Unutar Makronove romanse sa Trampom

0

Razmetljiva prikazivanja prijateljstva između Makrona i Trampa su šou u kojem su glavni dobitnici upravo njih dvojica

Na samom kraju posete, nakon što je bratski izgrlio Trampa i održao vatren govor pred Kongresom, svega dva sata pre nego što je njegov ,,Erbas“ ukrašen francuskom trobojkom poleteo nazad u Pariz, Emanuel Makron se zavalio u fotelju u polumračnoj sobi Univerziteta Džordž Vašington. ,,Vaš sam“, rekao je maloj grupi novinara koju je pozvao na ovu sedeljku.

Ako je i umoran, što bi sigurno bilo razumljivo nakon proteklih nekoliko dana, ničim to ne pokazuje. Smršao je nakon gotovo godinu dana na funkciji, a gust sloj šminke mu prekriva lice. Čini ga neprirodno preplanulim – skoro kao da mu je ostalo nešto Trampove boje. Makron posmatra okupljene novinare, neke od najistaknutijih novinskih komentatora Sjedinjenih Država, sa iščekivanjem. Za Makrona, sastanak je šansa da govori o državnoj poseti – poseti koja je proizvela sijaset slika u svetskim medijima. Francuski predsednik sada želi da malo priča o tim slikama, da takoreći, ,,njegova bude poslednja“.

Kao i obično, Makron kasni, i pojavljuje se gotovo sat vremena nakon što je trebalo. Još se nije sreo sa agendom posete koja bi ga disciplinovala, ma kako uticajni bili ljudi koji ga čekaju. Kad je prošle nedelje posetio nemačku kancelarku Angelu Merkel u Berlinu, pojavio se sa 35 minuta zakašnjenja.

Makron je očarao svoje američke domaćine tokom posete, a njegova pojavljivanja – kako ovde, tako i drugde – sve više podsećaju na nastupe pop zvezde. U Vašingtonu, ljudi su se skupili da ga vide, vadili su telefone da ga slikaju i vikali ,,gospodine predsedniče“, ,,Emanuele“. Nedugo pre njegovog sastanka sa novinarima, Makron je razgovarao sa studentima na Univerzitetu. Skinutog sakoa i rukava zavrnutih u stilu Baraka Obame, Makron je stajao u prostranom amfiteatru i radio ono što tako često i tako radosno čini: govorio je i odgovarao na pitanja više od sat vremena.

,,Koje korake preduzimate da zaštitite jevrejske stanovnike poput moje babe i dede u Francuskoj“, pitao je jedan student. ,,Ovde je mnoge mlade ljude inspirisao Vaš progres i stranka ‘Napred’ pa se pitam, kakav savet imate za nas ovde koji smo možda frustrirani dvopartijskim sistemom?“, priupitao je drugi.

Stajao je na pozornici i govorio na engleskom bez beležaka, što je nešto što nijedan francuski predsednik pre njega nikada nije učinio, iako mu je akcenat relativno jak. Poput propovednika, podsticao je studente da odbace one koji im govore da uspeh mogu postići samo poštujući pravila. ,,To su proseravanja“, rekao je, nasmejavši prisutne.

Kada je konačno sišao sa bine i krenuo ka sobi punoj novinara koji su predstavljali liberalnu elitu svoje zemlje, nije mu trebalo mnogo da i njih impresionira isto onako kao studente u amfiteatru nedugo pre, ili senatore i kongresmene još ranije. I sve to uprkos njegovom ,,vrlo posebnom odnosu“ sa Donaldom Trampom, omraženim predsednikom sa kog skoro da nije mogao da skine ruke dan ranije. Bio je to pravi podvig.

ISPUNJENI UŽASOM
Za Makrona, uprkos nekim slikama koje su se graničile sa blamažom, poseta je bila uspeh. Vratio se sa putovanja sa još jačom pozicijom na svetskoj sceni. Izgleda skoro kao da je ova državna poseta bila poklon za njegovu prvu godišnjicu na predsedničkoj funkciji. Bila je to prva takva pozivnica koju je Tramp uputio. Francuzi i Amerikanci su jednako učestalo isticali kolika je to čast. Kao da je samo ovo putovanje bilo dovoljan dokaz da se Emanuel Makron, četrdesetogodišnji predsednik Francuske, uzdigao – makar trenutno – do samog vrha evropskog političkog ekosistema. Jedan za drugim, analitičari su isticali kako je prijem Merkelove u Vašingtonu u petak bio neuporedivo manje spektakularan.

Poseta francuskog predsednika američkoj prestonici dogodila se skoro tačno godinu dana nakon što je Makron ležerno pobedio desničarskog populistu Marin le Pen, što je bila pobeda koja je liberale širom sveta ispunila nadom nakon što ih je Trampov trijumf pola godine pre toga ispunio užasom. Jedna od zanimljivosti međunarodne politike je to što ova dva čoveka, čija su zalaganja umnogome kontradiktorna, očigledno gaje dosta uzajamnih simpatija.

Šta li Francuzi misle o ovoj vezi? Makron je u večeri svog povratka kući grupi novinara rekao da misli da su ponosni na njega. A izgleda da istraživanja javnog mnjenja idu u prilog ovoj proceni. Nekih 40 odsto Francuza je zadovoljno njegovim dosadašnjim postupanjem, što nije baš rejting koji se diže do nebesa, ali je dosta bolji od onog koji je njegov prethodnik, Fransoa Oland, imao u istom trenutku svog mandata. Nema sumnje da kod kuće ima dosta poteškoća: železničari, kao i drugi pogođeni njegovim reformama, štrajkuju. Mediji su takođe puni sve oštrijih kritika. Ali sve to je ostavio daleko iza sebe tokom nekoliko dana provedenih u Vašingtonu.

U ponedeljak u 1 popodne, Makron je sleteo u vazduhoplovnu bazu ,,Endrjuz“ nadomak američke prestonice. Izlazeći kroz prihvatni prolaz spojen sa njegovim avionom A330, francuski predsednik nije proveo ni tri minuta na američkom tlu kada je dao svoju prvu kratku izjavu medijima. Poseta je velika čast, rekao je na engleskom, pre nego što je ista osećanja, kurtoazije radi, ponovio na francuskom. ,,Erbas“ je i dalje grmeo u pozadini.

Brzo se preslišao o svojoj maršruti: sastanak sa Trampom u Maunt Vernonu (imanje Džordža Vašingtona), sastanci u Beloj kući, govor pred Kongresom. Njegova poseta će se, kako je rekao, dotaći svih pitanja od značaja, pre svega vitalnih oblasti kao što su bezbednost, klimatske promene i trgovinski rat sa Evropom. ,,Mnoge odluke“ će biti donete tokom posete, rekao je Makron, jer postoji ,,mnogo neizvesnosti“.

PRIMARNI DOBITNICI
Da odmah razjasnimo, neizvesnosti su ostale i nakon njegovog povratka. Ali poseta će se pre svega pamtiti zbog slika koje je stvorila. Slike ova dva tako različita čoveka koji iznova ističu poštovanje i afinitet koji gaje jedan prema drugom – i to rečima, poljupcima i zagrljajima. Za one koji su tri dana izbliza pratili ovu posetu, sve to je bilo malo previše. Razmetljiva prikazivanja prijateljstva između Makrona i Trampa je šou u kojem su glavni dobitnici upravo njih dvojica. Tramp dobija zato što može biti viđen sa mladim političkim idolom koji se, za razliku od Merkelove i britanske premijerke Tereze Mej, zapravo smeje na njegove šale, i koji ga je tokom zajedničke konferencije za medije spontano poljubio u obraz.

,,Kako je predsednik Tramp upravo ispravno rekao“, govorio je Makron, ,,dragi Donald i ja imamo dosta toga zajedničkog“. Makron ima čitav arsenal retoričkih poslastica kojim drži svog kolegu u dobrom raspoloženju. To su mrvice kojim posipa svoje komentare svakih par rečenica: još jedno podsećanje na 240 godina dugu vezu između dve zemlje, zajednička istorija, La Fajet i Vašington.

Poseta je, takođe, koristila i Makronu, i to ne samo zato što je bila dokaz da se Francuska vratila na globalnu pozornicu nakon dugog odsustva. Sada ga neki Amerikanci posmatraju kao spasioca Zapada i njegovih vrednosti. Godinu dana ranije, tu titulu je (uglavnom nevoljno) nosila Angela Merkel, ali je ton koji je koristila za Trampa bio leden – takav je i ostao – što je dovelo do toga da ona ima slab uticaj na njega. Neki čak nazivaju Makrona ,,Trampovim šaptačem“. On je rano shvatio kako da se nosi sa čovekom koji više razume šou biznis nego politiku. Razumeo je i koliki potencijal nosi Trampov predsednički mandat, i to ne samo za Makrona.

Međutim, pitanje je kako bi ostatak sveta mogao da ima koristi od ovog odnosa. Čak i nakon ovog nedavnog putovanja, odgovor ostaje nejasan. Ne izgleda kao da je Makron uspeo da natera Trampa da fundamentalno promeni svoju poziciju o bilo kom pitanju. Naprotiv. Tarife za evropski aluminijum i čelik će verovatno stupiti na snagu početkom maja. Da li će se Tramp povući iz iranskog nuklearnog sporazuma ili ne ostaje misterija. ,,Niko ne zna šta ću učiniti“, likovao je Tramp na konferenciji za medije, kao da je svetska politika nekakav kviz.

„VEOMA JE PREDVIDIV“
U Vašingtonu, Makron je govorio u korist ,,sveobuhvatnijeg sporazuma“, kako se pre putovanja dogovorio sa svojim evropskim partnerima. Nada je da će se Tramp uzdržati od odbacivanja sporazuma, i da će umesto toga poraditi na njegovom proširenju kako bi uključio aspekte od značaja za američkog predsednika. Aspekte koji se tiču iranskih raketnih proba i destabilizujućeg ponašanja Teherana na Bliskom istoku, primera radi. Tramp mora da donese odluku najkasnije do 12. maja, kako bi ispunio obavezu da obnovi suspenziju sankcija protiv Irana svakih 120 dana. Ako to ne učini, to neće automatski značiti da je nuklearni sporazum mrtav, ali će ga svakako poslati na put raspada. Na kraju krajeva, Iran je već naznačio da će nastaviti da obogaćuje uranijum ukoliko Tramp obnovi sankcije.

Natrag u sobi Univerziteta Džordž Vašington, pred poletanje kući, Makron je okupljenim novinarima rekao da ne zna šta će Tramp odlučiti 12. maja, ali da nije mnogo optimističan. ,,Kada mnogi ljudi kažu da Tramp nije predvidiv, ja mislim suprotno“, rekao je Makron. ,,Veoma je predvidiv“. Tramp radi ono što je obećao da će uraditi, objašnjava francuski predsednik – što neće biti dobro za stabilnost Bliskog istoka.

Na zidu pored Makrona je rečenica napisana belim slovima: ,,Promenićemo svet“. Ali Makron nije imao ništa sa tom porukom. Sobu za sastanak odabrala je državna bezbednost. Iza Makrona, njegov diplomatski savetnik Filip Etjen kuca poruku na svom telefonu, dok francuski ambasador drema na sofi. Državne posete, a ova možda i više od drugih, mogu biti prilično naporne.

Jedan za drugim, novinari bockaju Makrona pitanjima o Iranu. Na kraju krajeva, ne dešava se svaki dan da imate priliku da sednete sa francuskim predsednikom spremnim da vam odgovori na sva pitanja strpljivo i temeljno. Kolumnista ,,Njujork tajmsa“ Rodžer Koen je želeo da zna da li će Makronova poseta biti neuspeh ukoliko Tramp dozvoli propast iranskog sporazuma. Zašto? – odgovara Makron širom otvoreni očiju – ,,Nikada nisam rekao – ‘ubediću gospodina Trampa’“.

Priupitan da li američki predsednik uopšte zna šta se nalazi u sporazumu, Makron brzo odgovara da nema razloga da sumnja u to.

NEPOBEDIV
I ovde, među nekim od Trampovih najvećih kritičara, Makron želi da ostavi pozitivan utisak. Njegova magija mora da postigne efekat. Nakon tri dana ortačenja sa Trampom, on želi da sve to objasni, ali na takav način da najmoćnijeg, a možda i najomraženijeg, čoveka na svetu ne predstavi lošim. Makron voli takve izazove. On je nepobediv u borbi ,,prsa u prsa“. Kod kuće u Francuskoj, on je u stanju da ljutim penzionerima objasni zašto im smanjuje penzije, i to na takav način da od njega odlaze sa osmesima na licima. On otvoreno priča i pred katoličkim biskupima o mogućnostima koje se otvaraju veštačkom oplodnjom i dobija aplauz.

Ali koliko ga daleko njegova iskrenost može odvesti sa nekime kakav je Tramp? Da li je uopšte moguće verovati Trampu? ,,Da“, odgovara Makron bez oklevanja. Potom citira filozofa Emanuela Levinasa. Poverenje je nešto što date nekome, to nije nešto što druga osoba treba da zasluži. ,,Dao sam mu svoje poverenje“, kaže Makron, jer takav pristup nema alternativu. Evropa i Amerika nemaju izbora osim da budu u savezu, objašnjava dalje. ,,Veoma mu verujem jer želim da bude deo našeg kluba“, rekao je Makron, prodorno posmatrajući novinare oko sebe. On veruje da može uspeti da veže Trampa za Evropu i njene vrednosti kroz lični odnos, kroz ovu čudnu ,,bromansu“ (engleski neologizam nastao kombinacijom reči ,,brat“ i ,,romansa“ koji označava blizak odnos između dva muškarca, prim. prev.). Ili makar pokušava da generiše određenu količinu uticaja na Trampa. A uz malo sreće, možda može da spreči Trampa da potpuno napusti klimatski sporazum i dogovor o Iranu.

Za sada, Makron nema razloga da sumnja u svoje veštine zavođenja. Bio je uspešan u većem delu onoga što je naumio da učini. Bilo je, međutim, i nekih neuspeha. Uprkos njegovom proslavljenom govoru u Sorboni prošle godine, EU nije preduzela značajan korak napred. Njegovi gestovi mogu biti impresivni, ali da li su efektni?

DOŠAO JE RED NA OSTATAK SVETA
Makron je svestan da bi njegov recept za uspeh mogao da naiđe na izazov u Donaldu Trampu. Pre nego što je postao francuski predsednik, često je odgovarao na pitanja o svojoj budućnosti engleskom frazom: ,,Nebo je granica“. Do sada je to uglavnom bilo tačno. Najpre kao mladi ministar u Olandovoj vladi, potom kao predsednik, uspeo je da prodrma svoju zemlju, reformišući i renovirajući Francusku brže od bilo kog prethodnika. Sada je došao red na ostatak sveta.

Makronova poseta Sjedinjenim Državama je podsećala na početak njegovog predsedničkog mandata, kada je takođe namerno pravio upečatljive događaje sa dubokim simboličnim efektima, momente koji su osvežili njegovo predsednikovanje neophodnim dostojanstvom. To je bio očajnički potreban proces nakon Olandovog mandata, punog prizora slabašnog predsednika koji na pljusku stoji zamagljenih naočara. Makronov prethodnik je bio slaba, tužna figura koje su se Francuzi stideli.

Ali onda se pojavio Makron, jezdeći preko dvorišta Luvra uz zvuke Betovenove ,,Ode radosti“. Spuštajući se iz helikoptera na palubu podmornice u uniformi. Potpisujući zakone za svojim stolom okružen članovima kabineta. Prošlog juna, kada je predstavljen njegov zvanični portret za kačenje na zidovima škola i javnih institucija, objavio je video o toj foto sesiji. Bio je to jedan od onih ,,iza kulisa“ klipova, koji ga je prikazao kako spušta svoja dva telefona i podiže knjigu, izgubljen u mislima.

,,Politika je stil, vrsta magije. Morate da definišete esenciju poruke koju želite da saopštite“, rekao je jednom Makron. To je njegova maksima i to je ono čime se rukovodi od samog početka. On uspostavlja osećaj bliskosti, iluziju neformalnosti. Ali nivo kontrole koji vrši teško da bi mogao biti veći.

POUZDANE INFORMACIJE
Neki francuski novinari veruju da je Makron toliko opsednut kontrolom svega da su njegove želje u sukobu sa demokratskim principima. Novinarka jednog velikog francuskog dnevnog lista koja je godinama pisala o politici svoje zemlje čak je tražila da bude premeštena na drugo radno mesto. Rekla je da je postalo nemoguće dobiti bilo kakve pouzdane informacije iz Jelisejske palate. Makron je toliko posvećen kontroli protoka informacija da njegovi pomoćnici i poverenici preferiraju da ne govore ništa. Najnovije slike i video klipovi Emanuela Makrona se mogu naći na njegovoj fejsbuk stranici. Tako je bilo i tokom njegove državne posete Vašingtonu. Moguće je uživo pratiti Makrona na Fejsbuku bez utrošenih sati čekajući ga iza crvene trake na konferenciji za medije. Možete pogledati snimak francuskog predsednika – nedugo nakon što je stigao u Vašingon –  kako se spontano šeta pred Linkoln memorijalom i rukuje sa prolaznicima. Takođe možete videti i snimak od osam sekundi u kojem on i njegova supruga Brižit odlučuju da odu u šetnju. ,,Hajde da se prošetamo“, kaže Emanuel, naravno na engleskom. ,,Ako baš želiš“, odgovara ona, kratko se smešeći za kameru.

Ali tokom tri dana provedena sa Donaldom Trampom, čak ni perfekcionista kakav je Makron nije mogao da kontroliš sve slike. Bilo je nekoliko prilično čudnih momenata, kao kada su on i Tramp zajedno posadili francuski hrast pored Bele kuće (stablo je misteriozno nestalo 29. aprila, prim. prev.) kada su njihove žene u štiklama ,,potonule“ u travu dok su njih dvojica lopatama naneli nešto zemlje na mladicu. Ili kada je Tramp skidao perut sa ramena Francuza. Ili kada je zgrabio Makronovu ruku i poveo ga kao malo dete.

Neki se dive Makronovoj pribranosti pored Trampa. Drugima se ona gadi. ,,Un voyage pour l’image“, rekao je jedan od članova njegove delegacije – putovanje za slikanje. Vrhunac njegove posete bio je govor pred oba doma Kongresa. Transformisao je dvoranu u sopstvenu arenu, dobijao je ovacije još dok je ulazio. Nakon svih kritika povodom njegovog preterano pristrasnog odnosa sa Trampom, oduševio je političke protivnike američkog predsednika ratobornim govorom.

NACIONALIZAM JE ILUZIJA
Pogled na svet koji je Makron predstavio pred Kongresom kontrira Trampovom u praktično svakoj tački. Osudio je izolacionizam, objasnivši da povlačenje pred svetskim problemima ostavlja vakuum. ,,Druge sile sa snažnijom strategijom i ambicijama će ispuniti prazninu koju bismo mi napravili“, rekao je. ,,Možete se igrati strahovima i besom neko vreme. Ali oni ne mogu da stvore ništa“. Nacionalizam je iluzija, zaključio je Makron.

Rekao je da bi američka politika prema Iranu mogla da dovede do novog rata na Bliskom istoku. Suverenitet svih nacija se mora poštovati, rekao je, čak i suverenitet Irana. Samo su demokrate aplaudirale ovom delu. Govor je, kao i čitava poseta, bio nalik na hodanje po žici. Ali na kraju se ipak svima dopao. Samo je jedan republikanski kongresmen iz Kentakija delovao iznervirno kad je tvitovao: ,,Francuski predsednik je socijalistički, militaristički, globalistički naučni paničar“. Šta god to značilo.

Došlo je vreme za finalno pitanje na Makronovoj sedeljci sa novinarima u zgradi Univerziteta Džordž Vašington. Skoro da je vreme da se ukrca na svoj avion i ode kući. Da li mu se Tramp zaista toliko sviđa koliko se postarao da ostavi takav utisak tokom prethodna tri dana? Da li je veza između dva tako očigledno različita čoveka zapravo stvarna?

Makron se nagnuo preko ivice fotelje, ali ne zato što mu je zbog pitanja bilo neprijatno na bilo koji način. ,,Slušajte“, rekao je. ,,Ja imam svoj način izražavanja simpatija“. Njegovi gosti se osmehnuše. ,,A Donald Tramp ima svoj. Dva stila su se sad pomešala“, zaključio je Makron, uz smeh pristunih.

,,Obojica smo disidenti u našim političkim sistemima“. Obojica su predsednici, obojica su kao autsajderi pobedili na izborima. To ih povezuje. Dva autsajdera su uspela da postanu najmoćniji ljudi u svojim zemljama. Obojica vole kamere i uživaju u dobroj predstavi. Različiti su koliko god je to moguće, ali su nekako uprkos tome prilično slični.

Makron mora da ide. Ustaje, osmehuje se i rukuje sa svima u sobi. Potom odlazi, svestan da je ponovo pobedio.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Der Spiegel

POSTAVI ODGOVOR

*