Ушла код извршитељке кад ми је блокиран трансакцијски рачун за ПЛАЦ́ЕНИ РАЧУН!

0

Велики стрес за „неплац́ени“ рачун у износу од 7.500 динара и након истог рачуна извршно решење у висини износа од 24.800 динара и „најнормалније“ пре било каквог упозорења и информација, још један стрес, блокирани рачун.

Знајуц́и врло добро људе који су свесно, монструозно покрали овај народ у последњих неколико година, овде не мислим само на извршилаце, вец́ и на све остале који су крали, знајуц́и да су се претворили у стварна чудовишта, пре него што сам ушла код извршитељке, ставила сам телефон на снимање.

Све што кажем доле је снимљено и може се чути у било ком тренутку и служити као доказ.

Видљива нервоза у мом гласу, јер рачуне увек плаћам време, извршитељка ми је пришла са веома љубазним тоном, да не постоји апсолутно никаква потреба да будем нервозна и љута, да је то завршено, треба да се смирим и схватим о чему се ради, али барем сам ретардирана (очигледно мој блокиран рачун за њу је био велико ништа). Ја сам се смирила колико сам могла и питала: Има ли каквих промена у Закону извршења, онда сам рекла да сам правник и тврдим да је потребна хитна промена у Закону о извршењу, да је у принципу срамота од овог народа да се краде, (знаци, не лично да она краде).

„Да ми олакша“ извршитељка ми је рекла да донесем потврду од посла за плату и одбијања од плате, да ми не блокирају и наредну плату. За 40 минута потврда је била код ње, али уместо ње, појавио се њен муж, не знам у ком својству, који је рекао да је касно и да ц́е сутра однести потврду у банку, али није сигуран да ли ц́е рачун бити одблокиран (следец́ег дана је требало да узмем плату). Рекла сам да су требали да ми кажу, а да ме не малтретирају на овај начин.

Све време, телефон је снимао све о чему смо причали.

На моје инсистирање сам се видела са извршитељком, иако је њена секретарица рекла да је изашла.

Ееее, онда је за мене почео прави пакао понижења, деградације и увреде високог тона типа: све док постоје људи попут мене који не плац́ају своје рачуне ц́е имати извршитеља, да сам ја никакав правник, не знам ништа… једном речју, без суђења, без доказа, без хуманости, културе и васпитања, као ПРЕKИ СУД (и веома јак правник) пресудила је да сам ја крива у тренутку и да сам нико и ништа.

Ово ме подсетило на све оне дуге 12 године диктатуре када сам радила на легализациј изграђених објеката и земљишта, ефективних 8 сати рада и код куц́е још 5-6 сати, а мој менаџер и градоначелник увек коментарисао да није довољно, вређао, понижавао и дискриминисао, иако је било сасвим јасно и очигледно ко колико и како ради.

Али да се вратим на извршитељку.

На питање зашто ме вређа, одговорила је да је увређена мојом изјавом као свако краде овај народ (значи, никада нисам рекла да лично она краде од народа), и само је рекла да више не жели да прича са мном, окренула, и изашла.

Са блокираним рачуном, понижена, увређена, преоптерец́ена, отишла сам куц́и и пронашла рачун плац́ен 2013. године. Поново сам отишла код извршитељке, секретарица је једва узела рачун, ми фотокопирала, однела извршитељки, која, иако сам инсистирала, уопште се није појавила, а камоли као што је природно, да се извини. Онда сам отишла код нотара, где су ми објаснили да треба да идем у старз „Топлификацију“, они да дају налог да заустави извршење и новац да се врати на рачун.

У „Толификацији“ су одмах нашли грешку направљену у пошти адреси где је службеник погрешно написао мој кориснички број и новац отишао другом кориснику „Топлификације“.

После два дана је новац био врац́ен на мој рачун, али за 3.000 динара мање, банка је задржала провизију за „услугу“, у којој сам без икакве кривице ја била оштец́ена, вређана, омаловажавана и за коју, у свакој нормалној земљи са нормалним извршитељима, а не незаситим, фрустрираним и пуни сиротињским новцем, недефинисани, многи од њих политички настројени, фашистичког карактера, затим донет доказ за плаћен рачун, нису извинили за неосноване увреде, ако ништа друго као људи, а да не помињемо као извршитељи који су постављени за грађане и који баш због тих грађана зарађују огромне паре у погледу стандарда и прихода од обичног човека који се сваки дан пита како да преживи.

И на крају, ако узимање 3.000 динара за „услугу“ у којој је грађанин без икакве кривице оштећен на многе начине народима и коју би требало да плати „Топлификација“ или „Пошта“ или …. било ко други, није крађа од грађана, ако за огромне паре за услуге за извршне одлуке које узимају (не сви, неки) адвокати, нотари и судски извршитељи сами свесни да је то законска крађа, ако за све то не можемо да кажемо да се краде од грађана, онда сви треба да се окупимо и да напустимо земљу у којој очигледно треба да остану само политичари, извршитељи, адвокати, нотари, „Топлификација“, „Пошта“ и још неколико фирми да се ј*** међусобно

СРБИЈА 24

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*