Умро Фидел Кастро

Бивши кубански председник Фидел Кастро, револуционарни вођа који је изградио комунистичку државу на прагу САД и 50 година пркосио америчким напорима у циљу његовог свргавања, преминуо је у петак увече у 90. години, јавила је кубанска државна телевизија.

0

Председник Кубе Раул Кастро саопштио је нешто после поноћи дрхтавим гласом на националној телевизији рекао да је његов старији брат преминуо у петак у 22.29 сати, а саопштење је завршио узвикујући револуционарни слоган: „Ка победи, увек!“.

Раул Кастро, који је преузео власт након што је његов старији брат Фидел хоспитализован 2006, рекао је да ће остаци револуционалног лидера бити кремирани у суботу рано ујутро, „у складу са његовом жељом“.

Једна од водећих светских фигура у другој половини 20. века, Фидел Кастро је имао изузетно велики утицај с обзиром на величину његове мале, карипске острвске земље, наводи АФП.

Француска агенција истиче да је један од светских лидера који је најдуже остао на власти, и једна од најнеобичнијих личности у модерној историји, пркосио узастопним америчким администрацијама и покушајима убиства.

Он је срушио опозицију на Куби и водио комунистичку карипску земљу кроз хладни рат, пре него што се повукао 2006. године када је скоро преминуо од цревних проблема, али је доживео историјску обнову дипломатских веза са Вашингтоном прошле године.

Фидел Кастро, који је преживео амерички трговински ембарго, али и десетине, а можда и стотине покушаја убиства, преминуо је осам година након што су га здравствени проблеми приморали да формално преда власт Раулу, наводи АП.

После робије под мандатом диктатора Фулхенсија Батисте, егзила у Мексику и катастрофалног почетка своје побуне, он је тријумфално ушао у Хавану у јануару 1959. године и, у 32. години, постао најмлађи лидер у Латинској Америци.

Деценијама је служио као инспирација и извор подршке револуционарима од Латинске Америке до Африке.

„Социјализам или смрт“ остао је Кастров слоган иако је демократија у западном стилу освојила свет, а други комунистички режими у Кини и Вијетнаму прихватили комунизам, оставивши Кубу са 11 милиона становника као економски ослабљену „марксистичку необичност“, истиче америчка агенција.

АП подсећа да је Фидел Кастро ипак доживео преговоре Раула Кастра с америчким председником Бараком Обамом у децембру 2014. о отварању Кубе према САД, када су Вашингтон и Хавана саопштили да ће учинити кораке како би обновили дипломатске односе, први пут откако су прекинути 1961.

Обазриво је тада „благосиљао“ историјски споразум са дугогодишњим непријатељем у писму које је објавио после једномесечног ћутања.

Ројтерс наводи да је „брадати лидер“ дошао на власт после револуције 1959. и 49 година владао Кубом с мешавином харизме и гвоздене воље, изградивши једнопартијску државу и поставши централна фигура током хладног рата.

Преобразивши Кубу од „игралишта за богате Американце“ у симбол отпора Вашингтону, Фидел Кастро је на власти надживео девет америчких председника.

Његова смрт ће тешко изазвати кризу с обзиром на то да је Раул Кастро чврсто на власти, али ипак, одлазак човека кога је већина Кубанаца звала „Ел Команданте“ или само „Фидел“, оставља велику празнину у земљи којом је толико дуго владао и, уз то, наглашава смену генерација у кубанском комунистичком руководству, закључује британска агенција.

Одлазак „мајстора преживљавања“ 

У светским медијима, за које је увек био атрактиван саговорник због свог левичарења и одолевања разним притисцима и заверама, називан је и „мајстором преживљавања“. Левичарским покретима и лидерима у Латинској Америци био је и остао узор револуционара.

Фидел Кастро је рођен 13. августа 1926. године на породичној плантажи шећерне трске, у близини Бирана, у сиромашној провинцији Оријенте.

Школовао се код језуита, а правни факултет је завршио у Хавани 1945. године, као студент који је „имао лепоту, харизму и револуционарну енергију“, како су говориле његове колеге. Касније је докторирао права.

Већ 1952. кандидовао се за парламенат, али му је улазак у политику спречио војни удар који је извео генерал Батиста. Наредне године, предводио је неуспешну побуну против режима, после чега су он и његов млађи брат Раул ухапшени. Слободу је угледао после две године, захваљујући општој амнестији.

У пролеће 1955. године отишао је у Мексико, где се посветио реорганизацији Покрета 26. јул у дисциплиновану герилску снагу. Крајем исте године, с групом револуционара, бродићем се пребацио на Кубу, где су им владине снаге приредиле крвав дочек.

Са свега 12 преживелих камарата – међу којима су били Раул и Че Гевара – доспео је у планински венац Сијера Мадре и започео герилски рат.

У 1959. години успео је да хиљаде герилаца уведе у Хавану и из ње истерао диктатора Батисту, сломивши његов „проамерички режим“.

Постао је премијер и митски лидер Кубанаца, који никада нису престали да га обожавају.

Национализацијом америчких компанија, без надокнаде, навео је САД да прекину дипломатске односе с Кубом, па се окренуо СССР-у.

САД су први пут покушале да га сруше, преко кубанских исељеника, 1961. године, али у томе нису успеле, јер су потцениле степен оданости народа свом харизматичном лидеру.

Због Кубе и Кастра, који је дозволио Совјетима да на острву поставе своје лансирне рампе, свет се нашао на ивици нуклеарног рата. Катаклизма је избегнута у последњи час, компромисом највећих сила.

Кад је 1963. убијен амерички председник Џон Кенеди, било је тврдњи да је у атентат умешана и Кастрова Куба, али то није доказано.

Комунистичка партија Кубе је 1976. године усвојила социјалистички устав, а Кастро је изабран за председника. Конкуренцију, практично, није ни имао, а неприкосновени вођа свог народа остао је све док сам, због погоршаног здравља, није саопштио да се повлачи.

Кастро је годинама подржавао социјалистичке и левичарске покрете у свету, због чега је, истовремено, био куђен и хваљен. Нико му, међутим, није спорио да је увек био храбар, особен, непоколебљив у борби за своје идеје.

Увео је Кубу у Покрет несврстаних и био на његовом челу, одолевши јаким притисцима САД које су, вишедеценијским економским санкцијама, желеле да његову земљу врате у руке поражених снага и капиталистички блок.

Оно што му је признавао читав свет, отворено или мање јавно, јесте одржавање независности Кубе, упркос деценијама дугим економским санкцијама од стране САД и губитку помоћи од СССР-а, кад се та „комунистичка империја“ распала, почетком 1990-их.

Куба је под његовим вођством ушла у Покрет несврстаних земаља, у време хладног рата доста утицајан савез држава са разних континената.

Администрација Џорџа Буша је 2001. године сврстала Кубу међу земље које назива „осовином зла“, оптуживши Кастра да развија биолошко оружје. Издржао је и тај притисак Вашингтона, против којег је, у међувремену, окренуо и велики део Латинске Америке.

Кастрова болест је и до данас остала енигма и тема многих нагађања и спекулација. У свету се, најчешће, говорило да је оболео од рака, али Кубанци то никад нису потврдили. У Хавани су, и кад је оперисан, дуго тврдили да ће се сигурно вратити на кормило земље. На велику жалост огромне већине његових сународника, то се није догодило.

Поред два брата и четири сестре, Кастро – који се, званично, три пута женио, оставља и сина Фидела „Фиделита“ и ћерку Алин, која је емигрирала у САД.

Вучић упутио телеграм саучешћа

Председник Владе Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа председнику Државног савета и Савета министара Кубе Раулу Кастру.

„Веома ме је ожалостила вест о смрти Фидела Кастра, дугогодишњег лидера републике Кубе. Кроз његов живот и рад, као једне од најупечатљивијих светских државничких фигура, одсликава се највећи део историје Ваше земље. Његовом смрћу завршава се снажна политичка ера. Србија ће увек ценити слободарски дух којим је Фидел бранио суверенитет своје земље, пише између осталог у телеграму.

РТС/ТАНЈУГ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*