Ушли смо у масонски храм у срцу Београда

0
Фото: П. Марковић

„Велика је заблуда да су масони и Илуминати иста тајна организација, исто као што је заблуда да је наша организација уопште тајна. Регистровани смо код надлежних државних органа и сви подаци о нама су јавни, баш као и ритуали и наша делања”, започиње причу Зоран Ђукановић из Регуларне Велике Ложе Србије, јединог масонског удружена у нашој земљи које је прихваћено од стране “мајке ложе” у Енглеској.
Он је ексклузивно за наше репортере отворио врата масонског храма у срцу Београда, у који нико осим Браће, како се међусобно масони ословљавају, није крочио. Већ на самом улазу се сусрећемо са првим од многих правила која се морају поштовати, а то је посебно, тајно куцање на врата – ако не покуцате правилно, нема уласка. Тајно куцање знају само масони, а један од главних фактора да би неко ушао у њихове редове је да буде верујући човек – да ли верује у Алаха или Бога, не прави се разлика.

„По нама, верујући људи у себи носе највише вредности човечанства. Дакле, уопште није битно које је вере кандидат, али је битно да је у питању верујући човек. Управо због поштовања свих званичних религија света, Братство слободних зидара, масона, користи термин „Велики неимар свих светова“ или „Велики архитекта“ за нашег створитеља – а сваком Брату се оставља слобода да створитеља тумачи на сопствени начин”, прича Ђукановић, иначе председник Одбора за односе са јавношћу РВЛС.
Уместо људи у црним одорама, дочекао нас је човек обучен у класично одело. Ту је и секретарица организације, која је запослена у РВЛС, са све масонским печатом у радној књижици. Она није члан масона, јер то могу бити само мушкарци, али Зоран јесте и приликом одржавања ритуала преко одела облачи посебну кецељу и беле рукавице.

Hram RVLS
Зоран Ђукановић, Фото: П. Марковић

Насупрот увреженом веровању, финансијски статус појединца није предуслов за пријем у Ложу, па се тако на њиховим састанцима често деси да доларски милионер седи поред таксисте, незапосленог човека или уметника.

“Није дозвољено износити имена, али могу рећи да чланове РВЛС данас чине људи које свакодневно срећете у продавници, на послу, на улици – то су узорни грађани Србије, свих нација и вера, људи на добром гласу и огромна већина њих иза себе има дела на која сви треба да будемо поносни”, каже наш саговорник.

Ипак, сама реч “масони” у Србији буди осећај мистике, тајновитости а неретко и страха. За то су превасходно задужени ритуали које обављају Браћа иза затворених врата, а који су, што по филмовима што по медијима, представљени као нешто застрашујуће, каткад чак и упоређивани са сатанизмом.

Hram RVLS
Мали храм се налази под земљом и прима мањи број људи, Фото: П. Марковић

Ритуал који се врши приликом иницијације један је од оних о ком се шири највише мистике. Кандидат том приликом има повез преко очију и пролази кроз разна искушења. Кад га Браћа прихвате, он удара посебним чекићем три пута о необрађен камен, симболично започињући процес претварања тог камена у савршену коцку.

“Брат је на самом почетку као тај необрађен камен и кроз учење, развој и спознају самог себе постаје метафоричка савршена коцка. Масонски ритуали уопште нису тајни и могу се за пар минута пронаћи на интернету. То су заправо алегоријске приче које имају за циљ да Браћу подстакну на размишљање, да их ојачају на путу „самоспознаје“, а то је пут коме теже сва Браћа. Спознати самог себе је најтежи задатак”, истиче Ђукановић.

На крају ритуалног дела рада, један од Браће пролази са посебном корпицом у коју свако може да да прилог колико је у могућности. Овај новац се користи искључиво у хуманитарне сврхе, па је тако између осталог баш одатле издвојен новац за помоћ у поплавама 2014. године, за обнове вртића и помоћ деци. Ипак, о делима не воле да говоре јер, како кажу, то не раде због публицитета.

Масони се окупљају неколико пута месечно, а РВЛС броји око 1.200 чланова широм Србије. Поред храма у Београду, постоје и по другим већим градовима, а сви чланови плаћају чланарину која у просеку износи око 150 евра на годишњем нивоу.
“Иако влада уврежено мишљење да су масони негативна појава, истина је потпуно другачија. Улога масона кроз историју то и доказује. Довољно је да свако ко жели, на интернету потражи спискове познатих светских масона и биће потпуно јасно из њихових дела, какви су они људи били. Исто важи и за српске масоне. Многи највећи умови које је српски народ изнедрио били су масони, а и данас, велики број српских научника, уметника, професора, лекара и стручњака јесу масони”, закључује наш домаћин.

Hram RVLS
Необрађени камен и чекић који се користе за ритуал иницијације, Фото: П. Марковић

Међу славним српским именима у редовима масона нашли су се Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Петар Петровић Његош, Кнез Михаило Обреновић, Краљ Петар И Карађорђевић, Краљ Александар И Карађорђевић…

Како се постаје масон

Постоје два начина за улазак у Братсво масона – први је да вас неко од масона препоручи, након чега долази до разговора и провере. Између осталог, кандидат мора да достави потрвду да није осуђиван и да се против њега не воид судски спор. Након тога следи гласање. Други начин је да се сами пријавите преко званичног сајта, али су у том случају провере много дуже и строже јер немате препоруку од неког из Ложе.

Извор: 24 сата

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*