicije, veliki preokret u Nemačkoj?

0

Miroslav Stojanović: ,,Ukoliko članovi SDP-a odbace sporazum sa konzervativcima, najverovatniji su novi izbori“

Posle odluke Martina Šulca da se povuče sa kormila SDP-a, pogoršavaju se izgledi za formiranje Vlade socijaldemokrata i konzervativaca, a rastu šanse za nove parlamentarne izbore u Nemačkoj.

Lider Socijaldemokratske partije Martin Šulc, koji je pre svega nedelju dana sklopio dogovor sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o formiranju koalicione Vlade socijaldemokrata i konzervativaca, saopštio je da se povlači sa funkcije predsednika te stranke.

Odluku da podnese ostavku Šulc je doneo uoči glasanja 464.000 članova SDP-a, koji imaju priliku da blokiraju sporazum o „velikoj koaliciji“.

Prema rečima Miroslava Stojanovića, dugogodišnjeg dopisnika lista „Politika“ iz Nemačke, Socijaldemokratska partija trenutno se nalazi u haotičnoj situaciji, jer je u njenom vrhu u toku bitka za prestiž.

„Računalo se da će se Martin Šulc povući sa pozicije stranačkog lidera i da će mesto ustupiti Andrei Nales, šefici poslaničke grupe SDP-a u Bundestagu, jednoj vrlo prodornoj i energičnoj ženi. Međutim, i tu su nastale velike teškoće jer su se u stranci pobunili protiv takozvanog ’imenovanja‘ Nalesove, umesto izbora novog predsednika. Kongres na kojem bi trebalo da se odluči ko će biti novi šef stranke je za dva meseca, a Nalesova je, iako su stranački prvaci i dalje uz nju, odlučila da se za sada povuče i sačeka kongres na kojem će sigurno figurirati kao jedan od najozbiljnijih kandidata. Tako da će do konačnih izbora tu stranku voditi Olaf Šolc, gradonačelnik Hamburga“, objašnjava Stojanović.

Inače, ostavka Martina Šulca za Stojanovića nije bila preveliko iznenađenje, jer je on „malerozan“ političar.

„On je verovatno jedan od retkih političara koji su svoj politički kapital tako brzo potrošili i od gotovine napravili sitniš. Za samo godinu dana na čelu stranke on je napravio veliki uspon i veliki pad. Njegovo imenovanje za šefa partije bila je zapravo rokada, jer je Zigmar Gabrijel, tadašnji predsednik Socijaldemokratske stranke, ustupio mesto Šulcu. U prvih dva meseca njegove političke akcije na čelu SDP-a su strelovito rasle, pa je ta stranka od nekih dvadesetak odsto odjednom skočila u prognozama na 30 odsto. Tada je već, na neki način, delovalo da će socijaldemokrate formirati Vladu i da će Martin Šulc biti kancelar. Međutim, vrlo brzo se sve strmoglavilo, usledili su pokrajinski izbori koji su mu priredili pravi šok i on se od tada više nije oporavio, a njegova kandidatura za kancelara je neslavno prošla“, podseća Stojanović.

Na izborima 24. septembra prošle godine Šulcov SDP doživeo je veliku sramotu — osvojio je svega 20,5 odsto glasova, što je bio najgori rezultat u posleratnoj istoriji te stranke. On je u izbornoj noći rekao da neće ući u koaliciju sa Merkelovom, ali je napravio veliki obrt, koji mu je, na kraju, došao glave, jer je izgubio poverenje stranačkih drugova.

„Uoči konačnih odluka u pregovorima između konzervativaca i socijaldemokrata činilo se da se spasava njegova politička karijera, jer su iz tih pregovora socijaldemokrate izašle kao pobednici. On je prihvatio mesto budućeg šefa diplomatije, ali je očigledno prekršio dogovor koji je imao sa Zigmarom Gabrijelom — da će u slučaju formiranja koalicije sa Merkelovom, Gabrijel ostati ministar spoljnih poslova. Garbrijel je pokazao da je uvređen i izjavio da tako nešto ne priliči SDP-u, gde se data reč uvek cenila. To je očigledno delovalo emotivno na Šulca koji je ubrzo podneo ostavku na pretpostavljeno mesto šefa diplomatije, a konačno i na mesto predsednika partije“, objašnjava Stojanović.

Kako kaže, u takvim okolnostima unutar SDP-a pogoršavaju se izgledi za formiranje „velike koalicije“ socijaldemokrata i konzervativaca.

„Pitanje je kako će sve ovo što se dešava u vrhu SDP-a delovati na članstvo koje početkom marta treba da se izjasni o sporazumu o novoj Vladi. Postoji verovatnoća da će to izglasavanje ipak ići u prilog buduće ’velike koalicije‘ i ukoliko socijaldemokrate aminuju taj sporazum, onda će jedna stabilna Vlada verovatno biti formirana pre Uskrsa. Međutim, ukoliko članovi SDP-a odbace sporazum sa konzervativcima, najverovatniji su novi izbori“, primećuje Stojanović.

Na pitanje kakva sudbina, u slučaju novih izbora, čeka nemačku kancelarku Angelu Merkel, Stojanović kaže da su u Hrišćansko-demokratskoj uniji učestale kritike na njen račun kao vodeće snage u pregovorima sa SDP-om, uz ocenu da je išla više za sopstvenim interesima održanja na vlasti, nego za interesima stranke.

„Zameraju joj što je najvažnija ministarstva prepustila svojim partnerima, a ona je na to odgovorila da je to bio jedini način da se formira stabilna Vlada i poručila da će ona ipak predvoditi stranku i u slučaju novih izbora. Dakle, nema povlačenja kada je reč o Angeli Merkel. Iako se već uveliko postavlja pitanje ko bi trebalo da bude njen naslednik, pominje se smena generacija i licitira se sa više imena, trenutno nema nijedne ličnosti koja bi zaista mogla da bude njen rival i da vodi stranku na eventualnim novim izborima“, uveren je Stojanović.

 

Autor Sandra Čerin

 

Sputnik

POSTAVI ODGOVOR

*